Jedna od napopularnijih riba grabljivica na našim vodama je smuđ (Stizostedion lucioperca), koji je poznat još pod nazivima baron, staklenooki i šiljev. Zapravo naše vode naseljavaju dve vrste smuđa ali je razlika u njihovom izgledu veoma mala. Osnovna razlika je što smuđ kamenjar (Stizostedion volgensis) naraste značajno manji, retko budu teži od 4 kilograma. Za razliku od njega redovan smuđ može imati težinu preko 10 kg u vodama sa povoljnim uslovima.
Najčešće se lovi na dubinu ili varalicama, dok je na plovak veoma redak ulov. Nije toliko usamljenička riba kao štuka na primer, tako da se na jednom mestu u isto vreme može nalaziti nekoliko riba koje su pribložno iste veličine.
Najaktivniji su predveče i ujutru dok im se aktivnost smanjuje preko dana. Imaju dobro razvijeno oko i bočnu liniju što im omogućava da uspešno love na većim dubinama. zadražavaju se na kamenjarima i oko panjeva što koriste kao zgono mesto da lekše ulove male ribe.
Osnovne informacije o smuđu
Izgled mu je izdužen sa vretensatim oblikom tela. Boja mu je po gornjem delu bokova i leđa siva sa primesima zelenkaste ili smeđe u zavisnosti od toga gde živi, a ima i poprečne šare tamnije boje po bokovima (najčešće 8 komada). Donji deo bokova i stomak su mu svetlo sivi.
Poseduje dvoje peraja na leđima, u prvom su koštane žbice dok su u drugom mekane. Glava je relativno mala u srazmeri sa telom. Zubi su raspoređeni po ivicama usta i dosta se ističu očnjaci sa kojima prvo prihvata plen.
Ženke postaju polno zrele tokom treće godine života a mužjaci u drugoj. Mrest počinje najčešće polovinom marta, a direktno zavisi tačan termin od temperature vode.
Pri lovu smuđa dubinski, kao mamac se koristi živ keder ili se na udicu postavi parče. Teško je odrediti koji je od ova dva mamca bolji, rezultati zavise dosta od terena gde se peca. Takođe može se keder montirati na neki od sistema koji se koriste za muvanje što je metoda koja se dosta koristi početkom leta.
Poželjno je korišćenje predveza jer je smuđ najčešće pažljiv pri uzimanju mamca, retko će se desiti jak i silovt potez kao kad na udicu dođu som ili štuka. Nema međutim potrebe da se koriste predvezi koji su ojačani za sisteme koji su namenjeni štukinom ribolovu.
Što se tiče varalica najviše se koriste za smuđa silikonske varalice, razlog je uglavnom nepristupačnost terena gde se nalazi. Tvisteri i šedovi su dovoljno atraktivni da ih riba uzme, a cena koštanja je dovoljno niska da se može tolerisati ako poneki ostane na kamenjaru ili među panjevima. Drugi na listi su vobleri kojih već sada ima toliko različitih modela da se mogu naći za svaku situaciju na terenu odgovarajući. Na nekim terenima se dobro pokazuju glavinjare ili metalne varalice.
Iz razloga što se smuđevi najčešće nalaze pri većim dubinama, povremeno se na varalice nanose posebni mirisi da bi se učinile atraktivnijim pod vodom gde se ne mogu osloniti na svoj izgled. Međutim ne treba od tog misrisa očetivati da uvek osigura 100% siguran ulov smuđa.