Amur (Ctenopharyngodon idella), takođe na ovi prostorima poznat kao beli amur, aziski šaran ili indijski šaran, je vrsta ribe koja je u Srbiju stigla šezdesetih godina prošlog veka. Kao veliki borac je cenjena za sportski ribolov i ljudi se često specijalizuju samo za njegov ribolov.
Izgled i ponašanje
Amur može da dostigne dužinu oko 3 metara i da teži čak 100 kilograma u krajevima odakle potiče. U našoj zemlji to nije slučaj jer amur može da dostigne težinu do 20 kilograma i dužinu do 1,5 metara. Amur potiče iz porodice šarana i to je duga, vretenasta, srebrenasto bela ili zlatna riba. Nastanjuje reku Amur i njene pritoke u Aziji a danas je veoma zastupljen u komercijalnim ribnjacima zbog toga što brzo raste a meso koje se dobija od amura je dobrog kvaliteta.
Amur se često koristi u u barama i jezerima za kontrolu vegetacije jer se hrani svim biljnim vrstama koje se nalaze u vodi (alge, vodeni cvetovi, plodovi, koreni biljaka, vodene trave itd).
Jede puno i njegova anatomija mu omogućava da zadebljanim, čvrstim usnama kida biljke kojima se hrani. Ova vrsta se javlja u jezerima, barama, bazenima i rukavcima velikih reka, radije sporijim rekama i stajaćoj vodi sa bogatom vegetacijom. Pokazuje visoku toleranciju temperature i saliniteta (slanosti) vode. Amur je u stanju da preživi u vodi koja je 3 puta slanija od morske vode.
Amur se mresti na proleće kada temperatura vode dostigne 15-17 oC i pod uslovima porasta vode. U divljini amur se mresi u rekama koje se brzo kreću a njihova jaja koja su nešto teža od vode se razvijaju dok plutaju nizvodno. Smatra se da jaja umiru ako potonu na dno. Jaja moraju ostati na površini 20 do 40 sati kako bi se uspešno mrestila.
Amur ne može da se mresti u barama i oni se prirodno mreste samo u rekama sa visokim vodostajem i odgovarajućom temperaturom. U početku se amuri hrane planktonima dok ne odrastu do dužine od 5 cm kada počinju da se hrane biljkama.
Osnove u ribolovu amura
Prvi korak u ribolovu amura je odabiranje dobre lokacije gde ćemo ga potražiti. Amura će ređe boraviti na muljevitom dnu, za boravak uglavnom bira teren sa tvrdim dnom.Razlog za to je zbog toga što amur ne kopa po mulju kako bi našao hranu. Amur se često skriva pod lokvanjem i vodenim preprekama jer tu traži hlad za vreme toplih dana. Kreće se u jatu i ima svog vođu koji je obično najkrupniji.
Amur je vrlo plašljiva riba i na najmanju pretnju se uplaši i u stanju je da pređe kilometar kako bi je izbegao. Najčešće se hrani na priobalnom delu, naročito noću, te ga tu treba i pecati. Amuri su stidljivi, povučeni i lako se uplaše i na najmanji pokret i brzo se povuku u dublje vode, tako da vodite računa da svedete buku na minimum. mesto za ribolov ne treba da bude voda koja je u potpunosti zatrpana vodenim biljem.
Kada je lokacija odabrana najbolje je amura pecati strpljivo odnosno bacati mu hranu par dana (najbolje kukuruz), kako bi zapamtio gde ima hrane, što će vam omogućiti da amura privučete na određeno mesto. Poželjno je hraniti ga u isto vreme (najbolje predveče) i na istom mestu kako bi amur zapamtio mesto a dugotrajno hranjenje mu odvlači pažnju, što znači da će biti manje oprezan kada ga budete pecali.
Za neke zgodnije terene koje je vodeno bilje skroz ugušilo postoji preporuka da se očiste sa mačkom u obimu od jedno 10 kvadrata. Ovo je opširan posao, ali može dati rezultate zbog kojih se isplati potruditi. Tu se onda može koristiti i sistem sa plovkom, a mamac se i dalje montira na dlaku. Preporučujem da amura dobro izmorite pre nego što ga izvučete na površinu, jer ume biti jako nezgodan prilikom vađenja iz vode.
Mamci za amura
Što se mamca za ribolov amura tiče treba uvek probati sa hranom koje nema u svom staništu, jer je malo verovatno da će amur naletiti baš na vaš mamac, ako te iste hrane ima u izobilju. Dakle, treba koristiti hranu koju amur ne jede često a ono što amur voli da jede kao što je kukuruz, pšenica, ječam.
Amur takođe može da jede i određene voćne plodove kao što su jagoda, malina, grožđe, šljiva. Sva ova hrana je bogata hranljivim materijama pa je amur brzo uoči.
Najjeftinija varijanta je koristiti običan kukuruz, koji se obično ostavi u vodi dan-dva pre nego što se skuva. Kada skuvate kukuruz, odaberite lokaciju i počnite sa prihranjivanjem.
Pre toga se može pomešati sa nekom aromom koja bi pomogla da se navikne na taj kukuruz prilikom prihrane i da onda kukuruz sa tom aromom koristite za ribolov. Ukoliko se odlučimo da kukuruz duže kuvamo, te arome možemo dodati pri kraju ili nakon kuvanja.
Mamci se mogu montirati na dlaku, kao u šaranskom ribolovu. Jedino ta dlaka ne treba da pbude dugačka da se mamac ne bi previše udaljio od udice. Obično se montiraju tri zrna kukuruza ili de zrno kukuruza, podizač, zrno kukuruza.
Razlog zašto ne spominjemo mnogo boili pri ribolovu amura je taj što se mesto gde se peca amur mora obilato prihraniti. Kada je amur u pitanju obilno je to u pravom smislu te reči i korišćenje boilija za prihranu dovodi u pitanje računicu takvog ribolova.
Pribor za ribolov amura
Pribor koji se koristi za pecanje amura je sličan onom koji se koristi za pecanje šarana. Najbolji su parabolični štapovi dužine 3,90 metara i što veće jačine jer su amuri generalno krupne ribe pa štap treba da izdrži odgovarajući pritisak. Udice treba da budu u skladu sa tim koliku ribu očekujemo na terenu gde pecamo. Treba povesti računa o tome da su uvek oštre, pošto amur ima dosta tvrde usne, da bi mogao otkidati vodeno bilje.
Takođe je pitanje da li koristiti monofil ili strunu (pletenicu). Neki kažu da strunu ne treba nikako koristiti, pošto se nimalo ne isteže i ne pomaže da se amortizuju trzanja glavom koja amur izvodi prilikom bega.
