Za razliku od pecanja na komercijalnim vodama, koje su uređene i koliko-toliko pitome, više volim da pecam na reci. Šarana sam peceoa na delu obale koji je nasut kamenom pre nekoliko decenija (veliki i lovrin liman kod Apatina ) i tu se javlja problem kako prihranjvati.
Sad su ovi tereni pod velikim pritiskom ribolovaca i prihranjuje se na sve načine i u velikim količinama. U planu mi je da sledeće godine opet vidim da izdvojim neku lokaciju za ribolov šarana.
Način na koji sam ja prihranjivao je bio da sam išao nedelju dana ranije i bacao po 150 grama kukuruza sa kojim sam se spremao da pecam. Potom bi krenuo na pecanje i bacio bi u toku pre podneva par puta po 20-setak zrna kukuruza. Ali to sve važi za vodu koja konstatno teče, jedina stvar je što je dno od kamena koji je krupan pa se kukuruz koji bacam može zadržati između. Bilo je šarana tih dana, ali je mesto bilo blizu grada pa je brzo počela najezda ostalih ribolovaca,m kad se pročulo.
Inače na tim terenima ne zabacujem daleko kad pecam šarana 10- 15 metara od obale. Ali i dalje ostaje problem, dali postoji bolji način da se prihranjuje šaran kad se peca na rekama.
