Linjak je u Srbiji riba koja je trajno zaštićena lovostajem, nije dozvoljen njegov ribolov i nošenje kući. Ova riba je usled nekoliko razloga postala veoma retka i sad je na nama, pecarošima i ljubitelima prirode da pomognemo da se poveća populacija.
Kako je do smanjenja brojnosti počelo pre nekih 35 godina otprilike, bilo je dosta vremena da se razviju razne priče zašto je ugrožen, kako treba da se odradi njegova zaštita. Neke od tih ideja i priča su neverovatno fantastične. Linjak je poznat i pod latinskim imenom Tinca tinca.
Izgled liinjaka se prilično razlikuje od ostalih riba u našim vodama i veoma ga je teško pomešati sa nekom drugom vrstom. Iako ima telo koje po proporcijama liči na većinu riba iz roda šarana, ali je višezbijeno. Po površini, preko krljušti se nalazi sloj sluzi koji dodatno štiti ribu. Karakterističn je i izgled peraja koja su u velikoj meri zaobljena.
Riba linjak ime jedan par brkova koji pomađu pri pronalaženju hrane. Boja tela se prilagođava staništu i kreće se od smeđe do žute, sa jakim prelivima zelene. Leđa i gornji deo bokova su tamnije boje od stomaka. Hrani se hranom biljnog porekla, kao i insektima i manjim beskičmenjacima koje pronalazi pri dnu.
Uglavnom se kreće u jatima, koja su veoma brojna kad su manjih dimenzija. Kako se veličina povećava, smanjuje se i broj riba u jatu. Boravi u stajaćim i sporotekućim vodama koje imaju dosta vodene vegetacije. Na našim terenima je imao dobre uslove za razvoj u Vojvodini, pa su se dosta često mogli loviti primreci od dva kilograma, ali nije bilo čudno da se povremeno ulovi po koji linjak teži od 4 kg.
Kako je bilo nekad
Pre nekih 30 i više godina je linjak bio sasvim uobičajan ulov na barama i kanalima, kako se kreće u jatima gde su primerci približno iste veličine dešavalo se da se za dan upeca desetak komada od 1,5 do 2 kg. Više je bio zastupljen njegov ribolov na plovak nego na dubinu, jer se sa plovkom lakše mogla primetiti njegova aktivnost oko mamca. Uglavnom je to riba koja mamac uzima oprezno i treba dosta strpljenja da bi se moglo reagovati u pravom trenutku. Mada je bilo i perioda kad je va riba uzimala mamac i agresivnije, onako u naletu.
Interesantno je da je jedan od njegovih zahteva prisustvo vodene vegetacije u kojoj oni prave svoje staze (mada je boravio među vodenim biljem, sa njim se nije hranio). Dešavalo se da ribolovci dođu i očiste teren radi prijatnijeg ribolova, ali nakon toga je na takvim pozicijima veoma teško bilo uloviti linjaka. Jednostavno su odlazili na neka druga mesta.
Riba linjak je u tom periodu bila nešto sa čime su se pecaroši upoznavali kao deca, a prvi pribor na koji su ga lovili bili su štapovi od trske i poneki od banbusa. Ribolovi koji se dešavaju na početku ribolovačkog staža ostaju u posebnom sećanu, pa tako sada ribolovci kad pričaju o ovoj vrsti ribe imaju samo najbolje reči da opišu vreme kad su linjaci bili uobičajni.
Kako je došlo do problema
Vremenom se brojnost ove vrste smanjivala, pričalo se kako je to problem i davani su predlozi kako to da se reši, tražili su se uzroci. Jedan od navećih problema je bio isušivanje bara i zatrpavanje dela bara u plavnim područjima, čime je smanjen životni prostor. To je svakako problem koji se ne može lako rešiti, tako da ono što je ostalo odgovarajućih vodotoka je sve na šta se može računati.
Prva stavka jeste nestajanje terena koji su pogodni za njegov boravak, jednostavnim neodržavanjem te vode su se zamuljile i dovedene do toga da na njima dubina bude oko 30 cm. Ovo jeste problematično, ali pored toga drugi problem je doveo do nestanka linjaka iz vodotoka u kojima je imao dobre uslove za boravak.
Problem predstavljaju i donete vrste koje se hrane sa ikrom i sa mlađi, to su pored cverglana (terpana), još i sunčani karas i amurčić (čiboček). U poslednje vreme se spominje da se polako po kanalskoj mreži širi i vrsta koju nazivaju amurski spavač (Perccottus glenii) i to će za populaciju linjaka biti samo jedan dodatni problem.
Babuška je vrsta koja ga ugrožava na drugi način, hraneći se istom hranom i lošim uticajem na mrest linjaka. Oko ovoga postoji dosta različitih verzija, ali se nećemo zadržavati sa pričom šta se tačno dešava. To ćemo prepustiti stručnjacima, pa kad oni tačno utvrde tad ćemo i mi znati.
Kako će biti u budućnosti
Situacija se polako popravlja, na dosta voda se javljaju primerci pa i tamo gde nije bio prisutan godinama. Tako se povremeno ulovi na jezeru Perućac i Zaovine kao i Krupačko jezero. Takođe i u kanalima na severu Vojvodine, ali i na šljunkarama koje su zaostale u blizini reke Drine. Još jedno mesto koje treba da se spomene jeste Obedska bara, jer i tamo je riba linjak dosta čest ulov. Na ovim terenima se ne obavlja ribolov linjaka neradi planski, nego on dolazi kao sporadičan ulov pri ribolovu bele ribe i šarana.
Za neki uspešniji oporavakbi trebalo da bude odrađeno brže i kvalitetnije čišćenje zapuštene kanalske mreže i paralelno sa time raditi poribljavanje. Bilo je do sada nekoliko akcija, jedna od njih na terenu Begečka jama tokom 2012 godine. Linjak ima mlađ koja je najskuplja kad se veštački proizvodi, pa bi to mogla biti prepreka da se oni koji trebaju da rade poribljavanje odluče baš za njega.
U zapadnoj evropi su razvijeni istemi, kod nas se tek radi na uhodavanju kako bi se uspešno radilo mrešćenje radi dobijanje mlađi. Što je malo simptomatično jer je za vreme Jugoslavije ta proizvodnja mlađi bila dobro razvijena i uspešno se primenjivala.
Ali upravo te mere na pokušajima da se uspostavi proizvodnje mlađi kao i započeto sređivanje kanalske mreže, te uspostavljen trajni lovostaj daju nadu da će se situacija na kraju dovesti u stanje da riba linjak opet postane uobičajna pojava u našim vodama. Mi ribolvovci najviše što možemo da odradimo je poštovanje zabrane, pa ako i ulovimo nekog primerka vratimo ga nazad u vodu.
