Dabar je životinja koja živi na kopnu i u vodi poznat je kao najveći glodar severne hemisfere. Dabrovi su izvrsne životinje plivači i ronioci, a njihov kompletan izgled je podređen tome. Teže od 40 do 60 kg. Najveći deo svog vremena provode u rekama i potocima ili u njihovoj blizini. Dabrovi poseduju nekoliko jedinstvenih karakteristika koje im omogućavaju laku navigaciju u vodi.
Prsti su im srasli, zadnje šape im pomažu u plivanju, dok gusto krzno deluju kao izolacija u hladnoj vodi. Ono što je jako karakteristično za dabrove, a vezano je za njihovu konstituciju je to što im se uši i nos zatvore kada su potopljeni.
Dabrovi vole da svoje brane grade u tokovima plitkih dolina, gde poplavljena područja postaju produktivne močvare. Skoro polovina ugroženih vrsta životinja u Severnoj Americi i Evropi zavisi od tih močvara, koje su ocenjene kao najvredniji svetski kopneni ekosistemi. Ovaj podatak dovoljno govori o sposobnosti dabrova i njihovoj značajnosti koju imaju u prirodi.
Dabrovi pouzdano održavaju i štite močvare od potopa kao sunđer (jer njihove brane drže vodu na zemljištu duže), i te brane služe isto, kako kažu stručnjaci, kao „bubrezi zemlje“ upravo zbog toga što čiste vodu. Ta filtracija se javlja jer se nekoliko metara mulja prikuplja uzvodno.
Dakle, voda koja se nalazi nizvodno od brane je čistija i zahteva manje filtracije nego gore pomenuta voda. Reč dabar je Indijanskog porekla. Ono što je zanimljivo je to što Indijanska reč „beaver like“ (kao dabar) u prevodu znači „ljubazan“. To, takođe dosta govori o karakteristikama dabrova.
Mladunci se dabrovima uglavnom rađaju u proleće i oba roditelja vode brigu za njih pune dve godine. Posle odbijanja sa mleka, njihova omiljena hrana sadrži gomolje lokvanja, jabuke, lišće i zelenu koru brzorastućih stabala. Nakon što završe sa jelom, dabrovi koriste oguljene štapove za izgradnju brane. Prigrađivanjem, dabrovi prave branu sa zaštitnim jarkom, i stvaraju duboku vodu potrebnu za skladištenje hrane u zimskom periodu.
Dabar preko zime
Dok druge divljači prežive zimu bez hrane i na hladnom, dabrovi opstanu u svojim toplim ložama sa podvodnom hranom koju su u toku godine sakupili. U tim ložama nekada može boraviti i do šest dabrova uključujući i roditelje. Dabrovi se množe jednom godišnje i to u proleće. Takođe vrlo često brane velike teritorije od drugih dabrova, a dabrovi koji napune dve godine, napuste dom svakog proleća da pronađu novu teritoriju gde će praviti branu i zauzeti teritoriju za sebe.
Dabrove često ugrožavaju grabljivice kao što su jastrebovi, sove i vidre. Isto tako, medvedi, vukovi, psi i šakali mogu predstavljati veliku opasnost po život dabra zbog toga što se dešava da uzimaju starije dabrove koji su posebno ranjivi u periodu kada traže nove teritorije.
Brane koje grade dabrovi imaju tunele koji vode pod vodom tako da se dobrovi mogu direktno pobegnu u vodu te da se tako zaštite. Dabrovi prskaju svojim repom u vodi kada je opasnost blizu. Na taj način upozoravaju druge dabrove na opasnost. Najveći neprijatelj dabrova jeste sam čovek.
Zagađivanjem vode, čovek indirektno ugrožava život dabrovai i zbog toga se kaže da je čovek najveći neprijatelj ovoj životinji. O tome koliko čovek može nauditi ovim životinjama pokazuje i podatak da su, za vreme kolonijalne vlasti, dabrovi gotovo potpuno izumrli zbog toga što su ih ljudi lovili kako bi pravili šešire od njihovog debelog krzna.
Što se vrste dabrova tiče ranije su biolozi smatrali da postoje samo dve vrste: Castor canadensis i Castor fiber. Za Castor canadensis je karakteristično to što žive najčešće u Severnoj Americi, dok je Castor fiber evroazijski dabar. Međutim u današnje vreme je sve češće mišljenje kod stručnjaka da zapravo postoji samo jedna vrsta dabrova. Odnosno da je samo od jedne vrste nastao i Castor canadensis i Castor fiber. Dabrovi imaju 2 do 4 mladunca, a nikada više od 8 mladunca. Mladunci dabra uglavnom teže manje od pola kilograma kada se rode.
Majka obučava svoje mladunce veštinama koje će im biti potrebne za preživljavanje. Kada se rode, mladunci su prekriveni krznom i imaju velike prednje zube. Zanimljiva činjenica je to da roditelji tuku svoje mladunce ukoliko ne rade prave stvari. Može se reći da su roditelji jako disciplinovani sa svojim mladuncima. Što se tiče njihovog životnog veka, dabrovi uglavnom žive 16 godina.
