Divlja mačka ili na latinskom „Felis silvestris” je mala mačka pronađena u delu Afrike, Evrope, jugozapadne i centralne Azije, Indiji, Kini i Mongoliji. Međutim, ukrštanje sa kućnim mačkama je obimno. Ova vrsta mačke spada u one predstavnike zveri, kod kojih su neke od morfoloških osobina grabljivaca najizraženiji od ostalih.
Životni prostor jedne ovakve životinje su guste šume, planinska područja uglavnom, tereni obrasli grmljem i neka stenovita staništa. Preko dana se divlja mačka krije u nenaseljenim jazbinama, i mestima koje nisu tako pristupačna. Karakteristike jedne ovakve životinje su to što se sa lakoćom penje po drveću, skače, trči itd.
Divlja mačka je noću najaktivnija. Upravo zbog toga spada u grupu nokturalnih životinja, dok u potrazi za plenom najčešće kreće negde u sumrak. Hrani se u zavisnosti od samog prostora u kom živi. Najčešća hrana kojom se hrani divlja mačka su: sitni glodari, zečevi, neke ptice. Ova životinja lovi veoma oprezno, tehnikom prikradanja i naglim skokovima na sam plen pri čemu njeni skokovi mogu da dosegnu čak i do 2,5 metra u daljinu i preko metar u visinu.
Što se tiče terena na kom lovi, možemo slobodno reći da uglavnom lovi sa zemlje, raznih uzvišenja i nekih stena ili drveća. Interesantna činjenica na koju smo naišli kada smo radili istraživanja o divljoj mački je to da u slučaju neuspeha u skoku na plen, divlja mačka dalje ne progoni potencijalnu žrtvu. To je dosta usamljena životinja, zbog toga što u gotovo celoj godini živi usamljeno, osim u periodu parenja.
Period parenja za divlje mačke je u februaru i martu. Spada u takozvane, monestrične životinje, što bi značilo da se pari jednom godišnje. Nakon 63 ili 64 dana okoti blizu 3 mačeta koji sišu 30 dana. Jako brzo postaju samostalni, odmah posle tri meseca, dok polno zreli postaju tek sa devet meseci. Životni vek divlje mačke u nekom proseku iznosi oko 12 do 15 godina. Za razliku od nekih drugih zveri životinja, poput vuka, mačka je jedina iz reda zveri koja se u slobodnom prostoru pari sa svojim srodnikom, pitomom mačkom i daje plodno potomstvo.
U akcijama čest je odstrel mačaka i to nekada daleko od kuća, a krzno i belina na nekoj od šapa može da zbuni lovca i da dodje do nedoumice da li se zapravo radi o divljoj ili domaćoj mački. Zato ćemo još malo pažnje skrenuti na bitne razlike između domaćih i divljih mačaka. Naime, dešavalo se da ljudi ubiju domaću mačku koja samo podseća na divlju, i da tu istu mačku odnesu kod krznara ili pak preparatora neznajući da se radi o domaćoj životinji.
U jedne od najbitnijih bioloških razlika spadaju sledeće karakteristike:
- Divlja mačka se pari isključivo jednom godišnje.
- Divlja mačka koti dva do četiri mačeta.
- Divlja mačka koti mladunce nakon 63. dana.
Pitoma, ili domaća mačka se pari 2 puta godišnje. Domaća mačka može da okoti do 6 mačeta.
I poslednja razlika između divlje i domaće mačke je ta što domaća mačka nosi mlade 58 dana za razliku od divlje, koja nosi nešto duže.
slika preuzeta sa wikipedia.org
Dužina creva kod divlje mačke (na osnovu istraživanja iz 1963. godine) iznosi negde blizu 150cm, dok kod domaćih iznosi oko 200cm. Međutim, kasnijih godina su rađena neka novija istraživanja koja nisu potvrdila ovako upadljivu razliku i jasno su ukazivali na zaključak da je dužina creva individualna kod svake mačke, i da se jako često razlikuje.
Što se tiče izgleda, razlikujemo sledeće:
Dlaka kod divlje mačke je uglavnom mrkosiva ili pak crna, prugasta, dok pruge nisu uvek oštre. Pri korenu je bela, a na kraju dlake postoji crni prsten. Donji deo tela kod ove životinje je mrko žut ili mrko siv, ponekad može biti uz ružičast ton. Ovo zavisi od više faktora, kao recimo ukoliko su u pitanju ženka, ili mladunci. Nos je uvek boje mesa, a nikako crn kao što je to slučaj kod većine domaćih mačaka. Ukoliko je divlja mačka mlada, na čelu između očiju postoji bela mrljica. Boja divlje mačke nije ujednačena i u osnovi može da varira od žućkaste do tamne (crne).
Telo divlje mačke je na prvi pogled zdepastije, zbijenije sa dužom dlakom i snažnim nogama. Zadnje noge su uglavnom nešto duže od prednjih, jer su im tako anatomski prilagođenje za dobar skok. Glava im je snažna, tupa i iznad njuške je naročito široka. Uši su im dosta male, dok je gornji rub i sama unutrašnjost uha obrasla dlakom, dok domaće mačke nemaju to.
Divlje mačke imaju brkove bele boje, dugi su i snažni (uglavnom), a kod domaćih su dosta tanji. Usne i sami tabani kod divlje mačke su uvek crni, dok kod domaćih to nije slučaj. Takođe još jedna veoma lako uočljiva razlika između divlje i domaće mačke je oblik repa. Kod divlje mačke imamo to da je rep dosta debeo, tupo završen i ima pet tamnih prstenova od kojih su poslednja dva najuočljivija. Nije retkost da se kod nekih divljih mačaka uoči rep sa čak 8 prstenova. Na repu još imaju i tamni završetak.
Na šapama sa zadnje strane nogu, a neposredno iza prstiju, divlja mačka ima tu karakterističnu crnu mrlju. Kod domaćih mačaka sa bojom krzna, ta mrlja je produžena sve do petog zgloba po celom zadnjem stopalu. Na tabanima šapa, između samih jastučića, ako pogledamo između videćemo obojene dlake koje domaće mačke uopšte nemaju. Odrasla divlja mačka u hodu ostavlja trag šapa levo i desno od zemljane prave linije kretanja, a pitoma kao i mlada divlja mačka ostavljaju skoro ravnu liniju. Neki lovci opisuju to kao “slaganje po površini, u skoro ravnu liniju”.
Ukoliko sve ove informacije nisu dovoljne da bi se napravila razlika između divlje i domaće mačke, onda se posle deranja može odvojiti i pažljivo skuvati lobanja i pogledati razlike. Sada ćemo nešto reći i o karakteristikama lobanje kako kod divljih, tako i kod pitomih odnosno domaćih mačaka.
slika preuzeta sa wikipedia.org
Stručnjaci su gotovo ceo niz godina vršili različita ispitivanja i utvrđivanja razlika ove dve vrste i navode ih više. Ubedljivo najjasnije razlike, kako lovcima tako i ostalima su dostupni dokazi u građi i položaju nosnih kosti (Na latinskom se ova kost naziva: ossa nassalia) na mestu spoja sa čeonom kosti. Nosne kosti divlje mačke se završavaju u čeonu kost klinasto, dok se kod domaćih mačaka ove kosti tupo zaoble i takve se spajaju sa čeonom kosti lobanje. Razlike u ušnim izraštajima donje vilice mačaka možemo ustanoviti ukoliko kuvanu vilicu bazom postavimo na ravnu podlogu.
Karakteristično je to da divlja mačka ima vilicu koja se oslanja na tri, gotovo jednaka koštana izraštaja, a domaća ima donji, tj. ušni manji od druga dva, tako da vilica ne može stajati vertikalno na podlogu nego teži skretanju. Tako se jasno može utvrditi razlika između domaće i divlje mačke. Mnogi se pitaju koji je značaj divlje mačke u prirodi. Ona ima jednu jako bitnu ulogu u prirodi, a to je uklanjanje glodara koji štete prirodi tako što uništavaju stabla i drveća.
Još neke zanimljivosti o divljim mačakama
Sada ćemo reći i o nekim karakteristikama za koje smatramo da su zanimljive. Naime, zbog različitih sastava nekih od kostiju u ždrelu, divlje mačke ne mogu uopšte da prede kao što to čine domaće mačke. Divlje mačke pozdravljaju zvukom koji se opisuje kao “gunđanje” i koji se proizvodi kratkim jednosmernim izdisajem vazduha. Zbog anatomskih karakteristika, divlje mačke ne mogu proizvesti dvosmerni izdisaj predenja – zvuk koji je neprestan I koji se izvodi ravnomernim udisanjem i izdisanjem vazduha.
Ono što je još karakteristično i zanimljivo kada su divlje mačke u pitanju je to što one ovaj udisajno – izdisajni ritam mogu proizvoditi čak I ako su im zatvorena usta. Ovakvo “gunđanje” kako se naziva, može trajati satima, ako to okolnosti dozvoljavaju. Gledano sa te strane, male mačke su u prednosti nad svojim divovskim rođacima, ali velike mačke to nadoknađuju tako što mogu da riču.
Za divlju mačku stoji da je snažna životinja. U njenoj snažnoj vilici se posebno ističu oštri očnjaci. Dlaka o kojoj smo govorili gore u tekstu je jako gusta. Na prednjim nogama ima pet prstiju, a na zadnjim četiri koji su sa donje strane uvek tamni. Kandže na prstima su im jako oštre i ono što je karakteristično je to što mogu da se uvuku. Grudi i trbuh su dosta svetliji i jednolično obojeni za razliku od ostatka tela. Dužina divlje mačke uglavnom iznosi između 80 i 90cm. Rep je u proseku dug do 45cm, visinu dostižu 45cm a težina može biti do 10 kg.
Divlje mačke su veoma spretne životinje. Imaju veoma dobar sluh, vid i osećaj za dodir. Dok im je njuh dosta slabije razvijen. Za ovu porodicu mačaka su naročito karakteristične kandže na prstima koje im odlično koriste za hvatanje plena u toku kretanja. Hodaju izuzetno oprezno i gotovo da nečujno skaču. Kao što smo već govorili, skok im može biti jako dug. Nekada čak može biti 15 puta duži od same njihove dužine tela. Ove mačke su mesožderi i nikada se ne hrane biljem, već samo mesom. Što se ishrane mladunaca tiče, oni posle mesec dana života počinju da se hrane mesom koje im donosi majka. Divlja mačka lovi isključivo kada je gladna. Dobro trči i skače, tako da joj lov ne predstavlja neki poseban problem.
slika preuzeta sa wikipedia.org
Najrasprostranjenija je u srednjoj i južnoj Evropi. Divlja mačka je ugrožena vrsta upravo zbog cenjenog krzna. Ova vrsta mačke neretko može da krene u lov i na manje srne. Može biti izuzetno opasna po čoveka. Zato za ovu zver možemo slobodno reći da je opasna, nasrtljiva i može da predstavlja određenu opasnost po čoveka. Mislim da smo izneli dovoljno informacija koje vam mogu pomoći da napravite razliku između divlje i domaća mačke.
