Riba šaran je pored pastrmke najpoznatija slatkovodna riba na našim prostorima. Razlog za to jeste intenzivan uzgoj i velika ponuda u ribarnicama, tako da i oni koji se na bave pecanjem su čuli za ovu riblju vrstu. Za ribolovce on osim ukusnog mesa ima još dve veoma bitne karakteristike, veoma je borben kad se upeca i može narasti prilično velik. Lov šarana može biti na dubinu ili na plovak.
Osnovna podela bi bila na divljak (sa krljušti) i tovni šaran (bez krljušti), mada je ralno ima jako mnogo različitih vrsta koje su razvijane i selektovane za ribnjački uzgoj. Sticajem različitih okolnosti, najčešće plavljenjam ribnjaka od obližnjih reka, dolazilo je do širenja tih šarana iz ribnjaka u redovne vodotokove. A povremeno se pristupalo i organizovanom puštanju tih ribnjačkih vrsta radi poribljavanja
Latinski naziv za šarana jeste Cyprinus carpio i najpoznatija je riba iz svog roda. Postoje neki nazivi mada se dosta njih može pročitati, ovde ćemo navesti dva od nekoliko Cyprinus carpio morpha regina i Cyprinus carpio morpha hungaricus. U tu grupu šaranskih riba spadaju još deverika, linjak, babuška, pa čak i bucov. Spisak je značajno širi od ovoga što sam ja naveo, ali sam spomenuo najznačajnije.
Dužina do koje može narasti je veća od 1 metar, a kapitalnim primercima se mogu smatrati primerci teži od 10 kilograma. Povremeno se desi da se pri lovu šarana upeca matica težine i preko 20 kilograma. Telo je uglavnom izduženo kod primeraka iz divljine, dok ribnjačke vrste imaju malo više zbijeno telo, ali to i nije jedina razlika jer se mogu uvideti i različitosti u pogledu pokrivenosti krljuštima.
Kako se uglavnom hrani pri dnu usta su prilagođena tom načinu života, a karakterističnost jeste i to što se uz usta nalaze 4 brka. Iako je glava prilagođena hranjenju pri dnu, on će uspešno uzimati hranu iz srednjih slojeva pa i sa površine vode. Boja se kreće u različitim nijansama smeđe, sa tim da je stomak uvek značajnije svetao. Još jedna osobina koja ga krasi jeste opreznost.
Riba šaran uglavnom boravi u mirnijim delovima vodotoka, nalazimo ga stajaćim vodama kao i tekućim. U rekama često oko prepreka ili u rukavcima, jer se tu nakupljaju stvari pri dnu među kojima uspešno nalazi hranu. Prepreke kao što su stari panjevi mu pružaju i delimičnu zaštitu od grablivica. Spada u jatne ribe i u grupama su uglavnom primerci iste veličine.
Lov šarana
Ova riba se nalazi pod delimičnom zaštitom, prvo je lovostaj tokom perioda mresta u trajanju od prvog aprila, pa sve do 31 maja. Pored te mere zaštite na snazi je i minimalna mera od 30 cm ispod koje se primerci vraćaju nazad u vodu.
Šarani su izuzetno borbene ribe pa pribor za pecanje treba da bude malo jači, a ako se koriste mašinice moraju biti kvalitetne i neoštećene. Od metoda se koriste ribolov na plovak i pecanje na dubinu, sa tim da je ova druga metoda dosta popularnija i više se koristi.
Jedna od najvećih specijalnosti za lov šarana jeste korišćenje boilija koji se montiraju na dlaku. Ne koriste se isključivo boili za sistem sa dlakom nego i drugi mamci kao što je kukuruz, poenta celog sistema jeste da se mamac veže pored udice umesto da se natakne na nju. Jedan od razloga zašto je ovo korisno je i velika opreznost ribe prilikom uzimanja hrane, gde je dosta uobičajno nekoliko puta uzme pa ispljune hranu (mamac). Lov šarana je uvođenjem ove metode značajno unapređen.
Kada je u pitanju lov šarana na plovak je manje zatupljena tehnika, jer se lovi na manjoj udaljenosti od obale. Mogu se koristiti štapovi bez mašinice, što iz ličnog iskustva ne bih nikako mogao da preporučim jer nailazak krupnijih primeraka predstavlja pretnju. Korišćenjem mašinice se omogućava davanja prostora ribi za begove kojima će se zamoriti i nakon toga lakše izvući van vode. Odabir plovka za neke dalje zabačaje je posebno osetljiva stvar, jer treba biti dobre veličine i obojenosti da bi se mogla ispratiti pipava situacija kada se nađe pozicija sa šaranima.
Jedna od metoda sa plovkom, kod koje se mamac plasira pri dnu je poznata pod nazivom lift metoda. Pri ovakom pecanju kad riba uzme mamac i krene dalje plovak se najčešće dovodi u položaj da polegne na vodenu površinu. To daje signal ribolovcu da može kontrirati.
Mnogo je popularniji lov šarana dubinskom metodom, mada ovde ima par tehnika koje bi se mogle posmatrati totalno zasebno. Sistemi se kreću od prosečnih koje koriste rekreativni ribolovci ka profesionalnima koji se primenjuju na takmičenjima. Ukoliko ima kamena po obali ili potopljenog drvaća riba se može tražiti pri obali, ali na stajaćim vodama je načešće mamac zabaciti dosta daleko od obale. Da bi se moglo ispratiti kako ribe uzimaju mamac, štapovi se postavljaju u posebno napravljene držače.
Za kraj ćemo reći da je ovaj tekst sa samo osnovnim informacijama, tako da se ne mogu u potpunosti predstaviti sve informacije o pecanju ove plemenite ribe. Za kraj teksta moramo spomenuti i prihranjivanje mesta gde ćemo pecati, što je obavezna stvar. Ali i to bacanje pripreme je vać toliko opširno da ćemo samo reći da je osnovni princip da ono što se koristi za primamu, treba da se koristi i za mamac. Kao i u svemu tako i ovde postoje izuzeci, o tome u nekom drugom tekstu.