Efikasan domet lovačke municije

13. 11. 18

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

Pre nego što počnemo sa pisanjem ove teme, želeli bi smo da napišemo par reči o balistici kao nauci i o tipovima lovačkog oružja. Naime, balistika je nauka koja se bavi izučavanjem ponašanja metka ali posle ispaljenja. Na osnovu toga, da li se bavi proučavanjem ponašanja metka u samoj cevi ili posle izlaska iz nje, balistika se deli na unutrašnju i spoljašnju.

Unutrašnja balistika se odnosi na ponašanje samog metka, odnosno projektila tokom kretanja kroz cev puške. Sa druge strane, spoljašnja balistika se bavi proučavanjem ponašanja ispaljenog metka nakon izlaska iz cevi puške i u toku leta kroz vazdušni prostor. Takođe postoji još jedna grupa balistike, a to je ciljna balistika koja se bavi proučavanjem metka prilikom udara u cilj.

Što se tiče podele lovačkog oružja, prema načinu upotrebe lovačko oružje se deli na oružje sa glatkim cevima (sačmarice) i one sa olučenim cevima poput kuglare i kombinovanih oružja.

slika preuzeta sa flickr.com

Lovačko oružje sa glatkim cevima je vatreno oružje na kojem je cev glatka i služi za ispaljivanje metka sa sačmenim punjenjem. Sastoji se od glave puške u kojem se nalazi kompletan mehanizam za opaljenje puške na kome se nalazi još i kočnica. Jednim delom je glava vezana za kundak, a drugim delom je vezana za cev. Cev svake lovačke puške sačmarice se po unutrašnjosti sastoji od nekoliko delova. Ležište metka je deo cevi u koji ide metak. Obavezno je da metak koji ide u cev bude odgovarajući ležištu. Deo ležišta je znatno ojačan u odnosu na drugi deo cevi, i to sve sa razlogom da bi mogao da izdrži pritisak barutnih gasova pri opaljenju metka.

Na samom ulazu cevi, odnosno ležištu postoji jedno malo proširenje u zidu koje prima proširenu ivicu dna lovačkog odnosno sačmarskog metka koji je u internacijonalnoj lovačkoj literaturi obeležen sa slovom “R” što bi značilo – rub. U početku je ležište metka bilo 65mm, a danas je dužina ležišta porasla na 70 mm i to za normalne kalibre, 76 mm za magnume i 89 mm ali samo za super magnume.

Bitne napomene o lovnoj municiji

Veoma bitna napomena na koju većina lovaca često skreće pažnju je to da se u pušci nikada ne sme koristiti metak čija je čaura duža od ležišta! Ovo je jako bitno, zato što bi pri opaljenju vrh tela čaure ušao u već suženi deo cevi preko konusnog prelaza van ležišta pa samim tim bi moglo doći do naprezanja materijala cevi puške što se u 99% slučajeva završi rasprskavanjem cevi.

Broj cevi sačmarica može da varira. Upravo zbog toga se i dele na: jednocevke, dvocevke, trocevke, četvorocevke itd. Zanimljivo je da neke puške imaju i rezervne cevi koje su tako prilagođene samom mehanizmu odnosno glavi, da lovac uz jednu glavu može čak da koristi po nekoliko vrsta cevi u različitim kalibrima sačme, kugle ili kombinovane. Sve zavisi koje lovcu više odgovaraju, naravno. Od kalibra sačmarice itekako zavisi količina sačme koju metak sadrži i teorijski su veći kalibri uvek efikasniji, dok sa druge strane od količine sačme zavisi širina sačmenog snopa kao i efikasniji domet.

Zahvaljujući balistici, postoje precizni podaci o tome koji bi najefikasniji domet lovačke municije bio. Proces ispaljenja metka i njegovog kretanja kroz cev, slobodno možemo nazvati trenutnim procesom, upravo zbog toga što traje jako kratko (čak samo 0,0022 deo sekunde). Teorijski rečeno, metak nastavlja istom brzinom i nakon što se nađe van cevi. Doduše ta mala razlika u brzini koja može da se javi kod različitih projektila je samo zbog toga što se koristi drugačija vrsta baruta. Ali u svakom slučaju ne postoji tako drastična razlika. Prosečna brzina kod sačmenih pušaka je uglavnom od 330 do 380 m.

Ova brzina zavisi od krupnoće sačme pri standardnom punjenju. Po pravilu, cev sačmarice mora da bude dovoljno duga da u njoj sagori celokupna količina barutnog punjenja. Tako da se za sačmarske cevi uzimaju dužine između 63/64 cm pa sve do 75 cm. Po izlasku projektila iz cevi, metak dobija najveće ubrzanje i tada je njegova brzina najveća. Ta brzina koju ima projektil na početku bi bila idealna, međutim metak ne može da zadrži tu brzinu upravo zbog uticaja spoljašnjih faktora poput otpora vazduha, privlačenje zemljine teže (zbog mase projektila).

Ovi „negativni“ uticaji spoljašnje sredine uzrukuju smanjenje brzine projektila. Takođe utiču na njegovo kretanje, tako da projektil posle izvesnog vremena gubi brzinu, i pod dejstvom zemljine teže pada na tlo. Zato se često dešava da projektil zbog dejstva tih spoljašnjih sila gubi mnogo svoje energije pa može da se desi da njegova energija bude nedovoljna da probije telo divljači, tako da se na taj način potpuno gubi smisao gađanja divljači na velikoj udaljenosti. Poznato je da energija projektila sporije opada ukoliko je masa samog metka, odnosno projektila, veća, a brže opada ukoliko je masa manja.

Ispod možete videti tabelu brzine, ili efikasnosti, ispaljenih projektila na različitoj udaljenosti:

Iz tabele vidimo da je brzina projektila takođe jako bitna za udaljenost koju postiže projektil. Tako recimo imamo slučaj da projektil značajnog gubi energiju ukoliko je na primer sitna sačma, prečnika 2,5 mm, ona već na 40 m daljine gubi više od polovine svoje energije. Zato možemo slobodno reći da početna brzina nije i najbitniji faktor koji utiče na preciznost u lovu, već je pored brzine jako bitna i energija koju projektil ima.

Postoje mnogi faktori koji utiču na domet lovačke municije. Dva razloga smo već naveli, a to su spoljašni faktori kao što su sila zemljine teže i vazdušna otpornost. Ostali faktori, kao što su početna brzina metka, težina zrna, kao i veličina njegovog poprečnog preseka i oblika itekako utiču na domet lovačke municije u samom lovu. Danas gotovo svi proizvođači lovaćke municije daju jasnu tabelu sa balističkim podacima tog metka, kako kalibra u težini tako i modela zrna. Ukoliko se budete malo više informisali kako na internetu, tako i kod nekih od iskusnih lovaca, možete primetiti da postoji razlika u početnoj brzini zrna pri izlasku iz cevi.

Tako imamo na primeru kod kuglara je recimo mnogo veća ta početna brzina nego kod sačmarice. I ta brzina se uglavnom kreće negde oko 600 m/s pa sve do 1200 m/s. Maksimalni domet zrna ispaljenih iz kuglara dostiže čak od 3000 do 5000 m. Nisu retki slučajevi da dostignu i veću dužinu od navedene (pri tzv. Kosom hicu odnosno povoljnom uglu elevacije). Međutim, efikasni domet za normalan lov na krupne divljači je i za kuglare znatno manji i iznosi negde oko 150 m, ali pod uslovom da se gađa mehaničkim nišanom, ili preko 250 do 300 m ali sa dobrim optičkim nišanom. Zanimljiv podatak na koji smo naišli proučavajući jednu temu je to da je u nekim naprednijim zemljama (kada je reč o lovu) zabranjeno gađanje na daljinama većim od 200 m. Preporučljivo je da se divljač ne gađa ukoliko je na većoj udaljenosti od 200 m, jer je velika verovatnoća da će doći samo do ranjavanja životinje, a ne do njenog ustreljenja.

Pri izboru oružja za lov savetujemo vam da rukovodite na osnovu ove tabele:

U lovu postoji i takozvani „efekat nervnog šoka“ kod divljači koji se dobija prilikom ispaljenja više zrna makar i sitne sačme u samu divaljč. Ukoliko divljač dobije nervi šok, ona momentalno biva usmrćena. Tako da vam je ovo još jedna metoda u lovu, koja se pokazala kao dosta uspešna kod iskusnih lovaca.

Zanimljivo je to što je efekat veoma efikasan bez obzira na činjenicu da je energija zrna sitne sačme relativno mala. Upravo zbog toga zrna uspevaju da telo divljači probiju samo periferno, ne mnogo ispod kože ili perja. Suština je u tome što se baš u tom predelu nalaze nervni završeci, koji izazivaju nervni šok nakon što bivaju pogođeni zrnima sitne sačme. Već smo napisali da je ova metoda lova više za iskusnije lovce, a ne za početnike i to iz jedno prostog razloga, a to je da lovci početnici teško mogu da pogode divljač tako da zrna imaju istu energiju, odnosno da pogode deo gde se nalaze nervni završeci.

Većina lovaca bez iskustva pogodi jednom ili eventualno dva puta u predeo gde se nalaze nervni završeci, a svi ostali hici ili ne stignu do divljači, ili izgube energiju tako da ne daju nikakvih rezultata. Takođe bitna činjenica koju svaki lovac treba da zna jeste to da je mnogo efikasniji lov sitne divljači sa sitnijom sačmom sa mnogo više zrna, nego sa krupnijom i pritom manjim brojem zrna, tim pre što je efikasan domet relativno mali i kreće se od 45 do 50 m. Što se tiče nervnog šoka kod divljači, balističari su napravili jednu manju tabelu o tome koliko je zrna sačme neophodno za momentalno usmrćenje divljači.

Tabela je sledeća:

Konkretno što se sačmarice tiče, efikasan domet je daleko ispod maksimalnog i zavisi pre svega od kalibra oružja. Po pravilu, veći kalibar ima puno veći domet. Zatim zavisi još i od količine sačme (metak sa većom količinom sačme ima veći domet), jačine čoka puške i veličine siluete divljači.

slika preuzeta sa sajta sxc.hu

Ukoliko koristite mehanički nišan, pri samom gađanju poklapaju se 3 tačke: Prednji, zadnji i cilj. Zadnji nišan je standardno podešen za određenu daljinu gađanja koja iznosi 100 m. Često se na puškama može uočiti i preklopni nišan sa 2 zadnje pločice, pri čemu je ova druga pločica podešena za daljinu gađanja od 200 m.

Za sam kraj, naš zaključak bi bio da je efikasan domet lovačke municije ipak na nekim manjim rastojanjima, ispod 200 metara. Jer kao što smo već naveli, u dobro razvijenim zemljama je zabranjeno gađanje divljači ukoliko se nalazi na većem rastojanju od 200 metara. Upravo zbog toga smatramo, da retko koji lovci mogu da ustrele divljač na tako velikoj razdaljini. Isto je i sa municijom. Zbog toga što gubi svoju energiju na većoj udaljenosti, bolje je da se divljač gađa na manjoj udaljenosti jer tada metak ima veću energiju, te samim tim postoje veće šanse za ustreljenje divljači.

Nije dozvoljeno preuzimanje tekstova sa zanimljiv.org bez pismenog odobrenja. Sva prava na tekstove su zadržana. © Tri zvezde
Kontakt | MarketingMapa sajta | Uslovi korišćenja | Politika privatnosti | Pecanje kao odmor za živce