Šta je oralna vakcina protiv besnila

13. 10. 08

Ocena korisnika:  4 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda neaktivna
 

Pre nego što krenemo da pišemo o oralnoj vakcinaciji protiv besnila, želimo najpre da skrenemo pažnju na to kakva je zapravo ova bolest, koji su uzročnici i koliko ona može biti opasna. Besnilo je jako smrtonosna,virusno zarazna bolest. Smatra se za jednu od najopasnijih oboljenja upravo zbog toga što pogađa Centralni nervni sistem (CNS – skraćeno) kako kod životinja tako isto i kod ljudi.

Znači, ovo oboljenje se može javiti kako kod životinja, tako isto i kod ljudi. Doduše, u današnje vreme se retko viđaju slučajevi besnila kod ljudi, ali opet nisu sasvim isključeni. Besnilo se širi direktnim kontaktom obolele životinje ili pak osobe sa drugom zdravom životinjom ili osobom.

Suzbijanje besnila

Besnilo se prenosi zajedno kroz kontakt sa pljuvačkom zaražene životinje i skoro uvek prenosi kada inficirani životinja ujede ne inficiranu životinju ili osobu. Što se tiče kliconoša, odnosno nosioca virusa, to su najčešće lisice. Postoji podatak koji potvrđuje činjenicu da je u Evropi (naročito u Srbiji) besnilo kod divljih životinja, najviše zastupljeno kod lisica. Pored lisica naravno mogu biti i druge životinje kliconoše, odnosno nosioci virusa. Tako recimo od domaćih životinja, ujedom mogu da se zaraze i psi, mačke, goveda itd. Od divljih životinja su pored lisica, najčešći slučajevi besnila kod vukova i šakala.

Kod svih domaćih životinja je obavezna vakcinacija protiv besnila! Vakcinacija je jako bitna, kako bi se na vreme vršila prevencija, odnosno sigurnost da ne dođe do jedne ovakve bolesti. Kod nas, u Srbiji, vakcinacija protiv besnila se za mačke i pse vrši jednom godišnje. Na taj način, vakcina štiti zdravlje domaćih životinja i samim tim sprečava moguće širenje ovog virusa sa divljih životinja. Da bi se virus u potpunosti iskorenio kod divljih životinja potrebno je vršiti niz odgovarajućih zaštitnih mera. Od svih metoda aplikacije vakcine koje postoje, naučno je dokazano da je najbolja primena ove vakcine, zapravo oralnim putem.

Dokazano je da se oralnom vakcinacijom najbrže eliminiše besnilo kod lisica, te se na taj način efikasno štite domaće životinje kao i ljudi. O tome koliko vakcine imaju pozitivan efekat, govori činjenica da su oralne vakcine testirane na čak 50 vrsta životinja, i da nisu dovele do neželjenog efekta kod nijedne vrste. U mnogim evropskim zemljama je ovo oboljenje iskorenjeno baš na ovaj način, odnosno primenom oralne vakcinacije kod obolelih životinja. Što se tiče naše zemlje, i problema besnila u Srbiji, postoji plan koji uključuje sprovođenje oralne vakcinacije svih divljih životinja. Verujemo da će se na taj način itekako iskoreniti besnilo i u našoj zemlji.

Lisica u lovištu

fotografija preuzeta sa sajta sxc.hu

Verovatno se pitate kako se sprovodi oralna vakcinacija. Naprave se mamci, odnosno granule, koje sadrže hranu primamljivog mirisa za sve životinje. U tom mamcu se takođe nalazi i kapsula sa rastvorom vakcine protiv besnila. Na taj način životinja u organizam unosi kapsulu koja se dalje u organizmu razlaže i stvara imunizaciju kod životinja. Kako bi se ovaj proces oralne vakcinacije što brže odvijao, koristi se metoda koja uključuje avione jedrilice koji bacaju ove granule na celoj tertitoriji države, osim iznad naseljenih mesta, poput gradova, sela itd. Na internetu smo naišli na podatak po kome stoji da je kampanja vakcinacije protiv besnila počela 2010. godine i da će u narednih pet godina biti sprovedena 2 puta godišnje (na proleće i jesen).

U kapmanji vakcinacije još 2010. godine je u jesen izbačeno čak 1.400.000 doza vakcina iz aviona. Sama kapsula koja sadrži vakcinu je smeštena u okruglom mamcu (najčešće), debljine nekih 1 do 2 cm, prečnika 4 cm. Ono što je karakteristično za mamce je to što imaju veoma jak miris, sa ciljem kako bi što više životinja privuklo, naravno. Jednom kada zagrize ovu granulu, životinja probija kapsulu i na taj način sluznica koja se nalazi oko usne duplje dolazi u kontakt sa vakcinom čime se vrši vakcinacija.

Kao što smo već napomenuli, postoje i druge metode sprovođenja vakcinacije, ali se oralna vakcinacija protiv besnila pokazala kao ubedljivo najbolja i najefikasnija. Trebate znati da mamci nisu naročito opsani za domaće životinje, ali sama vakcina nije namenjena za vakcinaciju pasa, mačaka i drugih domaćih životinja. Što bi značilo, da oralna vakcinacija protiv besnila ima efekta samo kod divljih životinja.

U suštini je to i najbitnije, jer kao što smo već rekli, najčešći slučajevi besnila pronađeni su kod lisica. Prema propisima Republike Srbije, sve domaće životinje moraju biti vakcinisane protiv besnila, ali isključivo tzv. „mrtvom vakcinom“. Nikako se domaće životinje ne vakcinišu oralnim putem, zbog toga što se se u oralnoj vakcini nalazi živi, antenuirani soj virusa. Proizvođači ovih vakcina su odredili određena pravila ponašanja ukoliko dođete u kontakt sa ovom vakcinom. Naime, prva I osnovna stvar jeste da ne dodirujete mamac, odnosno vakcinu, ukoliko vidite takvu.

Takođe, nikako ne bi ste trebali da dozvolite deci ili domaćim životinjama da dođu u bilo kakav kontakt sa vakcinom. Ne pokušavajte sami da uništite vakcine. Ukoliko ste već došli u kontakt sa vakcinom, odmah operite ruke toplom vodom i sapunom kako bi ste detalno isprali ruke. Takođe je potrebno da se obratite svom lekaru, kako ne bi došlo do nekih neželjenih efekata. Ukoliko pak, sa druge strane, životinje dođu u kontakt sa mamcem, odmah se posavetujte sa veterinarom. Ukoliko se vrši vakcinacija područja na kome živite, potrebno je da svoje kućne ljubimce, poput mačke ili psa, držite zatvorene ili vezane. I nikako nemojte dozvoliti da budu u zoni vakcinacije, jer su velike šanse da dođu u kontakt sa vakcinom, te da tako prouzrokuju dodatne komplikacije. To bi bilo to što se mera opreznosti tiče.

Kao što smo već rekli, kampanja oralne vakcinacije protiv besnila počela je još pre tri godina, odnosno 2010 godine. Možemo slobodno reći da su vlasti preduzele ozbiljne mere što se tiče ovog pitanja, upravo zbog toga što je od 8. Novembra pa do 7. Decembra 2011. Godine sprovedena treća po redu, oralna vakcinacija protiv besnila u Srbiji. I posle tri godine korišćenja oralnih vakcina upakovanih u mamce, ova metoda nije zastarela. Prema podatku koji smo pronašli na internetu, gore pomenuta oralna vakcinacija protiv besnila u 2011 godini je sprovedena na sličan način kao i prethodne dve.

Treba još napomenuti, da do delovanja vakcine dolazi 14 dana nakon što vakcina dospe u organizam. Rekli smo već da do aktiviranja dolazi, odmah pri prvom ugrizu, ali do samog delovanja vakcine dolazi nakon 14 dana. Treba još naglasiti da ceo projekat oralne vakcinacije protiv besnila finansira EU (Evropska unija),dok kontrolu uspešnosti same vakcinacije vrši Veterinarski institut.

U trećoj oralnoj vakcinaciji, 2011 godine. postojao je dogovor između Veterinarskog instituta i lovačkog udruženja, da se nakon određenog vremena, odnosno nakon završene vakcinacije i perioda inkubacije ulove 400 lisica, koje su transportovane do instituta na propisan način. Tamo je vršeno utvrđivanje, odnosno provera uspešnosti oralne vakcinacije protiv besnila kod lisica.

Po pravilu, već vakcinisana područja u Srbiji, biće vakcinisana najmanje 3, a najviše još 5 godina, kako bi se ovakva jedna bolest iskorenila. Pored ovih podataka, imamo i podatke oralne vakcinacije protiv besnila koja je održana u Bosni i Hercegovini krajem 2011 godine. Tačnije, 10. Oktobra 2011 godine je počela kampanja oralnog vakcinisanja lisica u BiH. Ovaj program u BiH je takođe finansiran od strane Evropske unije, i sve to sa ciljem kako bi se poboljšalo zdravlje životinja i kako bi se što bolje angažovali u borbi protiv ozbiljnih rizika po zdravlje građana, kakvu nosi jedna ovakva bolest. Kampanja je u Bosni i Hercegovini trajala čitave dve sedmice. Princip vakcinisanja je potpuno identičan principu rada u Srbiji.

Pored ove akcije, EU finansira još i program borbe protiv svinjske kuge. Akcija oralne vakcinacije podrazumeva petogodišnje sprovođenje, kako u BiH, tako i u drugim zemljama, poput Srbije i poput drugih zemalja zapadnog Balkana. Naišli smo na podatak da je ukupna vrednost celog programa u samo prvoj godini premašio 1,2 miliona eura za Bosnu i Hercegovinu. Takođe saznajemo da je Evropska unija odvojila čak 30 miliona evra za borbu protiv bolesti životinja na Zapadnom Balkanu. Šest miliona eura je odvojeno za petogodišnji plan borbe protiv besnila u BiH.

Sa ponosom možemo reći da se naša zemlja uporno bori sa problemom besnila. Podatak koji dokazuje to jeste šesta kampanja oralne vakcinacije lisica i drugih mesojeda protiv besnila, održana 16.05.2013. godine. Prethodne godine, za vreme pete kampanje, u nenaseljenim mestima u kojima postoje lisice i divlje životinje, iz aviona je bačeno čak 1.610.000 vakcine na teritoriji cele zemlje. Ono što je posebno za pohvalu je činjenica da smo jedna od retkih zemalja koja je počela sa kampanjama oralne vakcinacije 2010. Godine, i da od tada još uvek, nijednom nismo prestali sa kampanjama. Više informacija o tome kada su vršene prethodne vakcinacije i na kojim teritorijama, možete pogledati na oficijalnom sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:

 ►►   Šesta kampanja oralne vakcinacije protiv besnila  ◄◄

Pored ispuštanja vakcina iz helikoptera ili aviona, postoji metoda ručne distribucije ovih vakcina, koja je mnogo manje primenjena od gore navedene. Na našem području je neizvodljiva, pri tome je potreban znatno veći broj ljudi, specijalnih vozila itd. Takođe je bitno obezbediti siguran transport vakcina. Upravo zbog ovih činioca, metoda ispuštanja vakcina iz vazduha je znatno praktičnija, i moglo bi se reći jeftinija. Za vazdušnu primenu su najbolje male letelice, za razliku od ogromnih helikoptera. Iz njih se, pomoću specijalnih aparata izbacuju vakcine i to jedna po jedna na svakih 200, do 250 metara (u zavisnosti od gustine populacije divljih životinja, a naročito lisica). Avioni lete prema odgovarajućim rutama, dok se izbacivanje vakcina vrši elektronski pomoću odgovarajućeg softvera.

vakcina protiv besnilaOvu metoda je prvi put primenjena u Švajcarskoj, još davne 1980. godine. Kasnijih godina i druge Evropske zemlje, poput Nemačke i Francuske, prihvatile su isti princip vakcinacije, upravo zbog toga što je ova metoda dala najbolje rezultate. Projekat „Iskorenjivanje klasične kuge svinja i besnila u Republici Srbiji“ sprovodi Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva.

Za sam kraj članka, želimo da postavimo sliku mamaca u kojima se nalaze vakcine, kako bi ste mogli da prepoznate iste ukoliko ih budete videli u svojoj okolini.


 

Nije dozvoljeno preuzimanje tekstova sa zanimljiv.org bez pismenog odobrenja. Sva prava na tekstove su zadržana. © Tri zvezde
Kontakt | MarketingMapa sajta | Uslovi korišćenja | Politika privatnosti | Pecanje kao odmor za živce