Za sve koji vole boravak u prirodi

bela riba

  • Babuška infografika

    Riba koja se dosta dobro prilagodila našim vodama jeste srebrni karas ili babuška, mada je poznata i pod drugim nazivima. Kod nas se počela pojavljivati u drugoj polovini dvadesetog veka, postepeno potiskujući autohtone vrste. Njeno prisustvo je direktno ugrozilo zlatnog karaša i linjaka, koji su zbog opadanja populacije sada trajno zaštićene riblje vrste. Latinsko ime ove vrste jeste Carassius gibelio.

    Telo joj je zbijeno kao kod većine šaranskih vrsta riba i u potpunosti pokriveno krljuštima. Za razliku od nekih srdnih riba, ova vrsta nema brčiće uz usta. Boja je uglavnom srebrnkasta što je i dovelo do domaćeg naziva srebrni karas. Može dostići težinu i preko 2 kg, mada su takvi ulovi veoma retki.

    Jedan od osnovnih razloga zašto je ova vrsta trenutno toliko raširena jeste njen način razmnožavanje. Realno u vodi su prisutne uglavnom ženke kojima je za oplodnju dobra i mleč srodnih vrsta riba. Nakon takve oplodnje ikre dolazi do rađanja još ženki. Povremeno se u nekim vodotocima mogu pronaći u mužjaci, ali oni nisu neohodni za dalji razvoj populacije.

    Pecanje babuške

    Zahvaljujući velikoj brojnosti i relativno pristojnoj veličini do koje može narasti lov na babušku je popularan. Takođe je riba ukusna kada se peče, a krupniji primerci su dobri i za kuvanje ribljih čorbi.

  • Bela riba u proleće

    U prolećnom periodu, kada je voda još uvek hladna, a bela riba više skoncentrisana na mrest, potrebno je izbegavati grub pribor, jer tada riba uzima mamac ispitivački.

    Tanki monofili dijametra 0,16mm, tanke manje udice i lagani plovci do dva grama težine pravi su izbor pribora za probirljivu belu ribu.

    Njeno primamljivanje, koje se obavlja bacanjem primame (hrane) u vodu na mesto može znatno uticati na uspeh ili neuspeh ribolova. Naime, veće količine nekvalitetne hrane, krupne zrnaste hrane mogu negativno uticati na ishod ribolova, pa zato ako nemate kvalitetnu hranu bolje je pecati bez primame.

  • Deverika infografika

    Pecanje deverike (Abramis brama) je veoma popularno na našim prostorima, jer je to riba koja se kreće u jatima i kad se jedna ulovi, vrlo je verovatno da ćemo ih još upecati. Ukoliko koristimo prihranu, to jato možemo zadržati dosta dugo u oblasti gde smo zabacili mamce. Prosečna veličina riba obično bude oko 20 cm (dlanarice). Ovo deveriku čini pogodnom za početnike ali i za iskusne ribolovce.

    Ovde ćemo dati neke osnovne informacije o tome kakva je riba deverika, gde se kreće i čime se hrani. O metodama ribolova se ipak moraju napisati drugi i opširniji tekstovi, jer ih ima dosta i na dubinu i na plovak. Takođe broj mamaca je veoma velik, jer je to vrsta bele ribe koja se hrani biljnom i životinjskom hranom.

    Ima dva bliska rođaka sa kojima može biti pomešana na vodi po izgledu, crnooku deveriku (Abramis sapa) i kesigu (Abramis ballerus), međutim za razliku od njih ona naraste dosta veća. Ali pored njih tereni gde boravi se preklapaju i sa drugim ribama kao što su šaran, jaz, babuška, crvenperka, bodorka.

    Nazivaju je još i belica, ploščić, i lopatarka. ovaj poslednji naziv se veoma često koristi za krupnije primerke. Veličina im je dosta ograničena veličinom vode gde žive, ali na velikim rekama i jezerima se dosta često love primerci težine oko 1 do 2 kg, dok bi se kapitalnim primerkom mogla smatrati deverika teža od 4 kilograma.

    Osnovne informacije o deveriki

    Izgled deverike je karakterističan za sve ribe šaranskog roda sa tim da je njeno telo više bočno spljošteno i ima izduženo unalno peraje. Boja je kod mladih riba slabijeg intenziteta, dok kod starijih ima tamnije smeđe - zelenu nijansu na leđima dok je donja polovina bokova i stomak srebrnkaste boje. Glava je relativno mala u odnosu na veličinu tela, a ista su sastavljena od mekih kostiju te se mog delimično ispužiti što je od koristi za period kada se hrani na dnu.

  • Klen infografika

    Riba klen spada u vrste sa kojima se ribolovci među prvima upoznaju kada počnu da se bave pecanjem. Latinski naziv joj je Squalius cephalus, a naseljava mrenski regin voda. Prijaju mu brži vodotoci, ali se krupniji primerci mogu naći u stajaćim vodama i većim rekama.

    Zaštićen je sa dve mere, lovostajem i meinimalnom veličinom. Lovostaj klena traje od 15 aprila pa do 31 maja, dok je obavezno vraćanje u vodu riba koje su manje od 20 cm.

    Može narasti do dužine od 60 cm, a kapitalnim primercima smatramo one teže od 3 kg. Lov klena može da se obavlja na mnogo načina pošto je u pitanju svaštojed, ali bi ribolovci trebali da svoju taktiku prilagode terenima gde pecaju. Nije loše pogledati kako to rade lokalni pecaroši.

    Neki osnovni savet za pecanje klena bi bio da tokom leta treba na vodu izlaziti ujutru uli predveče, dok se tokom zime najbolji rezultati postižu oko podneva.

    Osnovne informacije o klenu

    Po načinu ishrane spada u svaštojede, što ribolovcima pruža priliku da ga pecaju na dosta različitih mamaca. ON je veoma oprezna riba koja prestaje da se hrani ukoliko proceni da postoji opasnost.

  • Vrste bele ribe

    Kada se spomene bela riba vrste koje se pod tim pojmom podrazumevaju u slatkim vodama nisu precizno definisane. Pored toga dodatnu gužvu mogu u celoj priči napraviti i razni lokalni nazivi, kao i zastupljenost različitih ribljivh vrsta na drugačijim vodotocima.

    U osnovi je to naziv koji se koristio za različitu vrstu ribe koja je u nekom ranijem periodu bila više zastupljena i iz tog razligo manje cenjena kod kupaca. Vremena su se promenila jer su neke domaće vrste postale veoma retke a vrste riba poput babuške su postale veoma zastupljene.

    Mada se taj naziv dosta koristi, malo je tekstova koji se bave time vrstama bele ribe, a oni koji postoje uglavnom obrađuju morske ribe. Često se može čuti da se u ovu grupu svstavaju manje vredne ribe, pune kostiju ili manje ukusne, ali to su sve stereotipi koji vladaju i koji se prenose bez ikakvog proveravanja. Stvarno stanje je da su sve vrste veoma bitne u ekosstemu i da su ukusne kad se kvalitetno pripreme za jelo.

    Navešćemo najčešće vrste bele ribe: bucov, deverika, jaz (protfiš), mrena, klen, babuška, sabljar, crvenperka, bodorka, skobalj, šljivar, beovica, kesega, krupatica, plotica. Ovom spisku će mnogi zameriti da se neke vrste neopravdano nalaze na njemu, dok će drugi reći da nedostaju vrste kao što je karaš, linjak ili bandar. Kako ne postoji precizan spisak, nabrojali smo one najčešće koje se u ribarnicama proaju pod nazivom bela riba.

Sportski ribolov, lov i sve aktivnosti u prirodi