- Details
- Written by: Vejin Nikola
Sportski ribolov je popularan na ovim prostorima, a u ovom članku predstavljam neke od knjiga o pecanju. Ovo je samo okvirno predstavljanje, a ispod slike je i link prema stranici gde je svaka od knjiga detaljnije predstavljena.
Knjige su složene otprilike, bez nekog posebnog redosleda. Pored knjiga o ribolovu, tu se nalaze i knjige o nautici i plovidbi po rekama jer su i one zanimljive pecarošima.
Ove knjige nisu namenjene samo ribolovcima, one mogu da budu dobre i za sve ljubitelje prirode, posebno ako je to negde uz vodu. Neke su specijalizovane samo za ribolov određenih vrsta riba, dok su druge uopštene i pišu pomalo o svemu.
Sam spisak knjiga će biti postepeno proširavan i dopunjavan, kako se budu predstavljale neke dodatne knjige o ribolovu.
Prikaz knjiga o ribolovu
Mala enciklopedija ribolova – Živadin Simić
Mada je manjeg formata, ova enciklopedija je bogata informacijama i ilustracijama. Nije ograničena samo na ribe naših voda, već daje podatke i za one koje se mogu naći širom sveta.
link do šireg opisa knjige - https://retkeknjige.com/mala-enciklopedija-ribolova-recenzija-knjige/
Praktična knjiga o sportskom ribolovu – Aleksandar Ripić
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Među vrhunskim ribama grabljivicama koje se mogu upecati na našim vodama se nalazi i štuka. Prati je dosta nezgodna reputacija, pa se povremeno može čuti da je nazivaju vodenim vukom i razbojnik. Ova vrsta ribe je svojim načinom ishrane i izhgledom to dobrim delom i opravdala.Ima karakterističan oblik tela i teško ćete je pomešati sa drugim vrstama riba u našim vodama.
Naseljava Dunav i njegove pritoke, ali smo do određenog nivoa. Boravi uglavnom u stajaćim vodama i onima koje imaju umereni tok, međutim velike štuke se mogu povremeno uloviti i u glavnim maticama. Staništa sa njom dele najčešće bas i bandar, pa se i oni mogu povremeno očekicvati kao ulov.
Trofejnim ulovima se mogu smatrati oni preko 9 kg težine, mada je bilo na ovim terenima i zabeleženih primeraka preko 15kg. Manji primerci su u vodenoj vegetaciji gde mogu uspešno da love iz zasede, ali i da se prikriju od drugih grabljivaca. Štuka je poznat kanibal koji će se hraniti pripadnicima svoje vrste kad god može.
Osnovni podaci o štuki
Ima izduženo telo koje joj omogućava da ostvari lako veliku startnu brzinu prilikom hvatanja plena iz zasede. Pored samog oblika tela tome doprinose i peraja, analno i leđno, koja su pomerena skroz nazad kao i oblik glave.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Riba klen spada u vrste sa kojima se ribolovci među prvima upoznaju kada počnu da se bave pecanjem. Latinski naziv joj je Squalius cephalus, a naseljava mrenski regin voda. Prijaju mu brži vodotoci, ali se krupniji primerci mogu naći u stajaćim vodama i većim rekama.
Zaštićen je sa dve mere, lovostajem i meinimalnom veličinom. Lovostaj klena traje od 15 aprila pa do 31 maja, dok je obavezno vraćanje u vodu riba koje su manje od 20 cm.
Može narasti do dužine od 60 cm, a kapitalnim primercima smatramo one teže od 3 kg. Lov klena može da se obavlja na mnogo načina pošto je u pitanju svaštojed, ali bi ribolovci trebali da svoju taktiku prilagode terenima gde pecaju. Nije loše pogledati kako to rade lokalni pecaroši.
Neki osnovni savet za pecanje klena bi bio da tokom leta treba na vodu izlaziti ujutru ili predveče, dok se tokom zime najbolji rezultati postižu oko podneva.
Osnovne informacije o klenu
Po načinu ishrane spada u svaštojede, što ribolovcima pruža priliku da ga pecaju na dosta različitih mamaca. On je veoma oprezna riba koja prestaje da se hrani ukoliko proceni da postoji opasnost.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Pecanje deverike (Abramis brama) je veoma popularno na našim prostorima, jer je to riba koja se kreće u jatima i kad se jedna ulovi, vrlo je verovatno da ćemo ih još upecati. Ukoliko koristimo prihranu, to jato možemo zadržati dosta dugo u oblasti gde smo zabacili mamce. Prosečna veličina riba obično bude oko 20 cm (dlanarice). Ovo deveriku čini pogodnom za početnike ali i za iskusne ribolovce.
Ovde ćemo dati neke osnovne informacije o tome kakva je riba deverika, gde se kreće i čime se hrani. O metodama ribolova se ipak moraju napisati drugi i opširniji tekstovi, jer ih ima dosta i na dubinu i na plovak. Takođe broj mamaca je veoma velik, jer je to vrsta bele ribe koja se hrani biljnom i životinjskom hranom.
Ima dva bliska rođaka sa kojima može biti pomešana na vodi po izgledu, crnooku deveriku (Abramis sapa) i kesigu (Abramis ballerus), međutim za razliku od njih ona naraste dosta veća. Ali pored njih tereni gde boravi se preklapaju i sa drugim ribama kao što su šaran, jaz, babuška, crvenperka, bodorka.
Nazivaju je još i belica, ploščić, i lopatarka. ovaj poslednji naziv se veoma često koristi za krupnije primerke. Veličina im je dosta ograničena veličinom vode gde žive, ali na velikim rekama i jezerima se dosta često love primerci težine oko 1 do 2 kg, dok bi se kapitalnim primerkom mogla smatrati deverika teža od 4 kilograma.
Osnovne informacije o deveriki
Izgled deverike je karakterističan za sve ribe šaranskog roda sa tim da je njeno telo više bočno spljošteno i ima izduženo unalno peraje. Boja je kod mladih riba slabijeg intenziteta, dok kod starijih ima tamnije smeđe - zelenu nijansu na leđima dok je donja polovina bokova i stomak srebrnkaste boje. Glava je relativno mala u odnosu na veličinu tela, a ista su sastavljena od mekih kostiju te se mog delimično ispužiti što je od koristi za period kada se hrani na dnu.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Riba koja se dosta dobro prilagodila našim vodama jeste srebrni karas ili babuška, mada je poznata i pod drugim nazivima. Kod nas se počela pojavljivati u drugoj polovini dvadesetog veka, postepeno potiskujući autohtone vrste. Njeno prisustvo je direktno ugrozilo zlatnog karaša i linjaka, koji su zbog opadanja populacije sada trajno zaštićene riblje vrste. Latinsko ime ove vrste jeste Carassius gibelio.
Telo joj je zbijeno kao kod većine šaranskih vrsta riba i u potpunosti pokriveno krljuštima. Za razliku od nekih srdnih riba, ova vrsta nema brčiće uz usta. Boja je uglavnom srebrnkasta što je i dovelo do domaćeg naziva srebrni karas. Može dostići težinu i preko 2 kg, mada su takvi ulovi veoma retki.
Jedan od osnovnih razloga zašto je ova vrsta trenutno toliko raširena jeste njen način razmnožavanje. Realno u vodi su prisutne uglavnom ženke kojima je za oplodnju dobra i mleč srodnih vrsta riba. Nakon takve oplodnje ikre dolazi do rađanja još ženki. Povremeno se u nekim vodotocima mogu pronaći u mužjaci, ali oni nisu neohodni za dalji razvoj populacije.
Pecanje babuške
Zahvaljujući velikoj brojnosti i relativno pristojnoj veličini do koje može narasti lov na babušku je popularan. Takođe je riba ukusna kada se peče, a krupniji primerci su dobri i za kuvanje ribljih čorbi.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Riba šaran je pored pastrmke najpoznatija slatkovodna riba na našim prostorima. Razlog za to jeste intenzivan uzgoj i velika ponuda u ribarnicama, tako da i oni koji se na bave pecanjem su čuli za ovu riblju vrstu. Za ribolovce on osim ukusnog mesa ima još dve veoma bitne karakteristike, veoma je borben kad se upeca i može narasti prilično velik. Lov šarana može biti na dubinu ili na plovak.
Osnovna podela bi bila na divljak (sa krljušti) i tovni šaran (bez krljušti), mada je ralno ima jako mnogo različitih vrsta koje su razvijane i selektovane za ribnjački uzgoj. Sticajem različitih okolnosti, najčešće plavljenjam ribnjaka od obližnjih reka, dolazilo je do širenja tih šarana iz ribnjaka u redovne vodotokove. A povremeno se pristupalo i organizovanom puštanju tih ribnjačkih vrsta radi poribljavanja
Latinski naziv za šarana jeste Cyprinus carpio i najpoznatija je riba iz svog roda. Postoje neki nazivi mada se dosta njih može pročitati, ovde ćemo navesti dva od nekoliko Cyprinus carpio morpha regina i Cyprinus carpio morpha hungaricus. U tu grupu šaranskih riba spadaju još deverika, linjak, babuška, pa čak i bucov. Spisak je značajno širi od ovoga što sam ja naveo, ali sam spomenuo najznačajnije.
Dužina do koje može narasti je veća od 1 metar, a kapitalnim primercima se mogu smatrati primerci teži od 10 kilograma. Povremeno se desi da se pri lovu šarana upeca matica težine i preko 20 kilograma. Telo je uglavnom izduženo kod primeraka iz divljine, dok ribnjačke vrste imaju malo više zbijeno telo, ali to i nije jedina razlika jer se mogu uvideti i različitosti u pogledu pokrivenosti krljuštima.
Kako se uglavnom hrani pri dnu usta su prilagođena tom načinu života, a karakterističnost jeste i to što se uz usta nalaze 4 brka. Iako je glava prilagođena hranjenju pri dnu, on će uspešno uzimati hranu iz srednjih slojeva pa i sa površine vode. Boja se kreće u različitim nijansama smeđe, sa tim da je stomak uvek značajnije svetao. Još jedna osobina koja ga krasi jeste opreznost.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
U vodama na našim prostorima se nalazi tri vrste koje žive oduvek, ali se pojavljuju i vrste koje dolaze sa drugih kontinenata. Dve su vrste rakova zakonom kod nas stavljene pod stalnu zaštitu od lova: rečni rak i potočni rak (kamenjar). Na žalost kod nas se malo pažnje posvećuje praćenju stanja populacije, pa deluje da su mere o zaštiti donete preventivno a ne na osnovu stanja na terenu.
Ovo sve na terenu može delovati pomalo zbunjujuće jer su ljudi upoznati da u slatkim vodama Dunavskog sliva žive rakovi i podela bi išla po principu da ako je ulovi na nekoj reki onda je rečni, ako je iz bare tad je barski rak, a kad je iz nekog potoka tad se radi o potočnom raku. Međutim da bi se precizno odredilo o kojoj vrsti raka je reč treba pregledati kako izgleda rostrum (deo glave kod usta)
Sa naučne strane broj rakova u našim vodama je značajno veći, jer imaju i dve vrste rakova koje su stigle sa drugih kontinenata.. Međutim na terenu se uglavnom primećuju veliki primerci, pa se o njima i najviše priča. Postoji priča da rakovi mogu da opstanu samo u vodama koje su čiste od hemiskog zagađenja, ali za vrste koje se tek pojavljuju ima najava da su mnogo otpornije.
Domaće vrste rakova
U ovu grupu spadaju autohtone vrste rakova, one koje su prisutne oduvek, rečni rak (Astacus Astacus), rak potočni (Austropotamobius torrentium) i barski rak (Astacus leptodactylus). Tačno razlikovanje vrsta u pitanju se najpreciznije može odraditi po obliku rostruma.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Linjak je u Srbiji riba koja je trajno zaštićena lovostajem, nije dozvoljen njegov ribolov i nošenje kući. Ova riba je usled nekoliko razloga postala veoma retka i sad je na nama, pecarošima i ljubitelima prirode da pomognemo da se poveća populacija.
Kako je do smanjenja brojnosti počelo pre nekih 35 godina otprilike, bilo je dosta vremena da se razviju razne priče zašto je ugrožen, kako treba da se odradi njegova zaštita. Neke od tih ideja i priča su neverovatno fantastične. Linjak je poznat i pod latinskim imenom Tinca tinca.
Izgled liinjaka se prilično razlikuje od ostalih riba u našim vodama i veoma ga je teško pomešati sa nekom drugom vrstom. Iako ima telo koje po proporcijama liči na većinu riba iz roda šarana, ali je višezbijeno. Po površini, preko krljušti se nalazi sloj sluzi koji dodatno štiti ribu. Karakterističn je i izgled peraja koja su u velikoj meri zaobljena.
Riba linjak ime jedan par brkova koji pomađu pri pronalaženju hrane. Boja tela se prilagođava staništu i kreće se od smeđe do žute, sa jakim prelivima zelene. Leđa i gornji deo bokova su tamnije boje od stomaka. Hrani se hranom biljnog porekla, kao i insektima i manjim beskičmenjacima koje pronalazi pri dnu.
