Među vrhunskim ribama grabljivicama koje se mogu upecati na našim vodama se nalazi i štuka. Prati je dosta nezgodna reputacija, pa se povremeno može čuti da je nazivaju vodenim vukom i razbojnik. Ova vrsta ribe je svojim načinom ishrane i izhgledom to dobrim delom i opravdala.Ima karakterističan oblik tela i teško ćete je pomešati sa drugim vrstama riba u našim vodama.
Naseljava Dunav i njegove pritoke, ali smo do određenog nivoa. Boravi uglavnom u stajaćim vodama i onima koje imaju umereni tok, međutim velike štuke se mogu povremeno uloviti i u glavnim maticama. Staništa sa njom dele najčešće bas i bandar, pa se i oni mogu povremeno očekicvati kao ulov.
Trofejnim ulovima se mogu smatrati oni preko 9 kg težine, mada je bilo na ovim terenima i zabeleženih primeraka preko 15kg. Manji primerci su u vodenoj vegetaciji gde mogu uspešno da love iz zasede, ali i da se prikriju od drugih grabljivaca. Štuka je poznat kanibal koji će se hraniti pripadnicima svoje vrste kad god može.
Osnovni podaci o štuki
Ima izduženo telo koje joj omogućava da ostvari lako veliku startnu brzinu prilikom hvatanja plena iz zasede. Pored samog oblika tela tome doprinose i peraja, analno i leđno, koja su pomerena skroz nazad kao i oblik glave.
Glava je delimično sploštena, karakterističnog izgleda sa očima postavljenim tako da jasno može da vidi ispred i iznad sebe. Po ivicama usta se nalazi red oštrih zuba kojima hvata plen, a unutar usta po nepcu se nalazi takođe dodatni broj zuba koji sprečava plen da se oslobodi. Odrasla štuka ima oko 700 zuba.
Boja je zelena i može biti u velikom broju nijansi, a štuka po telu ima raspoređene šare svetlije boje. Sam izgled šara i njihova raspoređenost se razlikuju za svaku ribu. Telo kod ribe štuke je pokriveno sitnijim krljuštima.
Ribolov štuke je moguć na plovak, dubinu i varalicama. Pribor koji se koristi treba da bude malo jači jer možete povremeno očekivati veće primerke. Uz to bez obzira na veličinu riba kad se upeca pruža veoma žestok otpor, trudeći se sve vreme da pobegne u prepreke pod vodom ili u vodenu vegetaciju.
Kao mamac na plovak i za dubinsku metodu ribolova se najčešće koristi živ keder koji koji će svojim aktivnostima obezbediti da štuka dođe do njega ako je negde u blizini. Što se tiče varalica mogu da se koriste vobleri, leptiri, kašike, silikonci u svim oblicima i kombinacijama. Ova vrsta ribe će dobro reagovati ako budete koristili varalice koje imaju dobru vibraciju i ako je boja usklađena sa dešavanjima u vodi.
Prilikom ribolova na plovak, koji se često naziva i papur, živ keder se može kretati te na taj način pretražiti širi teren. Usled opterećenja plovkom ribica ima nepravilno kretanje što može dodatno privući štuku da napadne, jer za lov ranjenog plena joj je potrebno manje energije. Kada se primeti veća aktivnost plovka, to je znak da se keder zbog nečeg uznemirio pa treba biti oprezan. Svakako ne treba žuriti i dati prebrzo kontru, već sačekati da štuka uzme mamac na pravilan način.
Mada im je napad agresivan, povremeno štuka prosto miruje. Malo je teže objasniti tu situaciju, ali se desi na primer da provučete varalicu par puta njoj direkno ispred nosa i da tek tad napadne. Povremeno jednostavno doprate varalicu do obale i tek kad primete pecaroša na obali okrenu se i vrate u dubinu.
Što se tiče veličine mamca za štuku tu se može biti dosta široke ruke, one prosto napadaju bez problema ribe koje su trećina njihove dužine. Moglo bi se reći da za nju ne postoji ni prevelik keder ni prevelika varalica.
Za ribolovce je jedan od omilenih perioda za njen ribolov period kada se usled hladnoće ukloni vodena vegetacija iz kanala i bara. To se dešava najčešće tokom oktobra meseca, kako tokom leta se na njima nije moglo loviti zbog guste vodene vegetacije populacija štuka je nedirnuta. Takođe se i kod riba pokreće mehanizam koji im nagoveštava dolazak zime pa počinju da se hrane u većoj meri što ide na ruku nama, ribolovcima.