U velikoj većini situacija smuđ se zadržava na mestima koja nemaju mnogo svetlosti, mada i od ovoga postoje povremeno izuzetci pa se ribolovci iznenade. Veliki smuđevi (preko 1kg) će bliže površine ili obale doći u sumrak ili u svitanje dok je vidljivost lošija. Manji smuđevi se mogu na takvim pozicijama uloviti u bilo koje doba dana.

Na jednom mestu se veliki smuđevi mogu okupiti samo iz dva razloga: vreme mresta ili velika količina hrane. U svim ostalim situacijama smuđevi su samostalni, ovo se pojačava kako smuđevi rastu. Iz tog razloga se ne može očekivati da se na istom mestu mogu u kratkom periodu uloviti dva velika smuđa. Ukoliko je pozicija veoma dobra, nakon što ulovimo velikog smuđa ona će se popuniti ponovo sa većim primerkom, ali to će se desiti tek nakon nekoliko sati ili nekoliko dana. Izuzetak je zima kada se znaju okupiti i to primerci oko 2 kg negde u blizini mesta gde se ukrtožila bela riba.

Mogu se dosta kretati u toku dana i do 20 kilometra u potrazi za boljim mestom za lov. Ovaj podatak  se odnosi za kretanje nizvodno tokom kojeg se smuđ kreće bliže matice reke, dok prilikom kretanja uzvodno se ipak kreće bliže obali gde je strujanje vode slabije, pa prelazi manja rastojanja.

Ribolov smuđa na idealnoj poziciji

Lov smuđa može početi na dubljim mestima, posedovanje čamca je za to prednost. Prepreke u vodi su dobro došle. Takođe kada je po obali i dnu reke razasut kamen. Međutim na dužim peskovitim obalama, smuđevi će naći sebi neke mikro lokacije pod vodom koje će im biti zgodnije za boravak od ostatka. Takvi potezi sa peskovitom obalom mogu nama sa obale na prvi pogled sva izgledati isto, međutim treba se potruditi da se shvati kako to sve izgleda pod vodom.

Mesto gde je smuđ na vodi je relativno lako utvrditi, međutim i pored toga što znamo da je smuđ prisutan nije ga lako uloviti. Neophodno je dobro poznavati teren i kretanje vodene struje ispod površine vode pri različitim vodostajima. Različita strujanja vode dovode do toga da se smuđ postavi u drugačijem pravcu i pod drugačijim uglom.

gde je smuđ

slika sa sajta You tube

Ribolovci će često u toj situacji probati da menjaju mamce sa pretpostavkom da se smuđu baš u tom trenutku ne sviđa to što oni nude. Međutim možda bi trebali sa tom istom varalicom na štapu da probaju da se pomere koji metar uzvodno ili nizvodno. Poželjno je testirati i različite brzine povlačenja varalice i držanje štapa pod različitim uglom u odnosu na vodu.

Lov smuđa takođe zahteva slične varijacije u periodu kada je smuđ neaktivan. Tada do provokacije može doći sa promenom vrste mamaca i da se umseto kedera postavi na udicu parče. U nekim situacijama ni to neće biti dovoljno i tada treba se probati pomeriti za koji metar.

Takođe je spcifičan problem kretanje smuđa po horizontalnoj liniji, jer je ona uslovljena sa ribljim mehurom. I u toj situaciji se retko dešava da će smuđ da povija na brzinu mamac koji se kreće na više od 40cm ispod ili iznad njega. Verovatno on to i bi uradio, ali jednostavno biologija to nedozvoljava i zato se preporučuje pretraživanje pri dnu, srednjih slojeva i pri površini vode kad se varaličari na nekom mestu. Smuđ pri ribolovu na dubinu ipak ima vremena da se prilagodi mamcima koji se nalaze ispod ili izndad dubine na kojoj se trenutno nalazi, pa se ta pojava manje uočava.

Jedan veoma bitian faktor kod idealnih lokacija jeste i to da kolko god dobro izgledaju za boravak i hranjenej smuđeva sa obale, toliko dobro trebaju da izgledaju i isod vode, pri dnu. Da bi se ovo utvrdilo ipak je potrebno probati pecati na takvim pozicijama više puta.

Idealno mesto za lov smuđa neće dati uvek jednako dobre rezultate, a jedan od važnijih faktora jeste i godišnje doba. Leti su to pozicije gde ima bržeg toka i nekih prepreka po mogućnosti, dok zimi smuđevi više vole mirnije delove vodotoka, sa nekim rupana dali na dnu ili u podlokanoj obali i u njima miruju usled usporavanja metabolizma.

Jedan od specifičnosti ribolova smuđa tokom zime jeste da se dobri rezultati postižu tokom dana od 10 sati pre podne pa do 3 sata popodne. U tom zimskom periodu ne vredi trošiti vreme pretražujući srednje i gornje slojeve vode, treba se skoncentrisati na prezentovanje mamca blizu dna. Za varalice u tom periodu je bitno da se polako povlače, jer se smuđ tada uglavnom bavi usisavanjem kedera. Zahvaljujući mogućnosti da naglim otvaranjem usta i specifičnim pokretima škrga stvari određenu vrstu vakuma koja povlači sve u blizini.

Lov smuđa na varalicu

slika sa sajta zebco-europe.biz

Jedna zanimljivost jeste da se smuđ ne nalazi uvek na pozicijama kao i štuka, međutim veoma često se može uspešno pecati tamo gde se lovi šaran.

Dodatni uticaji na ponašanje smuđa

Smuđ i vodostaj su direkno povezani i kretanje vodostaja gore ili dole utiče pored toga gde će boraviti i na to kako će da uzima mamac. Neka iskustva sa vode kažu da će pri stagnaciji ili laganom rastu da malo agresivnij uzme mamac. Dok prilikom naglog opadanja uzima skroz spor mamac. Mada uticaj vodostaja na smuđa se treba uzimati oprezno, povezati ga sa godišnjim dobom i sa izgledom mesta gde planiramo pecanje. Oslanjanje samo na kretanje vodostaja, a zanemarivanje ostavih faktora ne može dati nikako dobre rezultate.

Posebno je zanimljiva situacija na šporovima i uticaj vodostaja na mesta gde će se smuđ zadržavati. U periodima kada je visok vodostaj pa da preliva delove špora ili čak i ceo tada se smuđevi zadržavaju oko vrha koji se nalazi pod vodom. U blizini tog preliva su i kad su aktivni i kada odmaraju. Međutim kada voda naglo opada povlače se u udubljenja na dnu oko šporova i tamo ostaju neko vreme.

Smuđ i mesečeve mene su takođe veoma povezani, jer u zavisnosti od faze u kojoj se nalazi mesec delimčno se manjaju navike smuđa. Ovo je više izraženo na stajaćim vodama, jezerima, nego na rekama. Slično kao i sa uticajem vodostaja, ne može se posmatrati samostalno nego samo zajedno sa ostalim faktorima na vodi. Jedna od bitnih stavki jeste da se za vreme punog meseca smuđ uvek nalazi blizu dna i lov smuđa u tom periodu se obavi zabacivanjem mamaca što bliže dnu.

Uticaj mesečevih mena na mesto boravka smuđa se ne ograničava samo na ribolov noću nego se taj uticaj nekih mesečevih faza prenosi i na ponašanje ribe tokom dana.

Tu su još i pravac duvanja vetra, temperatura vazduha, vazdušni pritisak, vremenski uslovi (da li je sunčano ili pada kiša). Svi ovi faktori imaju uticaja na to gde će smuđ da boravi i gde ga treba potražiti na vodi.

Sportski ribolov, lov i sve aktivnosti u prirodi