Kada se spomene bela riba vrste koje se pod tim pojmom podrazumevaju u slatkim vodama nisu precizno definisane. Pored toga dodatnu gužvu mogu u celoj priči napraviti i razni lokalni nazivi, kao i zastupljenost različitih ribljivh vrsta na drugačijim vodotocima.
U osnovi je to naziv koji se koristio za različitu vrstu ribe koja je u nekom ranijem periodu bila više zastupljena i iz tog razligo manje cenjena kod kupaca. Vremena su se promenila jer su neke domaće vrste postale veoma retke a vrste riba poput babuške su postale veoma zastupljene.
Mada se taj naziv dosta koristi, malo je tekstova koji se bave time vrstama bele ribe, a oni koji postoje uglavnom obrađuju morske ribe. Često se može čuti da se u ovu grupu svstavaju manje vredne ribe, pune kostiju ili manje ukusne, ali to su sve stereotipi koji vladaju i koji se prenose bez ikakvog proveravanja. Stvarno stanje je da su sve vrste veoma bitne u ekosstemu i da su ukusne kad se kvalitetno pripreme za jelo.
Navešćemo najčešće vrste bele ribe: bucov, deverika, jaz (protfiš), mrena, klen, babuška, sabljar, crvenperka, bodorka, skobalj, šljivar, beovica, kesega, krupatica, plotica. Ovom spisku će mnogi zameriti da se neke vrste neopravdano nalaze na njemu, dok će drugi reći da nedostaju vrste kao što je karaš, linjak ili bandar. Kako ne postoji precizan spisak, nabrojali smo one najčešće koje se u ribarnicama proaju pod nazivom bela riba.
Malo više o svakoj vrsti
Da bi malo bolje pojasnili nabrojane ribe, napisaćemo nešto malo više o njima, neke lokalne nazive, latinski naziv i osnovne karakteristike. Ideja za tekst je došla iz jedne diskusije, na prvi pogled je delovalo kao lak zadatak, ali nemoguće je sastaviti kompletan spisak.
Na slici iznad se nalazi krupna deverika, kao ilustracija da se pod pojmom vrste bele ribe mogu naći i kapitalni primerci.
Bucov (Aspius aspius) - je riba poznata još pod nazivima belun i bolen. Zaštićen je minimalno dužinom od 30 cm i lovostajem radi mresta ribe u periodu 15.04 do 15.06. Spada u istu grupu kao šaran, ali je grabljivica koja se hrani sitnim ribama. Pecaroši kapitalnim primercima smatraju komade teže od 7 kilograma.
Deverika (Abramis brama L.) - je riba koja se najčešće nalazi u ovoj grupi, a naziv koji se koristi za krupne primerke je lopatarka. Štiti se minimalnom merom od 25 cm, a u periodu 15.04 do 31.05 se deverika nalazi u lovostaju zbog trajanja mresta. Hrani se biljnom hranom i sitnijom životinjskog porekla kao što su razni crvići.
Crnooka deverika (Abramis sapa P.) - na prvi pogled je ista kao deverika, ali naraste u značajno skromnijim dimenzijama. Većina ribolovaca ne pravi razliku između ove dve vrste, ne nalazi se pod posebnim režimom zaštite ni po veličini ni tokom mresta. Međutim na terenu se primenjuje ta zaštita kao za redovnu deveriku.
Jaz (Leuciscus idus) - je poznat i pod nazivom protfiš, a u vodi živi u jatima. Dok su manji hrana im je uglavnom biljnog porekla, ali kad postanu krupniji počinju da se hrane i sitnijim ribicama. Minimalna dužina je 20 cm, a lovostaj važi od 15 aprila do 31 maja. Jaz spada u vrste bele ribe koje mogu uspešno da se love varalicama.
Mrena (Barbus barbus) - ima karakterističan izgled tela, sa četri mala brka oko usta. Zaštićena je radi mresta lovostajem u periodu od 15. aprila do 31. maja, a minimalna dužina koja je dozvoljena za lov je 25cm. Spada u vsštojede jer se hrani biljnom i životinjskom hranom.
Babuška (Carasius gibelio) - spada u vrste bele ribe koje su sa strane stigle kod nas. Nije poreklom iz naših voda već iz Azije ali se sasvim lepo snašala i ovde. Nije zaštićena ni u periodu mrestakao ni minimalnom dužinom. Uglavnom se love manji primerci, ali povremeno zna da naiđe neka i težine oko 2 kg.
Sabljar (Pelecus cultratus) - vrsta poznata pod nazivima sabljarka i sabljarčica. Spada u ribe koje nisu nikako zaštićene zakonom. Ne naraste velik i najčešće se love komadi dužine od 20cm , mada postoje priče da može narasti do dužine od 60cm.
Crvenperka (Scardinius erythrophthalmus) - na našim prostorima naraste do skromnih dimenzija, pa verovatno iz tog razloga nije uzeta u obzir pri izradi spiska za zaštitu riba. Poznata je još pod nazivima crveonoka, krasnoperka, a često je mešaju i sa bodorkom.
Bodorka (Rutilus rutilus) - kad su u pitanju vrste bele ribe ovo je nezaobilazna vrsta. Često je mešaju sa crvenperkom sa kojom deli stanište i hranu. Za pecanje ove ribe se koristi uglavnom lakši pribor, a kao mamac se koriste hleb, crvići i gliste. Nije zaštićena ni jednom merom od izlova.
Skobalj (Chondrostoma nasus) - ova riba je poznata pod nazivima jatnik, škobalj,tintaš i podust. U pitanju je jatna riba koja se nalazi u tekućim i stajaćim vodama širom Srbije. Veoma cenjen od strane sportskih ribolovaca. Minimalna dužina je 20 cm, a zaštićen lovostajem od 15.04 do 31.05.
Šljivar (Vimba vimba L.) - često mešana vrsta sa skobaljem zbog sličnog izgleda. On ima najmanju dozvoljenu dužinu 15 cm, dok nije zaštićen merom lovostaja. Poznat je pod drugim nazivima plavonos, ogrica, buborak i kljunar.
Kesega (Abramis ballerus L.) - naziva se još špicer i kosalj. Naraste do dužine od oko 20 cm, a težina joj može biti i do 300 grama. Kreće se u jatima i svaštojed je. Nije zaštićena nikakvim dodatnim merama zaštite.
Krupatica (Blica bjoerkna L.) - svakako spada u vrste bele ribe koja se najlakše meša sa drugim sličnim ribama. Najčešće se pomešaju sa deverikom, sa kojom ima dosta sličnosti u fizičkom izgledu.
Plotica (Rutilus pigus virgo) - najviše je ima u bržim tekućim vodotocima, a može da se povremeno upeca i u sporijim niziskim vodama. Minimalna dimenzija 20 cm, a zaštita u peropdu mrešćenja od 15. aprila do 31. maja. Nalazi se među ugroženijim vrstama ribe.
Ovde se završava ovaj spisak, koji nikako ne treba uzimati kao kompletan ili konačan. Ali on svakako sadrži najčešće vrste bele ribe koju će vam većina ribolovaca nabrojati u ovoj kategoriji. Kao što se može primetiti da se tu nalaze i vrste koje mogu narasti do prilično velikih dimenzija te ih to čini atraktivnim za pecaroše.
Dobar deo njih je zaštićen merama lovostaja i minimalne veličine koja se može nositi kući. Međutim drugi deo njih nije zaštićen nikakvom posebnom merom, ali na stavu je ribolovaca da ih ne idu ciljano loviti od polovine aprila pa sve do kraja maja meseca.
