Grabljivica se hrani na dnu, sa školjkama, rakovima puževima i kad su veće sa manjim ribicama.Takav način ishrane je omogućen jer se usta nalaze sa donje strane glave, a ispred njih se nalaze četri brčića koji na sebi imaju veći broj resa. Sama glava ima oblik kao da ide u špic što je odlika i ostalih vrsta jesetri. Prilikom boravka u moru primećeno je da krupniji primerci se hrane uglavnom ribama i da borave u srednjim slojevima vode.

Moruna pliva pod vodom

Na osnovu toga što može narasti do neverovatnih dimenzija ima dosta neverovatnih priča o tome da hvata barske ptice ili mladuce foka. Karakteristično je da su ženke iste starosti koje su se hranile na istom mestu za 20% teže od mužjaka i to je jedina razlika između mužjaka i ženki.

Poznato je da moruna riba ima kvalitetno i cenjeno meso, ali naviše se sa njom povezuje kavijar koji se dobija od njenih jaja. One se radi polaganja jaja upućuju uzvodno po rekama i to putovanje može da bude u dužini od više stotina kilometara. Razlog za tako dug put jeste što više voli da mrest obavi na delu reke gde je dno pokriveno kamenom.

Zbog takvog načina života se smatra anadromnom. To je stručan naziv za ribe koji deo života provedu u moru, a radi parenja i mresta ulaze u slatkovodne tokove.

Gde je sada ima

Ovo je riba koja se može naći u Kaspiskom jezeru, a ima je i u Crnom moru kao i Azovskom moru. Moruna se takođe može naći u delu istočnoga Sredozemnog mora. Kada krene da se mresti i u svim rekama koje imaju sliv prema ovim morima.

Veoma je ugrožena vrsta jer se masovno izlovljavana zbog svoje ikre, a dodatno su štetu nanele hidrocentrale koje su podignute na većem broju reka. Tako da sad možemo reći da riba moruna ide uzvodno samo do prve hidrocentrale kad krene rekom radi mresta. Na taj način joj je presečen put da ne može stići do delova reka sa kamenitim dnom.

Povremeno se poneki primerak provuče i bude ulovljen uzvodno od Đerdapa, ali je to retkost. A nekada je bila prisutna kako u Dunavu tako i u rekama koje se u njega ulivaju. Veliki komadi su se lovili na Dravi i na reci Savi sve do Zagreba.

Mlađ koja se izleže u rekama može da pređe i do 20 kilometara tokom jednog dana kada krene prema moru. U zavisnoti koliko je udaljeno bilo mrestilište mlade morune koje stižu do mora mogu biti dužine od 6cm do 11cm.

Neizvesna budućnost

Teško je predviteti kakva je budućnost moruna riba, to je svakako jedna velika nepoznanica. Populacija je pored hidrocentrala ugrožena i zbog slabije konrole poslednje decenije dvadesetog veka. usled raspada SSSR-a na manje države nestala je stroga konrola što je dovelo do preteranog izlova.

moruna Huso huso

Dugo im treba i da postanu polno zrele, mužjaci sa 11 godina a ženke sa 15 godina. To je karakteristika koja nikako ne ide na ruku kada se radi na veštačkom razmnožavanju.

Spada u visoko ugrožene vrste i zaštićena je. Rusi su razvili tehnologiju za veštačko razmnožavanje, ali je to komplikovan proces pošto je u pitanju riba koja deo svog životas provede u moru a deo u slatkoj vodi. takođe dodatno situaciju oko razmožavanja ovih riba komplikuje i to što se ženke ne mreste svake godine, nego između dva mrešćenja prave pauzu od 4 do 8 godina.

Sportski ribolov, lov i sve aktivnosti u prirodi