Pre nekoliko decenija je to bio čest ulov, međutim usled izgradnje hidrocentrala sve se ređe može naći na udici. Zato kada se sada uhvati riba jegulja to se odmah nadaleko pročuje, prepričavaju se brojne zgode sa vode kako je pružala otpor pri vađenju i kako ju je nezgodno prihvatiti i skinuti sa udice.
Kako izgleda jegulja
Telo ove ribe se opisuje kao zmijoliko jer je izduženog oblika, telo joj je valjkasto, a prema repu lagano postaje spljošteno. Glava jegulje je mala u odnosu na telo i ima pribložno konusni oblik. Usta su u proporciji sa veličinom glave, a u njima se nalazi velik broj sitnih zuba. Primerci stariji od 4 godine imaju sitnije krljušti po sebi.
Da bi ceo izgled bio upečatljiviji sliku dopunjuju peraja. Gore se leđno peraje, a sa donje strane podrepno peraje spojilo sa njim na repu i izdužila su se tako da sad pokrivaju kompletan zadnji deo ribe. Boja je od smeđe do crne na gornjoj polovini tela sa zelenkastim prelivima, doj je stomak svetliji, uglavnom neka nijansa svetlo smeđe do žućkaste.
Međutim boja tela im se menja kako se približava polna zrelost i postaje srebrnkasta. Telo je pokriveno određenom količinom sluzi koja ih u vodi štiti od ogrebotina, a u usto vreme omogućava lakše ukopavanje u mulj.
Ženke uglavnom imaju veću dužinu od mužjaka, pa mogu biti i dužine oko jednog metra, dok su mužjaci oko pola metra. Ova vrsta ribe se rađa u moru i svoj život uglavnom opet završava u moru. One u reku dolaze samo da se razviju do pone veličine. Jegulje se nalazi u rekama koje su u slivu Mediteranskog i Crnog mora kao i u onima koje se ulivaju u Atlanski okean.
Kada se nađu u nekoj reci iz tog sliva kreću se uzvodno do dela koji se nalazi na oko 1000 metara nadmosrske visine. Taj deo reke je neka granica jer one ne idu više uzvodno.
Lov jegulje ribolovnim priborom
Na većini naših reka je njen ulov sporadičan, uglavnom dok se peca som. Međutim ako bi planski probali da lovimo jegulju trebalo bi je potražiti blizu uzvišenog dna u vodi, blago kosog dna koje se iznenada spušta u veću dubinu ili oko prepreka u vodi kao što su potopljena stabla. Dno gde boravi je najčešće glinovito ili je prekriveno muljom. Što se tiče ishrane to su manje ribice, gliste, crvići rakovi, školjke i ikra.
Za ribolov na dubinu je potreban malo jači prbor, jer znaju biti pristojne veličine, pružaju velik otpor kada se zakače, a borave oko podnovnih prepreka. Olovo bi trebalo biti sa virblom da bi jegulja moga uzeti mamac i poneti bez prevelikog otpora, pre nego ribolovac kontrira. Udice idu manje veličine da bi se uskladile sa veličinom usta kod ribe.
Prilikom ribolova na plovak mamac se plasira malo drugačije nego kod uobičajnog plovkarenja, dubina se podešava da se nekih 30cm od udice nađe ležeći pri dnu. Takvom montažom se obezbeđuje da se oseti manjii otpor u prvoj fazi kada riba uzima mamac. Međutim taj sistem je problematičan ako ima drugih riba u blizini (na primer cverglan)
Dosta sporenja ima oko toga da li treba da se koristi sajlica ili samo nailon, međutim sad je neki kompromis pronađen tako što se koristi struna (pletenica). Prilikom ribolova je važno dosta pažnje posvetiti prihvatanju ribe kada se vadi iz vode, jer zbog oblika tela i određene količine sluzi lako isklizne. Postoji preporuka da se za taj prihvat koriste rukavice ili bar komad papira jer to imanjuje mogućnost da isklizne.
Vreme kada najbolj idu jeste posle nekog većeg nevremena i noću. Tada uslovi ne odgovaraju nekom drugim grabljivicama, ali kako jegulja ima dobro čulo mirisa relativno dobro pronalazi plen. Od mamaca za jegulju se koriste gliste, durboci i komadići ribe. Povremeno se zna desiti da dođe na kedera kad ase pampurom lovi štuka ili na nekog silikonca koji se sporo povlači.
Gde ima dovoljno da se mogu pecati
U nekoliko poslednjih decenija su poribljena neka područja, dosta često su u pitanju stajaće vode. Za naše područje su dva najbliža Skadarsko jezero i jezero Balaton u Mađarskoj. Treba spomenuti da su u Balatonu ( procena je da u njemu sada ima oko 450 tona jegulja) prosečni primerci koji se love dužine 70 cm, a u Mađarskoj je u nekoliko navrata izvršeno poribljavanje jeguljama. Ali da bi se dobro ulovilo i tamo treba naći mesto gde su ribe jegulje, jer se one dosta premeštaju unutar jezera pod uticajem vetra.
Prilikom poribljavanja u jezerima se pokazalo da ne ulaze u poni nagon, ali da to ne utiče previše na rast riba. Takođe kao jedno mesto gde se ovde u relativnoj blizini mogu pecati jesu ušća reka u Jadransko more. Mada je u nekom prethodnom periodu i tu bila navala ribrokradica i lopova, sada se stanje vezano za ribolov popravilo.
Zanimljivosti o jegulji
To je jedna od retkih ribljih vrsta koja ima ciklus razvoja da se rađa u moru, zatim dolazi u reke gde raste do polne zrelosti i nakon toga se vraća nazad u more (Sargasko more) gde se pari i razmnožava. Mnogo je veća druga grupa riba koje se rađaju u rekama, potom idu u more i kad dostignu polnu zrelost vraćaju se nazad u reke da bi se mrestile (na primer losos).
Može da se kreće i po obali te se na taj način može prebaciti iz jednog vodotoka u drugi, a na suvom može da preživi nekoliko sati. U vezi sa ovim se mogu čuti preterane priče, kako se riba jegulja može prebaciti po suvom nekoliko stotina metara ili da je preživela 15 sati van vode. takve priče treba uzimati sa rezervom.
Aktivne su u periodu od kraja marta pa do novembra meseca. Polno spremne ribe se u novembru kreću prema moru, a one koje nisu dostigle polnu zrelost se ukopavaju u mulj gde mirujući provode zimu. Latinski naziv jegulje jeste Anguilla anguilla.
Jegulju kada se uhvati treba odrati što se relativno lako radi tako što se koža oko njenog vrata kružno zaseče i potom se samo svuče. Priprema jegulje za jelo se obavlja najčešće tako što se isecka na kolutiće i potom peče na talandari (tanjirači). To je najjednostavniji način i zato je najčešći, ali ima dosta još recepata gde ide jegulja.