Kuvajner po meri

Da li ste nekada pomislili kako da neku od vaših varalica učinite još izazovnijom za grabljivicu koju lovite? Ja jesam i to je bio razlog da sam se "bacio" na kuvanje vrlo neobičnih specijaliteta. O čemu se radi? Manji šedovi sa zadebljanim radnim delom repa i malom površinom papučice idealni su za eksperimentisanje.

Recept: U posudu sa proključalom vodom ubaciti takve šedove. Dok se oni krčkaju uzmite višeslojni karton i nekoliko čioda, pri čemu ne treba preterati sa dužinom kuvanja, dovoljno je nekoliko sekundi. Posle toga vadite jednog po jednog šeda iz posude, pa ih jednom čiodom probodite kroz glavu, fiksirajući ga istovremeno za karton. Uhvatite ga potom za papučicu na repu i razvucite za trećinu njegove dužine. Tako razvučenog fiksirajte probadanjem drugom čiodom, kroz koren papučice i karton. Na zabadanje ove druge čiode posebno obratite pažnju, jer ce od mesta zabadanja zavisiti položaj i ugao papučice. Ako budete težili da čiodu zabodete što više prema gornjem delu papučice dobićete zatvoreniji ugao papuce, koji ce znatno uticati na pokretljivost i vibraciju šeda. Zatvoreniji ugao ujedno znači i bolju pokretljivost i jaču vibraciju. Rastegnute i priheftane šedove odložite na neko hladno mesto (frižider bi bio idealan), a ako vam se ne žuri možete ih ostaviti i na sobnoj temperaturi, ali će u tom slucaju formiranje trajati nešto duže. Posle nekoliko dana provedenih u frižideru, šedovi ce zadržati novi, izduženi oblik i postati još ubojitiji za određene situacije. Sada imaju još izraženiju vibraciju repom, ali izazovno podrhtavaju i telom.

Šta smo postigli ovakvom intervencijom? Suština je da smo dobili duži džig, čiji su najbitniji detalji za proizvodnju vibracije istanjeni i precizno srazmerni, što se fabričkim štancovanjem teško može postici. Za dobar i izazovan rad šeda potrebno je uskladiti debljinu radnog dela papučice, ugao, oblik i površinu papučice sa mekoćom ili tvrdoćom gume. Možda ovo nekima izgleda kao teranje "maka na konac", ali smatram da je sve bitno i da je sreća zadnji faktor koji utiče na uspeh u ribolovu.

Ribolov na šporni

Ovom prilikom ću opisati način lova smuđa u situaciji koja je bliža znatno većem broju ribolovaca, na klasicnom „T“ šporu. Najinteresantniji za ribolov je njegov čeoni deo na koji tok reke prvo nailazi i u njega najsnažnije udara. To je razlog da ga krasi ogroman brzak iza kojeg tok dobija vrtložno kretanje pored kojeg čekaju smuđevi! Brzak nastaje jer špor odbija maticu reke koja udarajuci u celo špora „krajca“ ovaj njegov deo, usled čega voda na tom mestu obično izloka kanal pozamašne dubine. Zbog toga je dubina najveća na čelu špora, jer matica odatle premešta materijal sa dna ka zadnjem delu špora i tamo zaplićava teren.

Na mestu sa najbržim protokom vode smuđu za videla ne pada na pamet da izade u potragu za hranom, već će radije vrebati plen na delu sa umerenim tokom, gde mu matica može naneti koji zalogaj tačno ispred usta. Upravo su to razlozi što se prvo treba odlučiti za detaljnije ispitivanje delova špora sa umerenijim tokom, pa tek potom u kasnijim satima krenuti ka brzaku. Sa obale na čeonom brzaku pecanje je gotovo neizvodljivo, pa je čamac odlično rešenje. Sidri se paralelno sa brzakom, desetak metara od njegovog početka, tj. na mestu na kome tok počinje da ubrzava. Tako postavljeni imaćemo odličnu poziciju za temeljno ispitivanje terena i maksimalno zadržavanje varalice u zoni napada smuđa. Drugim rečima, mnogo pecamo, a sa malo zabacivanja na čelu špora očekujte snažne udarce, jer taj teren pohode krupni smuđevi. Najaktivniji su u drugom cugu, kada se sitniji primerci (oni do kilograma) povuku.

Mada za smuđeve važi da nisu posebno borbeni, vadenje krupnijeg u brzoj vodi (naročito leti) je priča za sebe. Ribolovci koji nemaju čamac moraće da se zadovolje pozicijama na drugom delu špora, nizvodno od njegovog čeonog dela. Dno je u donjem delu špora po pravilu zasuto i tu se formiraju mali sprudovi i rupe između njih, sa po kojom zaostalom gomilicom kamenja i fašine. Najčešce se i na tom delu špora formira mali brzak ali ni blizu snažan kao čeoni. Mali brzak koji teče kod ribolovca stvara utisak kao da se peca iz čamca, okrenut prema njemu ribolovac može pretražiti širok pojas špora. Ovaj brzak je nastao postepenim povećanjem dubine na mestu malog potopljenog špora, dužine svega nekoliko metara, posle čega sledi nagli prelaz u vecu dubinu-rupu na pešcanom dnu. Upravo kroz tu rupu treba u toku dana provlačiti džigove svih vrsta. To mesto ce biti aktuelno tek u sumrak i kasnije, kada treba preći na voblere.

VMC Fastgrip - udica sa tri kontra jezička

VMC Fastgrip udice su prepoznatljive po tri kontra kuke u blizini svog vrha. U pitanju je koncept koji se razlikuje od uobičajnih udica na tržištu koje imaju jednu kontra kuku. Samo su kontrakuke kod Fastgripa manje veličine, koje na taj način izazivaju manja oštećenja na tkivu ribe. Ali kako se nalaze tri u nizu, takođe spređavaju da riba sklizne sa udice. Kreatori ovog dizajna za udice kažu da udica ima dobre rezultate u akciji uhvati i pusti.

Za izradu ovih udica se u početku koristio čelik HC 80, što znači da je u pitanju legura vanadijuma i čelika sa visokom koncentracijom karbona. VMC Fastgrip udice su se u startu proizvodile samo za šaranski ribolov, ali su se vremenom pojavili i modeli sa drugačijim oblicima i veličinama, namenjeni nekim drugim tehnikama ribolova. Sada se na tržištu mogu naći pakovanja ovog tipa udica, namenjene skoro svakoj popularnijoj vrsti ribe. Takođe i poznati proizvođači varalica, poput Rapale su počeli da koriste VMC Fast grip tip udica na svojim varalicama.

Postoje, uprkos činjenicama da ovaj tip udice manje oštećuje riblje tkive od uobičajnih udica, protivnici korišćenja VMC Fastgrip udica prilikom pecanja. Bez obzira na sve, njima je za oko zapela činjenica da ove udice imaju tri kontra kuke i njima je to dovoljno za osudu. A udica, ko udica, daleko je od savršenstva, u nekim situacijama je zlata vredna, dok u drugima više smeta nego koristi. Na samom ribolovcu je da odluči kada će je i u kojoj meri koristiti.

Zimsko mesto

Leti smo pretraživali kamena uzvišenja preko kojih voda ubrzava i aeriše se. Ta toliko atraktivna letnja mesta zimi su čista propast, jer tada je tu voda najhladnija i najbrža, a smuđ u isto vreme izuzetno racionališe svoju aktivnost. Promene konfiguracije dna su mesta koja neodoljivo privlače smuđa, ali moramo razlikovati njihovu „podobnost“ u zavisnosti od vremena godine i vremenskih uslova. Omiljeni „kamenjari“ mogu zimi biti dva sasvim suprotna pola naših pecaroških želja. S jedne strane takva mesta mogu biti previše hladna, s druge gotovo idealna.

Kojem će se od ta dva carstva prikloniti „naš“ kamenjar zavisi ne samo od njega vec i od brzine protoka vode preko njega, dubine, količine kamenja i slično. Idealan kamenjar za zimski ribolov smuđa izgledao bi ovako: iza pojasa proredenog kamenja pruža se peščano dno limana, preko kojeg voda jedva teče. Na takvim mestima bela riba stvara svoje krtoge pa su to mesta na kojima se prikrada i smuđ. Obično se na takvim mestima, naspram samog špica kamenjara nalazi rupa posle koje strujanje vode posustaje. Krupniji primerci smuđa se upravo tu ustremljuju na plen koji je skrovište potražio u toj rupi, dok se sitniji primerci love kada se pretražuje uzvodniji deo kamenjara. Vrlo je bitna i dalja okolina kamenjara koja može znatno uticati na količinu ribe. Šporna koja se nalazi nizvodno od mesta na kome lovimo u mnogome može uticati na brzinu toka na kamenjaru. Špor usporava tok i odbija maticu reke dalje od obale. Ovo se može vrlo dobro osetiti kada tuda provlačimo varalice, jer nam ih voda znatno slabije nabija u obalu. Dakle, na ocenu povoljnosti nekog kamenjara za zimski ribolov smuđa veoma je bitna njegova okolina. Glinena ili pešcana, ispregradivana obrušenim stablima, prepuna podvodnim „stepenicama“ (brinama), limanima, takode su atraktivna zimska mesta za lov smuđa.

Da bi se na ovakvim mestima ulovio smuđ potrebno je veliko iskustvo, znanje i strpljenje. Često se dešava da na 50 metara od obale koja je gusto ispregrađivana potopljenim stablima nema smuđa ili je tu samo svratio, onako u prolazu, bez namere da nešto prezalogaji. S druge strane često ćete na smuđa naleteti kada pecate na delu obale koja je na izgled besprekorno čista (bez prepreka), a na njoj nabasate na stara potopljena stabla, gusto raspoređena na relativno malom prostoru, koja se teško uočavaju i po najnižem vodostaju.

Ribolov jaza

Pribor koji treba koristiti u lovu jaza bi trebao biti lagana mašinica kapaciteta 100m/0,30mm, štap dužine 2,7 do 3m, težine bacanja do 30gr, pri cemu treba imati vršnu (brzu) akciju. Za lov ove grabljivice bice dovoljni i najloni debljine do 0,25mm. Ovako lagan pribor za varalicarenje je vrlo bitan, jer se u pecanju jaza koriste male i lake varalice, koje se grubljim i jacim priborom ne bi mogle zabacivati na potrebnu daljinu.

Najcešce korišćene varalice, pri ovom laganom ribolovu su manji vobleri, spineri, džigovi i strimeri. Jun je period kada jaz izlazi iz mresta, a omiljena hrana mu postaju larve. Jedan od najomiljenijih zalogaja mu je larva vilinog konjica, koja se upravo u tom periodu nalazi u fazi podizanja sa dna ka površini. Zbog obilja tih larvi, nije ga lako uloviti na bilo vrstu mamca, a pogotovo ne na varalicu. Prava sezona za varaličarenje jaza počinje od jula, kada se u ishrani preorjentiše na riblju mlad. Najbolje je u ribolov izlaziti u sumrak i rano ujutro. Najpovoljniji je vodostaj pred porast i prvi dan porasta, a idealni tereni su mali potopljeni šporovi, prelivi sa dnom od trulih grana, odnosno mesta koja vrve od larvi račića. Uobicajeni, a rekao bih i neprevaziđeni sistem je kombinacija strimera sa voblerom. Vrlo je bitno da strimer bude pravilno odabran. Žuto telo sa crvenim repicem i naježenim nožicama su detalji lovnog strimera. Najcešce korišceni vobleri su: Rapala Mini Fat Rap, Ujka, Ružno Pace velicine 3, 4 ili 5cm. Prirodni dekori su pravi izbor dok su FT, GFR za jaza neupotrebljivi. Sistem treba biti formiran tako da strimer bude udaljen iznad voblera oko 30cm, fiksiran cvorom, koji ce omoguciti zamenu strimera po potrebi. Sistem treba voditi u srednjim slojevima ili kada je u kombinaciji džig, po dnu. Aktivnost jaza se lako uocava. Podiže se na površinu vode i izbacuje poput delfina. Pošto se radi o ribi koja se krece u jatu, moguce je uloviti više primeraka. Varalicu uzima munjevito, udarac je snažan, a posle udarca se diže ka površini.