Za sve koji vole boravak u prirodi

divljač

  • Beloglavi sup - Gyps fulvus

    Beloglavi sup - Gyps fulvus je možda i najpoznatija ptica u Srbiji. Razlog tome je što se nekada nalazio na grbu Nemanjića. Danas je to veoma popularna ptičija vrsta koja se koristi za promociju kanjona reke Uvac. Beloglavi sup je ptica karakterističnog izgleda, raspon krila im je od 2.40 do2.80m.

    Težina beloglavih supova se kreće između 6 i 13 kilograma. Ima ogoljenu glavu i vrat sa malenim perima, a pri dnu vrata ima "kragnu" bele boje. Kod mladih beloglavih supova, ova kragna je smeđe boje i tako se mogu razlikovati od odraslih ptica. Ptice dostižu polnu zrelost sa 5 ili 6 godina.

    Beloglavi sup svoja gnezda pravi u liticama. Kod nas ga ima dosta u klisurama reka Trebišnjica, Uvac i Mileševka, a sve tri lokacije imaju status specijalnog rezervata.

    Populacija beloglavoga supa

    U poslednje vreme je populacija u Srbiji u porastu, ali i u drugim delovima Evrope. Prilkom traženja hrane, zna da pređe velika prostranstva, a zahvaljujući prstenovanju se utvrdilo da dolazi do mešanja populacija beloglavog supa između Izraela i Srbije.

    Pet ptica koje su prstenovane u Srbiji su pronađene u Izraelu, a sedam prstenovanih u Izraelu je zabeleženo kod nas.

  • Crnoglava strnadica - Emberiza melanocephala

    Crnoglava strnadica - Emberiza melanocephala je za nas zanimljiva prica jer se nalazi pri vrhu spiska koje su zanimljive hobistima koji se bave posmatranjem ptica. Pored ove vrste kod nas se još može naći više vrsta strnadica.

    Crnoglava strnadica je ptica dužine 15cm. Ženka i mužjak se veoma razlikuju u izgledu. Ženka snese od 4 do 6 jaja na na kojima leži 14 dan, posle čega se iz njih izležu ptići. Za to vreme se mužjak zadržava u blizini i menja ženku na gnezdu kad ga ova napušta radi hranjenja.

    Seoba crnoglavke

    Prilikom seobe je zabeleženo da mogu da pređu 1000 kilometara za sedam dana. Područje na kojem se nalazi u toku leta se naslanja na terene koje naseljva crvenoglava strnadica(Emberiza bruniceps ), pa im se ta područja i preklapaju u Iranu, tako da se tamo na terenu može naći dosta mešanaca ove dve vrste.

  • Divlji zec

    Među najpopularnijim vrstama sitnije divljači na našim prostorima se pored fazana nalazi divlji zec. Pored dodatka u nazivu divlji koriste se povremeno i evropski ili obični zec. Latinski naziv mu je Lepus europaeus.

    Na našim prostorima se najčešće lovi u brdskim predlima sa psima goničima, dok se u ravnici lovi tako što se lovci rasporede u potkovicu (polukrug). Da bi se obavila dodatna zaštita, pozicije u lovištu gde se puštaju divlji zečevi se stavlja pod zabranu lova na par godina, dok lovci određuju samo nekoliko dana godišnje kad se može loviti ova divljač. Popularnost lova dovodi do toga da u nekim predelima praktično nestaje, ali se ponovnim naseljavanjem radi na tome da se situacija zadrži u ravnoteži.

    Divlji zec i kunić su dve različite vrste, mada ih ljudi tokom razgovora veoma često mešaju. Kod nas se kunići drže kod kuće radi gajenja, dok su zečevi divlje životinje koje je praktično nemoguće držati zatvorene. Ukoliko se desi da primetite mladunca divleg zeca u prirodi ne treba ga nikako uzimati i dirati rukama. Ako se to uradi majka će ga odbaciti i uginuće od gladi.

    Opis i stanište

    Njegov izgled bi se mogao opisati kao savršen za prikrivanje, a građa je stvorena za trčanje. Divlji zec može narasti u visinu do 30 cm, a dužina sa ispruženim nogama može biti i malo preko 70 cm. Boja mu je smeđa koja pomalo vuče na sivo, sa tim da se na vrhovima ušiju nalaze tamnije obojeni delovi koji su crne boje. Boja dlake na stomaku je sivkasto bela.

  • Dugorepa sova - Strix uralensis

    Dugorepa sova - Strix uralensis poznata je i pod imenom uralska sova. U Srbiji se nalazi na listi strogo zaštićenih vrsta. Poseduje karaktristično okruglo lice, poput šumske sove, ali je veća od nje. Mužjaci i ženke su slični po izgledu, veličine su od 50 do 60cm, raspon krila im je od 110 do 134cm.

    Gde se sve može naći dugorepa sova

    Naseljava  šume, koje nisu preterano guste, a voli terene koje čine isključivo četinarske šume. Gnezdi se u dupljama u drveću, pa je u okolini Vršca postignut uspeh postavljanjem drvenih kućica. Ova populacija je jedina na teritoriji Vojvodine koju ornitolozi aktivno prate. Na teritoriji Vojvodine se procenjuje da ima do 6 parova dugorepih sova, a na teritoriji centralne Srbije do 80 parova.

    Hobisti koje se bave posmatranjem ptica, dugorepe sove su svrstali u sam vrh ptičijih vrsta koje su njima zanimljive na našoj teritoriji. Njihov broj globalno se polako stabilizuje, zahvaljujući akcijama dodavanja kućica koje zamenjuju duplje u starim stablima, ali ostaje problem smanjivanja staništa. Procenjuje se da u Evropi ima od 53 000 do 140 000 parova dugorepih sova ( izvor - BirdLife International 2004)

    Dugorepa sova

    Dodatne slike dugorepe sove, na kojima ih možete videti u raznim pozama i staništima.

  • Kuna zlatica

    kuna zlatica

    Kuna zlatica je za sve nas pomalo tajanstvena životinja. Čak i za one koji često borave u prirodi, kao što su lovci, nisu imali previše susreta sa njom. Latinski naziv joj je Martes martes. Takođe je uobičajno da je mešaju sa kunom belicom ( Martes foina )

    Kako izgleda kuna

    Telo kod kune zlatice jeste izduženo i ima valjkasti oblik. Dužina može biti do 80cm, u kom slučaju na telo otpada 50cm, a dužina repa bude 30cm. Kada  se kreće kuna zlatica je podjednako spretna i na zemlji i na drveću. Lovi noću, i to je osnovni razlog zašto se retko viđa. Ješ jedan od razloga, njenog uspešnog prikrivanja, jeste boja njenog krzna, koje se smeđe boje, osim grudi i podbradka koji su bledožuti. Bude visine do 20cm, a težine preko 1kg u proseku.

  • Lisica

    Kada je u pitanju lov lisice na našim prostorima to podrazumeva da je reč o crvenoj lisici. Duga je tradicija lova lisca i ostalo je zabeleženo da je lisica štetočina te da je treba radi toga loviti. Taj pečat će još dugo vremena da nosi sa sobom.
     Lisica  je najrasprostranjenija od svih kopnenih mesojeda. Naziv „crvena (riđa) lisica“ je direkno povezan sa bojom njenog krzna. Ta boja je najčešće riđo-braon sa dosta različitih nijansi. Zanimljiva je činjenica da ima čak 40 podvrsta riđe lisice.

    Ljudi su vekovima lovili lisice, postavljali im veoma dobre i efikasne zamke, ali uprkos tome ova životinja je i dalje jedna od najbrojnijih vrsta. Smatramo da je tajna njihovog preživljavanja to što se veoma lako prilagođavaju svakoj sredini. Najpoznatiji prizor kada se spomene lov na lisice jeste lovaca na konjima u crvenim frakovima koje okružuje veliki broj pasa rase bigl. Takav lov na lisice u Engleskoj je bio vekovna tradicija, na žalost sada je zabranjeno.

    Mužjak crvene (riđe) lisice je dužine negde oko 110 – 112 cm, a teži nešto blizu 11 kg. Za ženku crvene lisice stoji da je dugačka oko 108 cm, a teška oko 6 kg. Teritorija jedne lisice se prostire na 10 hektara u naseljenim mestima, dok u prirodi mogu da zauzmu teritoriju i od 2000 hektara.

    Crvena lisica

  • Lov lisice u toku zime

    Mnogim lovcima ova vrsta lova predstavlja jedan od najlepših lova. Ta činjenica nas uopšte ne iznenađuje kad se pogleda na lepotu zime u predelima kao što su šume i druga mesta gde se mogu naći lisice. U našoj zemlji postoje 3 zimska meseca kada je pogodno i dozvoljeno loviti lisice.

    Uglavnom lovci praktikuju da ujutru rano krenu u lov, te tako znaju da se zadrže i po ceo dan, odnosno do samog sumraka. No, kao što kažu oni, taj osećaj se ne može opisati rečima, mora se doživeti.

    Lov na lisice

    Ukoliko nekada planirate da krenete u lov na lisice, trebate da znate par osnovnih stvari o tome šta trebate da ponesete u lovu. Jedna od najbitnijih stavki je obuća. Jako je bitno da imate kvalitetnu obuću koja ne propušta sneg. Isto je bitno da vam bude i udobna, jer kao što smo već rekli, lov ponekad zna dosta da se oduži. Međutim, ukoliko nemate uslova da nabavite kvalitetnu obuću za ovakvu vstu lova, onda će vam i obične lovačke čizme poslužiti.

    crvena lisica u lovištu

  • Lov na divlje guske

    Divlja guska je relativno česta ptica u našim lovištima, a lov je na njih dozvoljen u periodu od 1. oktobra do 28. februara (Sl. gl. RS br. 75/10 od 20. 10. 2010. g.). Pod pojmom divlje duske se nalazi nekoliko vrsta, a za lov u periodu koji je naveden su dozvoljene lisasta guska i guska glogovnjača.

    Guske koje su prisutne u Srbiju su Anser anser - divlja guska (dunavska guska), Anser fabalis  - guska glogovnjača, Anser albifrons  - lisasta guska i Anser erythropus  - mala lisasta guska. Divlja dunavska guska se kod nas gnezdi u Bačkoj i Banatuu manjem broju, ali dosta ih dolazi sa severa prilikom seobe. Tada se prema nekim izvorima, u našim krajevima neđe i po 20-30.000 gusaka.

    Mada  postoje sličnosti između gusaka i pataka, postoje i velike razlike i bitno ih je upoznati što bolje pri pripremama za lov. Dve stvari su bitne da lovci nauče, prva je način na koji se guske kreću prilikom seobe, a druga je način ishrane.  Pod načinom na koji se divlje guske kreću prilikom seobe u toplije krajeve mislm na koridor kuda se kreću.

    To su uglavnom veći vodotoci koji u svojoj blizini imaju dosta mirnijih vodenih površina. Ako ste udaljeni od takvih terena, manja je šansa da se tu primete divlje guske. Za razliku od patke, divlje guske se hrane na zemlji. Uglavnom je zgodno potražiti ih na terenima koji su posejani pšenicom ili ječmom, pošto im je to zgodna paša na koju kreću ujutru i neće je propustiti.

  • Lov na divokozu

    Divokoze spadaju u divljač koja se ređe lovi kod nas jer je samo mestimično zastupljena na našim prostorima i lovne dozvole se izdaju u ograničenombroju. Nalazi se uglavnom na nepristupačnom terenu i veoma je oprezna životinja što lovcima nimalo ne olakšava.

    Prilikom lova uvek se ide pratiocom koji dobro poznaje teren i zna gde treba ići,a ako dođe do problema tu je da pomogne. Kada se divljač primeti pratilac ostaje blizu mesta odakle su ugledali divljak, a lovac sam produžava lov na divokozu jer je manja šansa da bude primećen.

    Jedna od stvari na koju treba obratiti pažnju jeste kretanje metka nakon hica, jer se divljač često nalazi značajno iznad ili ispod položaja lovca. Neke mera udaljenosti do koje bi trebalo gađati jeste 150 m, mada se uglavnom puca i sa manjih rastojanja.

    Osnovno o divokozi

    Ne spada u preterano krupnu divljač, divojarci mogu imati težinu od preko 40 kilograma, a u visinu mogu narasti do 80 cm. I divojarac i dvokoza imaju rogove koji se prilikom lova smatraju trofejima, oni su kod ove divljači stalni i ne odbacuju se tokom godine. Latinski naziv za divokozu je Rupicapra rupicapra Linnaeus.

  • Orao krstaš - Aquila heliaca

    Latinski naziv mu je Aquila heliaca, a poznat je kao orao krstaš ili imperialni orao. Telo mu je visoko  od 70-83 cm a raspon krila iznosi 175-205 cm. Tereni koje naseljava orao krstaš su slabo pošumljeni i do 1000 metara nadmorske visine. Hrani se manjim sisarima i pticama, ptice čine oko 15% njegovog plena. Orao krstaš ima smeđu boju, prošaranu sa svetlim oznakama. Na temenu su pera svetlosmeđe boje. 

    Kako izgleda orao krstaš

    Karakteristično je da se odrasle ptice retko odlučuju na seobu u toku zime, dok mlađi orlovi krstaši zimuju na severu Afrike ( Egipat, Tunis ).

    Kod nas se orao krstaš može videti na terenima Fruške gore i to ima nekoliko parova, a primećeni su i u srednjem Banatu. Za orlove krstaše u Banatu se predpostavlja da su došli iz Mađarske gde se sprovodi ozbiljnija zaštita u saradnji sa Slovačkom i gde je došlo do povećanja populacije. Tako da je nekoliko stabala bele topole u rejonu gde su viđeni orlovi krstaši stavljeno pod zaštitu.

  • Osnovno o fazanu

    Fazan ( Phasianus colchicus ) je veoma rasprostranjena ptica širom sveta. Ova ptica je iz reda koka Galliformes, a ovaj koji se kod nas nalazi u divljini je veoma skroman po bojama u odnosu na druge vrste iz tog roda. Poreklo fazana je iz Srednje Azije, ali je još pre mnogo vekova, tačnije u periodu antičkog Rima preneta iz Azije u Evropu. Što se tiče staništa fazana, ova ptica najčešće naseljava predele oko rečnih obala, često šumarke i njive na kojima može naći dovoljnu količinu hrane. Izgled fazana se dosta razlikuje kada su u pitanju mužjaci i ženke.

    Što se mužjaka fazana tiče, oni su uglavnom dužine od 50 do 90 cm i to sa sve repom (rep je kod fazana dosta dugačak, i neretko možete videti fazana koji ima rep veličine polovine od ukupne dužine). Perje kod fazana mužjaka je uglavnom braon boje, dok je glava karakteristične zeleno – plave boje. Oko očiju postoje pera crvene boje, a oko vrata se kod nekih podvrsta može naći i manji prsten koji je bele boje.

    Kod ženka imamo to da su dosta manje od mužjaka i imaju drugačiju, sivu boju, nego mužjaci­. Zbog toga što se mužjaci često love, imamo tu statistiku da na 5 do 6 ženki ide samo jedan mužjak.

     Fazan

    slika pruzeta sa sajta morguefile.com

  • Patka njorka - Aythya nyroca

    Patka njorka - Aythya nyroca je jedna od ptičijih vrsta koja se ne nalazi na spisku ugroženih vrsta. A opet se je hobisti koji posmatraju ptice veoma cene. Razlog za to je njen veoma simpatičan izgled. Mužjaci su crvenosmeđe boje, dok su im krila i prsa tamnije boje. Na stomaku ima površinu pokrivenu belim perjem i ispod repa karakterističan beli trougao.

    Ishrana patke njorke

    Hrani se uglavnom vodenim biljem, a retko mekušcima i malim ribicama. Patka njorka svoja gnezda pravi uz vodu, a jaja leže od marta do juna meseca u zavisnosti od uslova. J

    oš je nazivaju obična njorka ili  patka crnka. Kada se gnezdi uglavnom to čini u pojedinačnim parovima, a ređe u labavim grupama. Velika većina populacije spada u selice, mada je bilo zabeleženo parova koji se u južnijim predelima zadržavaju preko cele godine.

  • Ponešto o dabru

    Dabar je životinja koja živi na kopnu i u vodi poznat je kao najveći glodar severne hemisfere. Dabrovi su izvrsne životinje plivači i ronioci, a njihov kompletan izgled je podređen tome. Teže od 40 do 60 kg. Najveći deo svog vremena provode u rekama i potocima ili u njihovoj blizini. Dabrovi poseduju nekoliko jedinstvenih karakteristika koje im omogućavaju laku navigaciju u vodi.

    Prsti su im srasli, zadnje šape im pomažu u plivanju, dok gusto krzno deluju kao izolacija u hladnoj vodi. Ono što je jako karakteristično za dabrove, a vezano je za njihovu konstituciju je to što im se uši i nos zatvore kada su potopljeni.

    Dabrovi vole da svoje brane grade u tokovima plitkih dolina, gde poplavljena područja postaju produktivne močvare. Skoro polovina ugroženih vrsta životinja u Severnoj Americi i Evropi zavisi od tih močvara, koje su ocenjene kao najvredniji svetski kopneni ekosistemi. Ovaj podatak dovoljno govori o sposobnosti dabrova i njihovoj značajnosti koju imaju u prirodi.

    Dabrovi pouzdano održavaju i štite močvare od potopa kao sunđer (jer njihove brane drže vodu na zemljištu duže), i te brane služe isto, kako kažu stručnjaci, kao „bubrezi zemlje“ upravo zbog toga što čiste vodu. Ta filtracija se javlja jer se nekoliko metara mulja prikuplja uzvodno.

  • Prave informacije o divljoj mački

    Divlja mačka ili na latinskom „Felis silvestris” je mala mačka pronađena u delu Afrike, Evrope, jugozapadne i centralne Azije, Indiji, Kini i Mongoliji. Međutim, ukrštanje sa kućnim mačkama je obimno. Ova vrsta mačke spada u one predstavnike zveri, kod kojih su neke od morfoloških osobina grabljivaca najizraženiji od ostalih.

    Životni prostor jedne ovakve životinje su guste šume, planinska područja uglavnom, tereni obrasli grmljem i neka stenovita staništa. Preko dana se divlja mačka krije u nenaseljenim jazbinama, i mestima koje nisu tako pristupačna. Karakteristike jedne ovakve životinje su to što se sa lakoćom penje po drveću, skače, trči itd.

    Divlja mačka je noću najaktivnija. Upravo zbog toga spada u grupu nokturalnih životinja, dok u potrazi za plenom najčešće kreće negde u sumrak. Hrani se u zavisnosti od samog prostora u kom živi. Najčešća hrana kojom se hrani divlja mačka su: sitni glodari, zečevi, neke ptice. Ova životinja lovi veoma oprezno, tehnikom prikradanja i naglim skokovima na sam plen pri čemu njeni skokovi mogu da dosegnu čak i do 2,5 metra u daljinu i preko metar u visinu.

    Što se tiče terena na kom lovi, možemo slobodno reći da uglavnom lovi sa zemlje, raznih uzvišenja i nekih stena ili drveća. Interesantna činjenica na koju smo naišli kada smo radili istraživanja o divljoj mački je to da u slučaju neuspeha u skoku na plen, divlja mačka dalje ne progoni potencijalnu žrtvu. To je dosta usamljena životinja, zbog toga što u gotovo celoj godini živi usamljeno, osim u periodu parenja.

  • Senica šljivarka (poecile lugubris)

    Senica šljivarka (poecile lugubris) je ptica o kojoj se ne može naći mnogo informacija na Internetu. Veličina joj je slična kao i velike senice. Ima karakterističnu šaru na glavi, tamne boje po čemu se razlikuje od ostalih senica. Od te šare potiče i naziv na engleskom jeziku Sombre Tit.  Tamna šara pokriva teme i vrat ptice, stomak i obrazi su bele boje, dok su krula leđa i rep tamno smeđe boje.

    Gde boravi najviše

    Naseljava juguističnu Evropu, uglavnom se zadržavajuću listopadnim šumama, ali su zabeleženi primerci i u četinarskim.

    Trenutno se vode rasprave da li je ova vrsta ima svoje podvrste, a postoje i pokušaji da se te podvrste priznaju kao nove, pošto ima velikih razlika u ponašanju i ishrani.

  • Sova utina - Asio otus

    Sova utina se nalazi među nekoliko ptičijih vrsta koje su nazanimljivije za posmatranje u Srbiji. Poznata je i pod nazivom mala ušara, zbog karakterističnih pera na vrhu glave koji daju izgled naćuljenih ušiju. Perje je kod ove sove tako da omogućuje dobro kamufliranje, svetlo je smeđe sa većim brojem tamnih mrlja. Veličina ovih sova se kreće od 30 do 40cm, dok ima raspon krila 85 - 100cm

    Kako izgleda sova utina

    Broj ove vrste sova u Srbiji je oko 15 000 ptica, a naseljava celu teritoriju. To je posledica jer joj odgovara svaki teren od ravnice pa do planinskih područja.  Veoma je dobro što naseljava teritoriju cele Srbije, pošto to daje veliki potencijal za ljubitelje posmatranja ptica, a samim time i razvoju te vrste turizma kod nas.

    Sova utina ne pravi gnezda gde će polagati jaja, veđ preuzima gnezda koja su napravile druge ptice. Ženka polaže do pet jaja u gnezdo u razmaku od nekoliko dana. Mladi se izlegu posle 28 dana, dok gnezdo napuštaju kad se navrši 25 dana od izleganja.

  • Srndać

    Srndać (Capreolus capreolus) je šumska životinja koja je uglavnom rasprostranjena na području centralne Evrope.

    Što se tiče njihove rasprostranjenosti, bitno je napomenuti da je istočna granica ove vrste postavljena od Ladoškog jezera prema Crnom moru, ali pre toga zaobilazi strepe (Kumo-Manične) i skreće prema Balkanu. Kada je reč o zapadnoj granici, možemo reći da se ona kreće od skandinavskih planina uz zapadnu obalu Briatnije pa sve do Gibraltara. Na balkanu je ova životinja veoma rasprostranjena. U Hrvatskoj ih ima najviše, čak 29 procenata.

    Kada govorimo o njihovom izgledu, možemo reći da sam izgled srndaća ukazuje na skladno, vitko, i vrlo pokretljivo telo. Noge su im naročito vitke. Papci su im uglavnom crne boje. Uprkos tome što imaju veoma vitke noge, srndaći nisi baš najbolji trkači. Rep im je kratak i takoreći jedva vidljiv. Odrastao srndać ima 32 zuba, dok lane (mladunče srndaća) sa druge strane, ima samo 20 mlečnih zuba.

    Ova životinja se kreće hodom, kasom i skokom. Srdnać je veoma dobar plivač, Mada kad se pogleda njegov izgled to se ne bi moglo baš reći. Za razliku od nekih drugih životinja, kao što su svinje i jeleni, srndać se nikad ne kaljuža.

  • Šta je to rakunopas

    Rakuno pas (Nyctereutes procyonoides ) takođe je poznat kao magnut ili tanuki. Poreklo im je iz istočne Azije i to je jedina vrsta koja je opstala iz roda Nyctereutes. Rakun pas je dobio ime po svom izgledu, odnosno zbog toga što podseća na rakuna, sa kojim nije blisko povezan. Populacija ove vrste istočnoazijskog psa je opala u poslednjih nekoliko godina i to zbog lova.

    Trgovina krznom, urbanizacija, napuštanje ljubimaca i bolesti koji se mogu preneti između njih su samo neki od razloga zbog kojeg je ova populacija pasa u opadu u poslednjih par godina.Nakon što se ova vrsta proširila i na centralnu i zapadnu Evropu, rakuno pas počinje da se tretira kao potencijalno opasna invazivna vrsta pasa.

    Odakle rakunopsi dolaze

    U Evropi se pojavila iz Rusije i to prvo u Finskoj oko 1930 godine. O rakunopsu kao stalnom stanovniku Finske se može govoriti tek u periodu od 1950 godine.Posle tog pojavljivanja, svoje teritorije je širio u proseku za 40 kilometara godišnje.

    Lobanje rakunopasa su veoma slične onim iz južnoameričkih lisica, mada genetska istraživanja otkrivaju da nisu blisko povezani. Njihove lobanje su male, ali snažne građe i umereno su izdužene sa uskim jagodičnim lukovima. Ukoliko pogledamo projekcij same lobanje, možemo slobodno reći da su im lobanje dobro razvijene. Tzv. Sagitalni greben na lobanji je posebno dobro razvijen u starijim životinjama.

  • Stepski soko - Falco cherrug

    Stepski soko je ptica koja je poznata kao selica, mada postoje teritorije na kojima se zadržava preko cele godine. Dužina tela je od 34-50 cm a raspon krila kod njega je od 95-120 cm. Ženka je veća od mužjaka i to do 30%, dostiže telesnu težinu od 930 - 1450 gr a mužjak u proseku ima između 440 - 780 gr.

    Kako izgleda stepski soko

    Šare na stepskom sokolu nisu prugaste nego deluju kao da su prskane, a boja šara je smeđa. Leđa su kod stepskog sokola tamno smeđe boje.

    Posmatrači ptica smatraju stepskog sokola  jednom od deset napoželjnijih prica  za videti u Srbiji. Kod nas je zaštićena vrsta, zabranjen je lov na njega ili bilo kakvo hvatanje.

    Stepski soko

  • Trag divlje svinje

    Lov na divlje svinje podrazumeva poznavanje ove divljači. Kako se divlja svinja na ovim prostorima najčešće lovi čekanjem, od velike je koristi znati kako izgledaju tragovi divlje svinje. Na taj način ćemo moći da utvrdimo kuda se kreće i gde se zadržava. Divlja svinja ima običaj da se kreće istim stazama i da dolazi na ista mesta da se hrani nekoliko dana za redom. Iako divlja svinja ostavlja dosta različitih tragova, za lovce su najzanimljiviji tragovi nogu i mesta gde je svinja tražila hranu rijući po zemlji.

    Tragovi nogu kuda je divlja svinja prolazila su dobar pokazatelj, jer ona dosta često koristi iste staze za kretanje, dok kada je upitanju hranjenje, dešava se da se pojedine lokacjie koriste sezonski i u kraćem vremenskom periodu.

    U poljoprivrednim usevima mogu se pronaći tragovi prisustva divljih svinja i na osnovu toga zaključiti neke stvari. Na primer u kukuruzu je to jasno uočljivo, a ako se obrati pažnja može se videti i da li su divlje svinje tuda samo u prolazu ili su u blizini pa redovno posećuju njivu.

    divlja svinja trag na zemlji

Page 1 of 2

Sportski ribolov, lov i sve aktivnosti u prirodi