Tema koje ribe žive u Srbiji  je zanimljiva, ali se praktično tu priča o tome koje ribe žive u Dunavu i njegovim pritokama. Okvirno se spominje nekih 95 vrsta riba, ali iz nekog razloga to nigde nije tačno definisano. Bar ja do sada nisam našao.

Video koji prikazuje sve ribe Srbije (ukoliko znate za neku vrstu ribe koja nije prikazana, napišite ispod videa na Youtube)

link do videa - https://www.youtube.com/watch?v=AosWlnqoP2Q

Pored riba koje žive u vodama Dunavskog sliva, postoji nekoliko rsta koje žive u vodama Jadranskog sliva ili Egejskog sliva. Vrste riba koje su spomenute u videu su Uklija, Crvenperka, Grčka crvenperka, Bodorka, Plotica, Žutalj, Gaovica, Glavoč trkač, Glavoč peskar, Velikousti bas, Sunčani karas, Glavoč okruglak, Mramorasti glavoč, Slatkovodna slingura, Glavoč glavaš, Peš, Keslerova krkuša, Tankorepa krkuša, Krkuša obična, Beloperajna krkuša, Sivi tolstolobik, Pastrmka, Glavatica, Kalifornijska pastrmka, Mladica, Ozimica, Jezerska zlatovčica, Potočna zlatovčica, Dvoprugasta uklija, Crnooka deverika, Deverika, Kesega, Crnka, Štuka, Moruna, Atlantska jesetra, Pastruga, Kečiga, Sim, Dunavska jesetra, Crnomorska haringa, Dunavska haringa, Lipljen, Jegulja, Morska paklara, Potočna paklara, Rečna paklara, Ukrajinska paklara, Dunavska paklara, Bucov, Mrena, Istočna mrenka, Potočna mrena, Krupatica, Beli tolstolobik, Belica, Klen, Jaz, Klenić, Pegunca, Babuška, Zlatni karaš, Skobalj, Beli amur, Svetlica, Šaradan, Pachychilon macedonicus, Sabljarka, Pijor, Amurski čebačok, Šaran, Govedarka, Trobodlja, Ukrajinska koljuška, Manić, Terpan, Tamni terpan, Som, Veliki vretenar, Mali vretenar, Angora vijun, Brkica, Zlatni vijun, Čikov, Kamnei vijun, Smuđ, Smuđ kamenjar, Bandar, Balavac prugasti, Balavac, Balonov balavac, Vijunica, Nosara, Linjak i Kratkokljuno šilo.

Zanimljiv YouTube kanal - https://www.youtube.com/@zanimljivsajt?sub_confirmation=1 . Volim prirodu i sve što ona pruža – ako i vas to zanima, Pogledajte moj kanal i pronađi dosta zanimljivosti.

Štuka je riba koja se nalazi na vrhu lanca ishrane, kao izuzetno inteligentna i lukava grabljivica. Veoma je cenjena zbog svoje borbenosti i načina na koji napada plen. Kompletna građa njenog tela i raspored peraja pokazuje da je to riba koja brzo i snažno napada, međutim ima trenutaka kad je pasivna i prosto ignoriše varalice koja prolaze u njenoj blizini.

Ova karakteristika štuke može frustrirati iskusne ribolovce, ali istovremeno predstavlja fascinantnu dimenziju u svetu ribolova. Razmotrimo detaljnije nekoliko ključnih faktora i saveta koji mogu pomoći ribolovcima da razumeju i prevaziđu pasivnost štuke.

Neki od uzroka zašto štuka ignoriše varalice

Ovo je deo gde ću napisati neke predpostavke, jer nema sigurnog odgovora za ovako štukino ponašanje. Može se u nekim situacijama jasno pomisliti šta je uzrok, a nekad je to sasvim nejasno. Ono što je u tim situacijama jasno je da će ribolovci probati sve trikove sa ciljem da isprovociraju štuku da napadne varalicu.

Sezonski uticaji: Sezonske promene mogu značajno uticati na aktivnost i ponašanje štuke. Tokom hladnih zimskih meseci, štuka može postati manje aktivna i manje sklona napadima na plen, pa time na varalice. 

Dok proleće i leto obično znače da će štuke biti aktivnije u lovu, postoje i ovde izuzeci. Neke sezonske pojave kao na primer letnji pluskovi ili duži period letnje zapare može dovesti do toga da štuke mogu biti selektivnije u pogledu plena i mogu ignorisati varalice.

Kada je u pitanju ribolov štuke pomoću varalica, plitke vode su tereni koji mogu dati iznenađujuće krupne primerke. Ovde treba ipak biti malo precizniji i reći da bi dubina vode trebala biti oko i preko 50 centimetara. Štuka napada i u plićim vodama, ali su to situacije kada sledi plen.

Na našim terenima se plitke vode nalaze na kanalima i barama. Postoje i na većim rekama delovi vodotoka koji mogu biti plitki, ali su to uglavnom neki rukavci i meandri koji imaju mirniji vodotok, koji je veoma sličan stajaćim vodama.

Gde tražiti štuku u plitkim vodama

Ova grabljivica ima oči postavljene blago u stranu i prema gore, tako da uglavnom zauzima položaje niže u vodi, dok posmatra prostor ispred i iznad sebe. Ono što je karakteristično da za štuku je da ona često bira prepreke u vodi, da li potopljena stabla ili vodenu vegetaciju u čijoj blizini će se primiriti i čekati u zasedi.

Ovakve prepreke biraju i sitnije ribice koje te prepreke korste da se prikriju, ali i da nađu hranu za sebe. Prepreke su dobra stvar za sitnije ribe jer sprečavaju grabljivice da mogu napasti bez problema sitne ribe, ali sa druge strane su te iste prepreke problem da sitnije ribice - kedere jer slabije mogu primetiti ribe grabljivice.

Vobleri za sportski ribolov imaju veoma veliki broj varijacija, što je prednost, ali je u neku ruku i problem. Tako mnogo različitih voblera postavlja pred ribolovca izazov kako odabrati neki dobar model. Probaću ovde u tekstu navesti neke od stavki po kojima se ove varalice međusobno razlikuju.

Za odluku koji vobler za pecanje uzeti, možete se osloniti na savete kolega koji ih koriste. Međutim, trebalo bi razmisliti i o testiranju nekih novijih modela.

Ovde neću predstaviti ni jedan konkretan model, samo ću navesti neke opšte karakteristike voblera. Svaka od karakteristika se kombinuje sa drugima da bi se stvorila varijanta za sve uslove na vodi. 

Materijali za Voblere

Za izradu voblera se koriste različiti materijali, a od materijala koji se koristi delom zavisi način rada same varalice prilikom povlačenja kroz vodu. U osnovi to nije neka ključna stavka o kojoj bi se trebalo previše razmišljati, ali u praksi se najčešće to svodi na to pitanje šta sam ribolovac više voli.

    • Drvo: Tradicionalni materijal za voblere. Drveni vobleri imaju dobar rad u vodi i odlično reaguju na promene brzine povlačenja. Mana im je skuplja cena proizvodnje po komadu.
    • Plastika: Najčešći materijal danas. Plastični vobleri su izuzetno prilagodljivi i karaktriše ih niža cena proizvodnje (što ne znači konkretno i da će cena u prodavnicama biti niža).
    • Metal: Metalni vobleri se koriste za dublje ribolovne situacije, najčešće se upotrebljavaju pri ribolovu na moru.

Vođenje silikonskog mamca kroz vodu za pecanje štuke zahteva kombinaciju stabilnog povlačenja, pauza i povremenih trzanja vrha štange. Specifična brzina i obrazac povlačenja će zavisiti u zavisnosti od uslova i doba godine, ali generalno, želite da povlačite svoj mamac sporo do umereno, omogućavajući mu da oponaša kretanje povređene ribice.

U osnovi su silikonske varalice jeftinije od drugih modela, pa su iz tog razloga popularne da se pretraži neki teren gde ribolovac peca prvi put. Poznato je da štuka često čeka u zasedi i da lovi kad se ukaže zgodna prilika, ali te zasede se prave na terenima sa preprekama pod vodom. A ti tereni su i isto vreme zgodni da se zakači (i izgubi) varalica.

Generalni saveti za ribolov silikoncima

Kod nas su najčešći silikonci koje koriste sportski ribolovci tvisteri i šedovi. Ovo je jedna gruba podela, jer svaki od ovih tipova ima mnogo varijacja od raznih proizvođača i modela. Uz različite silikonske varalice treba povesti računa da se odabere olovna glava odgovarajuće težine.

Bacite svoj mamac što dalje možete - Ovo će vam omogućiti da pokrijete više vode i povećate svoje šanse da uhvatite štuku. Ovo se može regulisati upotrebama olovnih glava različite težine, to direktno utiče na udaljenost koliko se varalica zabaci i dubinu na kojoj se kreće kroz vodu

.

Povlačite svoj mamac sporo do umereno - Štuke su grabljivice iz zasede, pa su stoga sklonije da napadnu mamac koji se sporo i nepravilno kreće. Zavisno od brzinu kojom se varalice povlače, one proizvode i različite vibracije (koje su opet različito zanimljive za štuku). Sporim povlačenjem se stvara utisak da je u pitanju povrežena ribica koja se sporo kreće.

Ribolov štuke silikoncima je prilično omiljen među ribolovcima, a razlozi su višestruki. Silikonske varalice pružaju realističan izgled (mada ima i apstraktnih modela), dolaze u velikom broju oblika što povećava svestranost u upotrebi i odličnu efikasnost u izazivanju štuke na napad. 

Jedna od prednosti koja je važna je niska cena koštanja, pre svega za tvistere i šedove, koji se realno najviše koriste kod nas. Zahvaljujući tome ribolovci mogu da pretraže teren na koji su došli prvi put i da ukoliko zakače za neku prepreku, rizikuju gubitak varalice. 

Jedna od mana, zapravo najveća mana silikonaca koji se koriste za ribolov štuke su opasni zubi ove grabljivice. Nije samo tu u pitanju varijanta da će je pregristi na dva dela, već problem može napraviti i samo manje oštećenje jer dovodi do totalno drugačijig vibracija  koje varalica pravi dok se povlači kroz vodu.

Oblici silikonaca popularni za štuku

Silikonski tvisteri su još jedan popularan oblik silikonaca za ribolov štuke. Naziv potiče od naziva jednog među prvim modelima. Njihov dizajn sa valjkastim telom i pljosnatim repom stvara primamljive vibracije koje privlače pažnju štuke. Ovi silikonci su dokazani na terenu, praktično ih svi varaličari imaju u svojim kutijama za varalice.

Tvisteri uprkos tome što imaju dosta definisan izgled, mogu da se razlikuju po prečniku tela i površini repa, kao i samih materijala od kojih su napravljeni. Svaka od ovih stavki utiče na drugačiji rad vibracija, od onih slabijih do jakih vibracija koje proizvodi prilikom povlačenja.

Kad je u pitanju ribolov štuke varalicama, jedan od nezameljivih modela su kašike. Mada kad se kaže ribolovcima varalica kašika, svi uglavnom imaju na umu klasičan model. Istina je da ima tu nekoliko podgupa koje su manje zastupljene, ali koje su u nekim situacijama dobitna kombinacija za krupnu štuku.

Ne treba sad misliti da su potrebne baš svi modeli u kutiji za varalice, važnije je kroz testiranje na vodi odabrati par modela koje će se koristiti. Tu su naravno dobro došli i saveti drugih riboloaca koji pecaju štuku na istoj vodi.

Vrste kašika za štuku

U osnovi najčešća je osnovna varijanta, pravougaona sa zaobljenim ivicama i blago savijena na specifičan način, zbog čega je i dobila naziv kašika. Ovaj osnovni model ima neka varijacije, a na ovim prostorima je jedno vreme bio jako popularan model MD kašika za ribolov. Ona je imala na dva pravca oštrije savijen oblik, umesto postepeno ovalnog.

Treba spomenuti i kašike koje su izduženog oblika, koje se nalaze na granici između  kašike i pilkera (pilkeri su izdužene metalne varalice koje se najviše koriste na moru). Ovde postoje oni koji su tvrda struja i ne priznaju podvrste kašika, nego samo one varalice klasičnog oblika.

Od svih riba u našim vodama, štuka se nekako izdvaja (mada se i som izdvaja na sličan način), kako svojom bojom tela, oblikom tela i borbenošću. Za one koji tek ulaze u svet ribolova, lov na štuku predstavlja uzbudljiv izazov.
 
Pre nego što sami zakoračite u tu avanturu, preporučljivo je pridružiti se iskusnijem ribolovcu kako biste stekli osnovna znanja o tehnikama i taktikama koje će vam pomoći da uspešno pecate štuku. Ova riba napada iz zasede i ribolovci sa iskustvom mogu da vam kažu gde se pod vodom nalaze prepreke, a tu je verovatno i štuka.

Ribolov štuke varalicama

Varaličarenje je jedna od najuzbudljivijih tehnika pecanja štuke. Za početnike, srednje teški štap i mašinica su odličan izbor. Raznovrsni vobleri, silikonci, leptiri i kašike omogućavaju eksperimentisanje sa brzinom povlačenja i dubinom, što će privući pažnju štuka. Postepeno isprobavanje različitih vrsta varalica omogućiće vam da pronađete savršenu kombinaciju koja će izazvati reakciju kod ribe.

Varaličarenje ima dve karakteristike, prva je da se ne nosi mnogo pribora (kao kad se ide u ribolov na dubinu), drugi jeste mobilnost jer se ne ostaje samo na jednom mestu nego se postepeno kreće duž obale. Zahvaljujući tome se može probati na par mesta pretražiti voda.

Lov na žive ribice - prirodna mamac

Za autentično iskustvo, mnogi ribolovci biraju lov na štuku pomoću živih ribica. Korišćenje sistema za dubinski ribolov uz odabir sitnih ribica kao mamaca čini ovu tehniku izuzetno uzbudljivom. Strpljenje je ključno, jer često treba čekati da štuka primeti mamca. Ovaj način pecanja posebno je efikasan na mirnim vodama i dubokim jezerima.