U svetu je to veoma raširena filozofija sa kojom se pristupa ribolovu. Kod nas je ješ uvek pojedinačna i smatra se ispadom, a ne kulturom. Doduše mora se priznati da se na zapadu peca uglavnom na privatnim vodama, a tamo ima i dosta ograničenja u vezi sa ulovom koji se može poneti kući. E sad to je zanimljiv slučaj, mi bi voleli da vode budu javno vlasništvo, a da se poštuje pravilo uhvati i pusti. A kada neko zakupi neku vodu onda se odmah diže vika kako se to može. Nije nam važno što će on to dovesti u red, nego je bitno to što mi nećemo moći tamo za džabe da idemo. Ili nam se neće svideti taj red koji novi vlasnik zavodi na vodi, jer mi bi smo drugačije.
