Za sve koji vole boravak u prirodi

deverika

  • Deverika infografika

    Pecanje deverike (Abramis brama) je veoma popularno na našim prostorima, jer je to riba koja se kreće u jatima i kad se jedna ulovi, vrlo je verovatno da ćemo ih još upecati. Ukoliko koristimo prihranu, to jato možemo zadržati dosta dugo u oblasti gde smo zabacili mamce. Prosečna veličina riba obično bude oko 20 cm (dlanarice). Ovo deveriku čini pogodnom za početnike ali i za iskusne ribolovce.

    Ovde ćemo dati neke osnovne informacije o tome kakva je riba deverika, gde se kreće i čime se hrani. O metodama ribolova se ipak moraju napisati drugi i opširniji tekstovi, jer ih ima dosta i na dubinu i na plovak. Takođe broj mamaca je veoma velik, jer je to vrsta bele ribe koja se hrani biljnom i životinjskom hranom.

    Ima dva bliska rođaka sa kojima može biti pomešana na vodi po izgledu, crnooku deveriku (Abramis sapa) i kesigu (Abramis ballerus), međutim za razliku od njih ona naraste dosta veća. Ali pored njih tereni gde boravi se preklapaju i sa drugim ribama kao što su šaran, jaz, babuška, crvenperka, bodorka.

    Nazivaju je još i belica, ploščić, i lopatarka. ovaj poslednji naziv se veoma često koristi za krupnije primerke. Veličina im je dosta ograničena veličinom vode gde žive, ali na velikim rekama i jezerima se dosta često love primerci težine oko 1 do 2 kg, dok bi se kapitalnim primerkom mogla smatrati deverika teža od 4 kilograma.

    Osnovne informacije o deveriki

    Izgled deverike je karakterističan za sve ribe šaranskog roda sa tim da je njeno telo više bočno spljošteno i ima izduženo unalno peraje. Boja je kod mladih riba slabijeg intenziteta, dok kod starijih ima tamnije smeđe - zelenu nijansu na leđima dok je donja polovina bokova i stomak srebrnkaste boje. Glava je relativno mala u odnosu na veličinu tela, a ista su sastavljena od mekih kostiju te se mog delimično ispužiti što je od koristi za period kada se hrani na dnu.

  • Primama za ribolov deverike

    Pre nego što počnemo da pišemo o primami za ribu deveriku, želeo bih da prvo par reči o ovoj ribi. Deverika je riba koja naseljava gotovo sve vode Evrope osim nekih voda u Skandinaviji, Škotskoj i vode Apeninskog i Pirinejskog poluostrva. Deverika je rečna riba i ona uglavnom naseljava tokove velikih reka. Vrlo često se može zapaziti i u nekim jezerima. Kada je reč o rečnim tokovima, slobodno možemo reći da se uglavnom deverika može naći na otvorenim vodama i to na dubini od 3 do 8m. Što se tiče lova deverike, trebate znati da su ove ribe veliki borci i da su jako izbirljivi, te je tako i sama primama deverike jako komplikovana.

    Deverike se kreću u jatima, tako da se često dešava da ribolovci koji pogode takvo jato upecaju mnogo više od jedne deverike. Kada dođe do promene vremena, onda se uopšte nemojte truditi da izlazite u ribolov bez obzira na to koliko  dobru primamu imate za njih, zato što ih hrana ne zanima kada je vreme promenljivo. Mnogi iskusniji ribolovci govore da je za uspešan ribolov na deveriku potrebna bistra voda, sparan dan kao i nizak vodostaj reke.

    Tada je zagarantovan ulov, kako kažu oni. Naravno to nije sve što je potrebno da bi se ova riba ulovila. Kao što i sam naslov ove teme kaže, primama za ribolov deverike je jako bitna stavka u samom ribolovu deverike.

    Primerak krupne deverike

  • Vrste bele ribe

    Kada se spomene bela riba vrste koje se pod tim pojmom podrazumevaju u slatkim vodama nisu precizno definisane. Pored toga dodatnu gužvu mogu u celoj priči napraviti i razni lokalni nazivi, kao i zastupljenost različitih ribljivh vrsta na drugačijim vodotocima.

    U osnovi je to naziv koji se koristio za različitu vrstu ribe koja je u nekom ranijem periodu bila više zastupljena i iz tog razligo manje cenjena kod kupaca. Vremena su se promenila jer su neke domaće vrste postale veoma retke a vrste riba poput babuške su postale veoma zastupljene.

    Mada se taj naziv dosta koristi, malo je tekstova koji se bave time vrstama bele ribe, a oni koji postoje uglavnom obrađuju morske ribe. Često se može čuti da se u ovu grupu svstavaju manje vredne ribe, pune kostiju ili manje ukusne, ali to su sve stereotipi koji vladaju i koji se prenose bez ikakvog proveravanja. Stvarno stanje je da su sve vrste veoma bitne u ekosstemu i da su ukusne kad se kvalitetno pripreme za jelo.

    Navešćemo najčešće vrste bele ribe: bucov, deverika, jaz (protfiš), mrena, klen, babuška, sabljar, crvenperka, bodorka, skobalj, šljivar, beovica, kesega, krupatica, plotica. Ovom spisku će mnogi zameriti da se neke vrste neopravdano nalaze na njemu, dok će drugi reći da nedostaju vrste kao što je karaš, linjak ili bandar. Kako ne postoji precizan spisak, nabrojali smo one najčešće koje se u ribarnicama proaju pod nazivom bela riba.

Sportski ribolov, lov i sve aktivnosti u prirodi