Tolstolobik je riba iz grupe šarana, srebrnastih bokova a tamno sivih leđa. Glava mu je specifična i velika zbog čega je i dobio nadimak “glavonja”. Naziv tolstolobik poštiče iz ruskog jezike ( tolstij lob znači na ruskom debelo čelo ). Poreklo mu je iz severnoistočne Azije, zapravo sliva reke Amur.
Postoji dve vrste tolstolobika: sivi tolstolobik (Hypophthalmichthys nobulus) i beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix). Ove vrste se više razlikuju po boji nego po anatomiji, a zanimljivo je da se te dve vrste ne mešaju prilikom parenja u prirodnim uslovima.
Još jedna razlika, ali manje uočljiva jeste to što sivi tolstolobik ima veću glavu. Iz tog razloga se za njega u engleskom govornom području koristi izraz bighead. U tekstu smo ispod postavili fotografije ove vrste dok plivaju u vodi i slike da bi se bolje mole uočiti razlike.
Izgled tolstolobika
Donja čeljust je kod tolstolobika izbačena i ide prema gore, a oči su im bliže bokovima zbog čega se lako razlikuju od ostalih šarana. Težina tolstolobika može doći do težine od 35 kilogranma, a može da naraste u dužinu do jednog metra.
Tolstolobik živi u slatkovodnim područjima, na temperaturi od 6 do 28 oC, mada može da izdrži izvestan period i u slanoj vodi kao i vodi sa niskim sadržajem kiseonika. Obično se nalazi u rukavcima velikih reka ili jezera, a karakteristišno je za tolstolobika da često pliva blizu površine vode.
Tolstolobik se mresti na proleće ili na leto. Reprodukcija je prvenstveno inicirana povećanom temperaturom vode. Tolstolobik se mresti slično drugim šaranima. Tokom mresta, ženka oslobađa jaja a mužjak ih oplodi u vodi. Matični primerci ženke tolstolobika mogu da nose čak 2 miliona jaja. Jaja tolstolobika dostignu zrelost kada dosegnu veličinu od 3,2 do 4,7 mm.
Jaja ulaze u stadijum larve 68 sati nakon izleganja. Nakon 5 meseci, larve tolstolobika porastu i do 8 cm i počinju intenzivnije da se hrane. Tolstolobik dostigne zrelost nakon 4 godine nakon čega su sposobni za reprodukciju.
Kod sivog tolstolobika je karakteristično da mu krljušti imaju sivu nijansu, dok su kod mlađih primeraka svetlije boje. Iz tog razloga je malo teže razlikovati ove dve vrste dok su manjih dimenzija.
Gde i kako živi
Dok je mlad tolstolobik se hrani samo zooplanktonima. Kad odraste, tolstolobik se hrani uglavnom fitoplanktonima, algama, cijanobakterijama (plavo zelene alge), hrizofitama, ksantofitama kao i vodenim bubama i larvama. Ovakva vrsta ishrane je omogućena zahvaljujući organu koji se zove branhiospinam, što bi se moglo prevesti kao procedne ploče. Tolstolobik može da pojede zaista mnogo a u prilog tome ide podatak da je crevo ove ribe čak petnaest puta duže nego telesna dužina sam ribe.
Ovo gore su neki okvirni podaci koji se mogu naći na dosta mesta, međutim postoji još dosta drugačijih informacija o tome kako se tolstolobik hrani.
Leti tolstolobik boravi u zaraslim delovima reka i jezera, te ga tu treba i tražiti. Zimi se povlači u korita reka u kojima se nalazi. Ova riba je doveden i u Severnu Ameriku (reka Misisipi) jer je važan za održavanje vodenog sveta, tačnije doprinosi održavanju odgovarajućeg nivoa kiseonika u vodi. Kod nas ga ima u Dunavu i dosta se gaji u ribnjacima a donet je veštačkim putem. Veoma je popularan za ribolov zbog otpora koji pruža prilikom izvlačenja iz vode.
Sa značajnim izvorima hrane, tolstolobik može prilično da poraste i da živi dugo godina (čak 20 godina). Tolstolobik uglavnom pliva u jatu, jer se oseća bezbednije i zaštićenije od predatora. Tolstolobik je u stanju da iskoči iz vode. Veruje se da tokom hranjenja, ostaci hrane blokiraju njihove škrge a oni skokom pokušavaju da uklone te blokade. Takođe, tolstolobik iskače iz vode kako bi izbegao neku opasnost.
Ova riba zauzima sve značajnije mesto na trpezama u našoj zemlji, tako da se pojavljuju novi recepti za pripremanje tolstolobika. To je nemasna riba sa veoma sočnim mesom. Ima jake i krupne kosti zbog čega se dopada i ljudima koji nisu toliko vešti pri čišćenju ribe od kostiju prilikom jela. Sadrži veliki procenta nezasićenih masnih kiselina zbog čega je pogodan za ishranu kod osoba sa povišenim vrednostima holesterola.
