Prihranjivanje šarana pred pecanje je nšto što bi se moglo svrstati pod obavezno. Može se šaran upecati i na mestima na vodi koja nisu prihranjivana, ali prihranom mesta pre pecanja se postiže mnogo više.
Osnovna vodilja kad je u pitanju prihranjivanje šarana, jeste da se za prihranu koristi ono sa čime se peca. Realno se najčešće šaran peca na kukuruz, a i broj ribolovaca koji koriste boili raste i već je na visokoj poziciji. Ja za pecanje šarana koristim mladi kukuruz, koji se spremi u zamrzivač kad dostigne izvesnu zrelost. Prvo nekoliko dana pre početka pecanja šarana prihranjujem mesto starim kukuruzom, da bi potom prešao na mladi, jer sa njime i pecam.
Sa starim kukuruzom prihranjujem jedan širi krug, koji postepeno sužavam. Mesto je na Dunavu posuto kamenom, i šaran se peca relativno blizu obale, tako da je i prihranu moguće obaviti veoma precizno. Prilikom pecanja, u zavisnosti od vremenskih uslova bih dolazio na to mesto u popodnevnim satima da još malo dohranim mesto, sa otprilike 3-4 šake kukuruza, dok bi u prepodnevnim satima bacio samo odo 20 zrna.
Ovaj metod za prihranu šarana je specifičan, već prema terenu gde se prihranjuje. A opet i svaki pecaroš ima neku svoju filozofiju kojom se vodi kad prihranjuje mesto za pecanje šarana.
