Autor Tema: Prirodni mamac ili na varalicu  (Pročitano 10055 puta)

Van mreže novii

  • Administrator
  • Master
  • *
  • Poruke: 747
    • Poljoprivredni forum
Prirodni mamac ili na varalicu
« poslato: 20 Septembar 2006, 20:09:47 »
U ovoj temi recite šta vam je draže. Kako najčešće lovite štuku, a kojom ste metodom imali bolje ulove.
Ja moram reći da štuku praktično lovim samo na varalicu.
dozvolite nam pristup informacijama i slobodu odlučivanja

Zanimljiv forum - boravak u prirodi

Prirodni mamac ili na varalicu
« poslato: 20 Septembar 2006, 20:09:47 »

Van mreže pikeman

  • Master
  • *
  • Poruke: 1,743
    • Vukovi sa DUNAVA
Re: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #1 poslato: 01 Oktobar 2006, 00:12:02 »
Lovim štuku na oba načina ali češće varalicom.
Najčešće bacam kašiku.



Dobro poznati DAM Effzett od od 16 i 22gr su mi omiljeni.







Odličnom mi se pokazala i domaća Lav-MD.

Van mreže BOJANK

  • Master
  • *
  • Poruke: 1,821
Re: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #2 poslato: 02 Oktobar 2006, 09:41:38 »
U SVAKOM SLUCAJU MOJ IZBOR JE VARALICA, A  SAD KOJA, E  TO UVIJEK BUDE VRUCA TEMA JER KAKO KAZU STO LJUDI STO CUDI !
PODRZAVAM IZBOR OD Mr. PIKEMANA OKO DAM EFFZETA OD 22gr JER JE IZUZETNO  LOVNA VARALICA ZA VECINU GRABEZLJIVACA, A JA BIH JOS JEDINO DODAO SILIKONSKE VARALICE ( SLOTTER , ATTRACTOR, SANDRA ...) KOJE SU ZA SVAKU POHVALU, A RIJECI JE MALO !
...nekad žut, nekad siv...

Van mreže pikeman

  • Master
  • *
  • Poruke: 1,743
    • Vukovi sa DUNAVA
Re: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #3 poslato: 02 Oktobar 2006, 21:30:27 »
Najdraža mi je kašika jer je osećaj lova sa njom najlepši. Nisam od onih kojima vobler lepo izgleda pa su zakleti vobleraši, koriste ih i kad treba  i kad ne treba. Robuju svojoj estetici. Uglavnoj se prilagođavam, šta vredi što volim kašiku kada na jednoj vodi gvožđe neće ni da takne, udara samo na tvister sa kojim baš i ne volim štukariti.
Riba bira mamac i tome se moramo prilagođavati bez obzira na izgled varalice i osećaja ribolova sa njom.

Van mreže Apatin026

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 11
    • Samo zanimljivo...
Re: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #4 poslato: 10 Oktobar 2006, 18:33:16 »
Ipak mislim da je najbolje pecati štuku na čep i živog kedera ! Keder se slobodno kreće koliko mu omogućava damil i tako prirodno privlači grabljivice kao što je štuka !
Iako naša zemlja zauzima važan geografski položaj, mi još uvek ne znamo gde se nalazimo !!!

Zanimljiv forum - boravak u prirodi

Re: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #4 poslato: 10 Oktobar 2006, 18:33:16 »

Van mreže pikeman

  • Master
  • *
  • Poruke: 1,743
    • Vukovi sa DUNAVA
Re: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #5 poslato: 10 Oktobar 2006, 22:37:55 »
Ne znam koliko prirodno može da se kreće sa trokrakom u leđima, i ograničenim radijusom kretanja?
Varalici  sam ribolovac daje život, od ribolovca zavisi koliko prirodno će se kretati varalica. Izbor varalica  u današnje vreme je ogroman, još samo treba uskladiti prezentaciju iste.
Obe metode su dobre, stvar je u tome ko šta više voli i da li je ta metoda moguća na vodi gde se štukari.

Van mreže BOJANK

  • Master
  • *
  • Poruke: 1,821
Re: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #6 poslato: 11 Oktobar 2006, 10:19:46 »
Uglavnom ribolovim štuku na otvorenoj vodi i uvijek blinkam, ta metoda do prošlog vikenda mi se je pokazala uspješna kada je štuka jednostavno prestala uzimati na varalice kao da je na tom mjestu više nije bilo, međutim pošto sam imao par polu mrtvih kedera zabacim i dva štapa sa kederima, reko kad su već tu nek su u vodi i u nekih 2 sata uhvatim 3 štuke ! Nikad se nezna ili kako kažu pravila nema !
...nekad žut, nekad siv...

C_I_A

  • Gost
Re: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #7 poslato: 13 Oktobar 2006, 19:55:22 »
Lično mi je draži metod lova na kedera jer je nemoguće da varalica oponaša kedera i to u situaciji kada se štuka približava, a kedera počne hvatati panika. U tom trenutku se kod štuke aktivira osećaj da će keder pobeći i njen nagon je tera da zaboravi na oprez i pojuri kedera. A takođe netreba praviti problem ni oko toga šta ponuditi na udici dovoljno je samo uhvatiti kedera koji naseljava tu oblast i kojim se štuka svaki dan hrani. E to već zna da predstavlja problem.

Van mreže Apatin026

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 11
    • Samo zanimljivo...
Re: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #8 poslato: 13 Oktobar 2006, 20:07:21 »
Hteo bi da kažem da varalica je za nestrpljive , a keder za strpljive pecaroše ! Naravno, sve zavisi od karaktera pecaroša ! I još nešto, onaj koji stavlja kedera na udicu godinama  - on zna kako da stavi kedera na udicu a da "neslomi" kičmu od kedera, tako da se ponaša kao slobodni keder !
Iako naša zemlja zauzima važan geografski položaj, mi još uvek ne znamo gde se nalazimo !!!

Van mreže pikeman

  • Master
  • *
  • Poruke: 1,743
    • Vukovi sa DUNAVA
Re: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #9 poslato: 13 Oktobar 2006, 23:16:20 »
Treba biti strpljiv pa bacati varalicu satima, a ne čekati da udari na dubinu ili plovak. Za štukarenje na varalicu treba imati kondiciju! Nije lako češljati po obali i nabijati kilometražu bacajući varalicu. Već rekoh, lovim štuku na oba načina ali mi je draža varalica.

Van mreže Apatin026

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 11
    • Samo zanimljivo...
Re: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #10 poslato: 14 Oktobar 2006, 16:16:05 »
                     ŠTUKA           (Esox lucius)



Naša štuka je riba nizijskih voda, reka, jezera i bara. Prema nepouzdanim podacima, naraste do 1,5 pa i 2m i 34 kg mase. Znatno su realniji podaci o težini do 15 kg. Životni vek procenjuje se na 40 godina, ali se dopušta mogućnost da može da bude i duži.

Nemilosrdni kanibalizam

Izduženo telo štuke je prava mišićna opruga, koja omogućava da se pri napadu postigne početno ubrzanje do 11 m/s, što je rekord među ribama. Ipak maksimalne brzine plivanja štuke nisu tako imponzantne i ne prelaze 60 km/h. To govori da štuka nije uporni progonitelj i da u slučaju neuspešnog napada brzo odustaje od daljeg gonjenja plena. Izuzetno ubrzanje omogućava snažno razvijeno repno peraje, srazmerno debela repna drška, dodatna propulzivna površina daleko pozadi i međusobno blisko i naspramno postavljena neparna peraja, te spreda valjkast i zašiljen oblik tela koji lako probija vodu. Moćno oružje za hvatanje plena su velika usta, puna oštrih zuba različitog oblika i veličine, postavljenih na svim kostima glavenog skeleta u predelu viličnog, jezičkog i škržnih lukova, na koje se ribolovci, u svim priručnicima obavezno upozoravaju. Pri uzimanju hrane, štuka plen hvata s'boka i okreće ga napred glavom, te ga tako guta. Snažna muskulatura usta i ždrela je u stanju da prostor usne duplje višestruko proširi, što uz ogroman zev i rastegljiv želudac, omogućava relativno sitnim štukama gutanje krupnog plena. Među našim predatorskim vrstama štuka je vrsta koja guta najkrupniji plen (u odnosu na sopstvenu veličinu). To objašnjava i njenu alavost za kederima i varalicama jedva manjim od nje same. Dnevna i sezonska distribucija štuke zavisi pretežno od njenog uzrasta. Pri tom, treba naglasiti da je to predatorska vrsta koja najpre prelazi na ishranu ribom, već posle dva meseca života, pri dužini od nekoliko cm. Pri tom je instinkt toliko jak da se mlađ štuke, u slučaju nepovoljnih uslova za prolećni mrest drugih vrsta i njegovo kašnjenje hrani pripadnicima svoje vrste koji zaostaju u rastu. Već u aprilu i maju se duž obraslih obala bara, kanala i reka mogu videti sitne štuke (penkala) uredno postrojene i "zamrznute" u položaju očekivanja plena. Sa završetkom prve sezone života, u zavisnosti od uslova, štuke dostignu i 30 cm dužine. Tokom te prve godine se intenzivno hrane svakim plenom koji mogu da progutaju. Pri tome, ne biraju hranu i najviše jedu najčešću vrstu ribe u staništu. Onda kad to postane sama štuka nastupa nemilosrdni kanibalizam. Odrasle štuke se osim ribom hrane, hrane i žabama, sitnim vodenim pticama i neopreznim sitnim sisarima.

Vizuelni predator

Štuka se mresti prva, već krajem zime, u našem podneblju od februara do aprila. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4 godine starosti. Ženka, u zavisnosti od veličine, polaže 16-75 hiljada komada ikre, čija inkubacija, posle oplođenja traje 10-15 dana. Nakon 1,5-2 meseca, sa porastom do dužine 3-5 cm, prelazi se definitivno na ishranu ribom, a to se otprilike dešava u vreme proplivavanja tek izvaljene mlađi grgeča i ciprinidnih riba,štukinog prvog plena. Štuka je izraziti vizuelni predator. Dakle, vid joj je glavno orijentaciono čulo. Oba oka su okrenuta napred, što daje stereoskopski vid, koji omogućava dobru predstavu o dubinskoj oštrini. Od organa lateralnog sistema, posebno je značajna grupa senzornih papila na spoljašnjoj strani donje vilice. Najbolji uspeh u lovu štuka postiže pri dobroj dnevnoj svetlosti, ali ne i pri prejakoj, kad i druge ribe dobro vide nju, pa to treba imati u vidu kad se planira odlazak u ribolov. Sa zamućenjem vode lov se produžava, jer u nedostatku povoljnih uslova za lov ima više promašaja, pa i više pokušaja. Busija koju štuka zauzima zavisi od terena. Ako nema granja, panjeva i potopljenih vrba, ili su zauzete krupnijim primercima, dobra je i podlokana obala. U nedostatku bolje busije, i ravna površina betonskog zida je dobra, a kad nema druge, štuka legne i na golo dno i vreba. To stajanje štuke u busiji je savršeno mirno "zamrznuto", sve do trenutka približavanja plena, kada štuka, polako mašući grudnim perajima, počinje ukrućena da prilazi plenu. Kad u dejstvo stupi rep, napad je uveliko u toku, a plen obično tada počinje da beži, što je već prekasno. Pri tome je štuka u stanju da inzvarednom brzinom iz pravolinijskog plivanja uvijanjem tela promeni pravac i da parira izrazito naglim promenama pravca plena u pokušaju bega.

Proleće

Buđenje prirode u rano proleće, u februaru, je pravi trenutak za ljubav kod štuke. Jedna štuka, ženka, okuplja oko sebe veći broj mužjaka i ljupki čin mrešćenja se odvija u manjim kanalima ili zalivima, na zatravljenim mestima, poplavljenim nadolazećim prolećnim vodama. Optimalna dubina za ljubavnu romansu je između 0,5 i 1,2 m. Već tada ova lepotica često plaća svoj prvi danak (ne) civilizaciji. Omamljena od stvaranja novog života, mora da se bori sa "Ljubiteljima prirode", gonjenim instinktom predaka i naoružanim motkama, mrežama i raznim oštrim baštenskim alatkama. Za one koje vole riblje meso, čak iako štuku u to vreme kupuju u prodavnicama gde ne bi trebalo da je bude, jedna proverena informacija: meso štuke u periodu mresta nije dobrog kvaliteta, jer je zbog nalivanja ikre siromašno mineralnim i hranljivim materijama. Budite oprezni i sa ikrom štuke i pred mrest. Jajašca su obavijena sluzavom opnom, koja ima nadražujuće dejstvo i služi za zaštitu. Zbog toga štuka i ne mora da pravi gnezda za mrest, kao što to čine neke druge vrste, smuđ npr. Izuzev patuljastog američkog somčeta-cverglana ni jedna druga riblja vrsta ne jede ikru štuke. No i ovaj "antipatični došljak iz Amerike" je dovoljan da, u vodama nastanjenim štukom, bitno doprinese desetkovanju njene populacije. Sa daljim buđenjem proleća i početkom prolećnih poljoprivrednih radova, na poljima oko kanala u kojima žive štuke dolazi vreme za plaćanje sledećeg danka. Da bi se njive mogle obrađivati moraju se predhodno ocediti od suvišne vlage, a to se reguliše tako što se drastično snizi nivo vode u kanalima. Tako dobar deo ikre ostane na suvom i propadne. Posle mresta, štuka kratko vreme miruje, a onda počinje intenzivno da se hrani i prelazi na svoj razbojničko-samački način života. Ni jedan živi stvor, koji je manji od nje, a kreće se po njenoj teritoriji nije bezbedan. Ipak, oko 95% njene hrane čini riba i to uglavnom, bolesna ili povređena. Štuka se zbog toga može nazvati i sanitarcem vodama koje nastanuje i u kojima je riba uvek u dobroj kondiciji.

Leto

Iako se štuka, u principu, može upecati preko cele godine, njen apetit je ipak promenljiv. Sa dolaskom leta i visokih temperatura štuka se teže da upecati. Prvi razlog za to je obilje hrane koja je dostupna u svakom trenutku. Zato je ona relativno retko aktivna u pogledu lova i dobar deo vremena provede u mirovanju, sita. Drugi razlog, za smanjenu mogućnost ulova, je velika zatravljenost vode. Pored toga Što fizički onemogućava varaličarenje, zatravljenost je opasna i za život, ne samo štuke, nego i svih ostalih ribljih vrsta. Događa se da na manjim kanalima sa niskim vodostajem i visokom temperaturom vode koncentracija kiseonika toliko opadne da dođe do gušenja ribe. To je još jedan faktor koji utiče na brojnost, ovoga puta ne samo štuke, nego i svih ostalih vrsta. Slična pojava se ne dešava na većim i dubljim vodama, pogotovo ne na otvorenim tekućim vodama. Krajem leta štuka kao da oseća da se bliže posniji dani, pa počinje intenzivnije da se hrani. U to vreme su šanse za uspešan ulov povećane i tada je štuka zakačena za varalicu, najborbenija.

Jesen

Jesen je top sezona za pecanje štuke. Iako je ona aktivnija u februaru, neposredno pred mrest, ipak je jesen najbolji deo sezone za njen lov. To je vreme kada se gomile vikend-ribolovaca upućuje na vode sa kantama prepunim sitnih kedera i kada se izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka štuka, koje se ni jednom u svom životu nisu izmrestile. To je još jedan danak koji štuka plaća, ovoga puta ribolovcima koji se ne mogu označiti kao sportski. Ovde se mora postaviti principijelno pitanje: da li je veće zadovoljstvo upecati 25 štuka ukupno teških 6-7kg ili dva komada od po 3-3,5 kg, da ne govorimo o jednoj od 6-7kg? O tome koja je od ove tri varijante bolja za sportske ribolovce, ako se gleda na malo duže vremenske staze, nema potrebe raspravljati. Druga polovina jeseni je vreme kada se mogu upecati najveći primerci. Ako pravilno odaberete vodu i varalicu, ako imate dobru intuiciju i ako čitate dobre časopise o ribolovu, imaćete šanse da se veoma srećni vratite kući sa pecanja. To je vreme kada se većina vrsta bele ribe, glavne štukine hrane, sprema za prezimljavanje. Štuka se tada spušta u niže slojeve vode i lovi prikradanjem, uz kratke i munjevite napade.

Zima

Sa nailaskom zime i hlađenjem vode, opada intenzitet metabolizma štuke. Ona se tada mnogo ređe hrani, mada sa uzimanjem hrane ne prestaje, jer je to vreme sazrevanja ikre. Zimi, kada vode pokrije led, štuka je najmanje ugrožena u odnosu na ostale periode godine. Pošto su vode koje nastanjuju bogate trskom, koncentracija kiseonika skoro nikad nepadne ispod dovoljnih granica, a minimalne količine hrane nikad ne dostaju. Led, koji onemogućava ribolov, je najbolja zaštita koja štuki pruža šansu da sa dolaskom prvih toplijih prolećnih dana ponovo pokuša da obezbedi potomstvo, koje će jednoga dana možda biti i izvor zadovoljstva za prave, sportske ribolovce.


Tekst je preuzet od jednog PTT korisnika !
Iako naša zemlja zauzima važan geografski položaj, mi još uvek ne znamo gde se nalazimo !!!

shaggy

  • Gost
Odg: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #11 poslato: 19 April 2008, 14:53:19 »
ja je lovim na varalicu a baš i nisam neki ljubitelj lova na mamac to mi je nekako dosadno

Van mreže pikeman

  • Master
  • *
  • Poruke: 1,743
    • Vukovi sa DUNAVA
Odg: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #12 poslato: 19 April 2008, 15:03:16 »
Samo nek nje ima, nije problem način ribolova.  :D

shaggy

  • Gost
Odg: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #13 poslato: 19 April 2008, 15:04:11 »
neki dan sam si uzeo monarhovog ( TNT Jerka) da vidim kako to dela nisam nikad to bacao možda nešto i upecam na to ako budem znao ;w:,6

Van mreže pikeman

  • Master
  • *
  • Poruke: 1,743
    • Vukovi sa DUNAVA
Odg: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #14 poslato: 19 April 2008, 15:05:54 »
Ako ne znaš - naučićeš!  ;)

Van mreže novii

  • Administrator
  • Master
  • *
  • Poruke: 747
    • Poljoprivredni forum
Odg: Prirodni mamac ili na varalicu
« Odgovor #15 poslato: 10 Jul 2012, 12:38:17 »
Do sada sam uglavnom pecao štuku varalicom, ali u poslednje vreme razmišljam i o kederu. Međutim velika vrućina i komarci koje niko ne prska, me za sad odvraćaju od te ideje.

Mada ću sigurno poraditi na tome, kako se jesen bude približavala.
dozvolite nam pristup informacijama i slobodu odlučivanja