Tema: Psi krvoslednici u našim lovištima

[novii]

U nekim zemljama, lovačka društva su u obavezi da imaju bar jednog lovca koji ima dva psa krvoslednika, sa položenim ispitom. I da mu nadohnade troškove držanja i školovanja pasa za rad na tragu.

Kod nas to nije slučaj, zapravo i ne znam da neko u Srbiji aktivno koristi krvoslednike u lovu. Realnost je da se divljač ne pogodi uvek idealno, nego bude ranjena i pobegne sa mesta gde je upucana. Posle nekog vremena padne, ali je lovci ne mogu naći. Ogroman gubitak, koji bi mogao biti nuliran sa malo dobre volje.

Retki su psi koji imaju urođen nagon za traženjem ranjene divljači, na tom nivou da će tragati dok je ne pronađu. Uglavnom od te potrage odustaju posle nekoliko stotina metara.

Ali zato postoje dve rase, a to su Hanoverski krvoslednik i Bavarski planinski krvoslednik.

Hanoverski krvoslednik  ( Hanover Hound ) FCI No. 213 je rasa nastala krajem 19 veka i sad je veoma popularna, kao tragači za ranjenom divljači. Kada se priča o izgledu ovog psa, standard dopušta prilična odsupanja, koja na primer u visini su 2cm plus ili minus na predviđene vrednosti standardom. Tako je i sa bojom, zubalom i ostalim proporcijama. Razlog je prost, jer se radi na selekciji dobrih tragača, i ne može se dozvoliti da se pas koji dobro radi, bude isključen iz priploda, zbog manjih odstupanja. Uši su standardno velike i spuštene kao i kod svih pasa koji intenzivno rade po tragu.




Bavarski planinski krvoslednik ( Bavarian Mountain Hound ) FCI 217



Kao dobar pas krvoslednik može da se koristi i Vajmarski ptičar, a kod nas su terijeri imali polaganje ispita na krvnom tragu. Ne znam kako je to regulisano novim zakonom, ali vidi se da taj novi zakon neće zaživeti u praksi.

[slinavius]

Jednom sam prilikom na nekom drugom forumu video kalkulacije gubitaka usled divljači koja bude ranjena i potom pobegne. Cifre nisu baš nimalo naivne ni male.

Ne bi bilo loše ni na primer da lovci malo više pažnje obrate sa koje udaljenosti pucaju na divljač i sa kojim kalibrom.

Ali ranjavanje divljači je realnost u lovu, zdrava logika nalaže i to da se koriste psi krvoslednici. Koliko sam video, doduše u jednom domaćem filmu u vezi obuke pasa, jazavičari su kao rasa veoma potencijalni za to da budu krvoslednici.

[Nemanja]

Meni se više sviđa Bavarski planinski krvoslednik od Hanoverskog krvoslednika. Nekako mi imaju bolji izgled a i čini mi se da su u lovu efikasniji. Inače bih voleo malo više da proučim ove lovačke zakone da vidim šta i kako treba da se radi. Lepo je imati jednog ovakvog psa, jer kao što je slinavius rekao, veliki je gubitak u pitanju.
Ovi podaci za Hanoverskog krvoslednika me takođe uopšte ne iznenađuju. Naime, teško je naći jednog ovakvog psa. I kada ga nađete, retko ko će gledati te sitinice, kao što je visina (veći ili manji za 2 cm) ili slično. Bitna je ta njihova posvećenost lovu ako mene pitate. Da li možda neko zna koliko recimo košta Bavarski krvoslednik ?
Pozdrav!

[novii]

Ta varijanta da li je je bitno odstupanje od 2cm, nije bitna, ali kod nas. Pošto su u pitanju nemačke rase pasa, matematika je jesna, pas koji se ne uklapa u standarde, isključuje si iz priploda. Bar je tako u Nemačkoj.

Ali stoji da su takvi psi dobrodošli kod nas, pa makar imali i odstupanje u visini. Međutim zahteva se ipak rešavanje stavke ko će da drži te pse u lovačkom društvu i da li će imati neku nadohnadu za to. A logično je da ima nadohnadu, pošto izdaci za obuku takvih pasa nisu mali, potrebno je ići kolima postavljati krvni trag, pa posle nekog vremena opet ići da se izvde pas na krvni trag.

Takođe se od toga ko drži psa očekuje, da tog psa izvede u lovište, čim mu jave da je došlo do ranjavanja divljači. Ovo odmah, ne treba shvatiti bukvalno, ali je nepohodno da pas što pre stigne na teren, bar da ne prođe više od 12 sati.