Pre nego što krenemo sa izlaganjem teme o tome kako bi bilo najbolje da se keder zakači za udicu, moramo prvo reći par osnovnih stvari vezanih za ovu vrstu ribe.
Keder ili na latinskom „Alburnus alburnus“ je riba koju mnogi ribolovci često mešaju sa ribom belicom, mada se u samom ribolovu taj naziv često koristiz za bilo kakvu ribicu koja će se koristiti za mamac. Keder je riba koja živi u rekama, kanalima i jezerima. Njihov životni vek uglavnom traje u proseku od pet do osam godina. Maksimalna dužina koju ova riba može da postigne je nekih 30 cm.
Težina može da iznosi do 150g. Za ribu kao što je keder možemo reći da voli čistu vodu, ali kada se nađe u rekama uglavnom se drži dalje od glavnog toka. Više voli da boravi u mirnijim delovima vode. Kada se kreće, ova riba to čini u jatima i to odmah ispod površine.
Keder nije lenja riba, veoma je živahna i gotovo nikada ne miruje u jednom mestu. To je verovatno zbog toga što je stalno vrebaju grabljivice u vodi kao i zmije, žabe, čaplje itd. Upravo zbog toga se ova riba i koristi u ribolovu. Keder je svaštojed i mresti se kada je vodostaj reke stabilan. Ukoliko ste početnik i ne znate kako prepoznati kedera, onda će vam ovi opisi koji ćemo istaći sigurno pomoći u tome.
Na kederu se može primetiti sivo-plavkasta ili pak zelena boja po leđima. Peraja su joj u većini slučajeva sive boje. Krljušt kod kedera je dosta slabo usađena, te zbog toga često dolazi do ispadanja iste pri samom dodiru. Donja čeljušt im je duža od gornje, glava im je prilično mala dok su im usta koso nagnuta na gore.
Sve ove karakteristike im olakšavaju sam ulov. Što se tiče ulova, morate znati kako da ulovite keder da bi ste ga kasnije koristili kao mamac na udicu. Lov na kedera traje gotovo tokom cele godine zato što se ova riba uzima za jednu vrlo proždrljivu ribu koja je u stalnom kretanju sa ciljem da pronađe što više hrane. Za kedera kažu da je gotovo za svaku vrstu mamca zainteresovan, odnosno za sve ono što padne u vodu. Čim padne u vodu, keder ga hvata i vuče ga uglavnom na stranu.
U suštini, ono što trebate da znate kada je lov na kedera u pitanju jeste to da su najbolji mamci za ovu ribu: crvići, sitni komadići hleba, testa, potom mogu biti i insekti, mravlja jaja, sobne muve itd. Znači imate jako puno izbora kada je reč o mamcima za keder. Kao što smo rekli, ova riba nije nimalo prebirljiva, tako da će i obična sobna muva uspeti da ga navuče na udicu.
Kada nema vetra, odnosno kada je vreme mirno, mamac se zabacuje tako da završi na dubini od 15 do 20 cm, ne više! Međutim ukoliko vreme nije tako mirno, odnosno ukoliko ima vetra ili drugih vremenskih nepogoda, onda se mamac zabacuje skoro do samog dna.
Do samog dna se zabacuje kada je zimski period, a neka sredina, odnosno srednji slojevi vode se koriste kada postoji samo vetar. Štap koji se preporučuje za ribolov kedera jeste štap dug 4m ili više. Iskusniji lovci takođe savetuju da se koristi štap koji ima osnovnu strunu prečnika od 0,10mm, potom podvez od 0,08mm i udicu od broja 16 do broja 20.
Sada kada znate par osnovnih stvari o kederu, možemo reći nešto na temu o tome koji je najbolji način da se keder zakači za udicu. Prvo o čemu ćemo pisati je to kako se mrtav keder koristi, i kako se on kači na udicu.
Naime, još odavno postoji pravilo u samom ribolovu da je najbolji mamac zapravo, prirodni mamac. Pošto u ovom slučaju govorimo o grabljivicama onda je za to mrtav keder idealan mamac. Mogu se koristiti i druge ribice, bilo da su mrtve ili žive, ali je keder jedan od najboljih. . No, kao što smo već rekli, u ovom delu članka ćemo se pozabaviti mrtvim kederom i njegovom primenom. Kada smo pričali sa ribolovcima na ovu temu, rekli su nam da ne postoji varalica kojom se može bolje loviti nego mrtvom ribicom, odnosno kederom, u pokretu. Međutim, nije tako jednostavno kao što se čini.
Vrlo je bitno da se za svaku ribu koju lovite, odabere odgovarajući keder. Tako imamo za smuđa posebni keder, za soma, štuku, klena, grgeč itd. Isto tako morate odabrati odgovarajući sistem i način na koji ćete ga voditi. Mrtvi keder se u suštini najčešće koristi u zimskom periodu, međutim nije isključeno da se koristi tokom cele godine. U ribolovu postoje dve vrste kedera. To su otežani i neotežani keder.
Veličina ribice, tj. kedera zavisi od ribe koju planiramo da ulovimo. Za štuku je npr. uvek bolje da se koristi što veća ribica. Čak je preporučljivo da se koriste ribice veličine od 15 do 20 cm. Za ribolov soma bi klen bio odličan izbor. Za smuđa je poznato da je najbolje da se koristi neki manji keder. i u tom slučaju se najbolje pokazala uklija (belka) veličine do 10 cm, ne više. E sada, ono o čemu se ovde zapravo i radi je to kako montirati jednu ribicu na udicu.
U ovom slučaju bi glavno pravilo bilo “ Što prostije i jednostavnije, to je bolje”. Primetili smo da mnogi ribolovci hvale jedan sistem montaže koji se naziva “Drachkovitch” sistem koji se sastoji od dve trokuke na sajli (jednoj kraćoj i jednoj dužoj). Drachkovitch sistem takođe ima tzv. špangu koja ulazi u telo kedera kroz usta na jednoj tankoj i savitljivoj žici koja se obmota oko samog kedera, i još ima kopče sa olovom.
Te kopče koje postoje se prvo provuku kroz oko špagnice, ali ta struktura nije fiksna tako da imamo to da se keder pri povlačenju ponaša prirodno. Prednost ove metode su kuglice olova raznih težina koje se postavljaju na kopči i menjaju se zavisno od reke ili dubine mesta gde se planira ribolov. Ovakav ribolov se uglavnom primenjuje na površini vode, mada nije isključena opcija da se koristi i pri samom dnu. Ovde možete videti sliku na kojoj je detaljno prikazan Drachkovitch sistem prikačivanja kedera na udicu:To bi bilo sve kada je u pitanju otežani keder.
Postavljanje neotežanog kedera
Sada prelazimo na drugu vrstu kedera, a to je neotežani keder. Za ovakav sistem su nam gotovo svi ribolovci rekli da je bolji zbog toga što se keder prirodnije ponaša upravo zbog odsustva dodatnog opterećenja. Uglavnom se ova metoda koristi na nekim sporijim vodama poput jezera i nekih sporih reka. Jedan od najprostijih montiranja uključuje upotrebu takozvane “worm” udice kojom se služi u ribolovu silikoncima. Sa druge strane, ukoliko se koristi samo ova udica može doći do određenih promašaja, te je zbog toga bolje dodati manju trokraku udicu.
Ako dodajete dve, onda obavezno jedna ide na samu “worm” udicu tako da se lepo uklopi u kederov rep, dok se druga kači za obaveznu kopču I zabija se u tvrdu glavu. Na taj način se dobija znatno prirodnije ponašanje kedera u vodi koji tako ostaje ravan I ne pobuđuje nikakvu sumnju kod grabljivica, što naravno čini ribolov znatno uspešnijim. Kada se tako pripremljen keder zabaci u vodu, dok se približava samom dnu on deluje kao da umire tako da često dolazi do ugriza smuđa ili pak štuke.
Što se tiče načina lova trebate znati da je glavno i najbitnije pravilo kod povlačenja: “što sporije to je bolje”. Na taj način dobićete keder koji duže ostaje u vodi u zoni griza. Dok bi umetna varalica recimo, koliko god ona spora bila, brzo prošla kraj potencijalnog ulova, odnosno ribe poput štuke ili neke druge ribe, mrtva ribica tj. mrtvi keder će samim mirisom i izgledom više privući pažnju nego što bi to učinila umetna varalica.
Na jezerima po danu ili po noći, kada na varalicu jednostavno ništa ne grize, mrtvi keder će mnogo pre izazvati napad do tada totalno nezainteresovanog smuđa ili štuke recimo. To govori koliko je keder kao mamac dobar za ribolov većih riba. Kada koristite keder, potrudite se da bacate na uobičajenim mestima ili pak možete tamo gde varalica ima premalo manevarskog prostora.
Najbolje je pustiti mamac da potone do samog dna, prateći najlon jer se ugrizi vrlo često dogode i pri veoma malom lelujanju ili propadanju do dna. Kada padne, ostavite ga tako na dnu nekoliko trenutaka samo, a nakon toga ga naglo cimnete vrhom štapa. Tako će keder naglo odskočiti od dna i opet početi da propada pa na taj način savršeno imitirajući miran i lak plen za ostale ribe.
Kada osetite da je riba ugrizla mamac, nemojte odmah početi sa kontriranjem, već trebate da pustite grabljivicu da ga nosi nekoliko metara. Sigurno ga neće ispustiti zato što zna da u ustima ima prirodan i pravi plen. Sa druge strane, ukoliko tu ribu kasnije želite da vratite nazad u vodu, onda nemojte dozvoliti da riba proguta keder preduboko. Sa druge strane, kada ste na reci tada je lov malo drugačiji. U tom slučaju se savetuje da kedera bacate u mešane vode i pustite da ga sama voda ponese dok ne dođe do samog dna. Kada osetite da je keder dotakao dno, onda možete lagano početi sa povlačenjem, ujedno lupkajući olovnom glavom po dnu uz česte pauze. Postoji i drugi način, ali mislimo da je ovaj prethodni ipak za nijansu bolji.
Taj drugi način se sastoji u dalekom zabacivanju udice u maticu reke i čekanju da matica digne keder od dna. Ovo grabljivci dosta vole i često padaju na ovo. Na isti način možete da pustite keder nizvodno do nekakvog grmlja ukoliko takav ima u blizini, ili pak drveća nadvijenog nad vodu gde inače ne možete normalno zabaciti. I ova metoda se pokazala dosta uspešnom, ali vam je naš savet da se pridržavate prvoj od navedenih metoda. Za sam kraj jedna lepa slika koja detaljno objašnjava metodu povlačenja mrtvog kedera kroz vodu.
