Za sve koji vole boravak u prirodi

lovački pas

  • Bigl (Beagle) gonič

    Bigl je snažan i izdržljiv pas, koji dosta podseća najviše na minijaturnog lisičara i tu je karakteristična građa goniča. Telo ovog psa je izgrađeno od lobanje koja je prilično duga i blago zaobljena. Njuška je u obliku kvadrata, ravna i srednje dužine. Ovaj pas ima velike oči koje su braon ili boje lešnika. Široke i duge uši su nisko usađene. Nos im je crn i širok sa punim nozdrvama. Noge su im okrugle i čvrste.

    Rep im je postavljen umereno visoko i nikada nije savijen preko leđa. Dlaka im je srednje dužine, čvrsta i daje itekako elegantan izgled. Što se tiče održavanja, veoma je jednostavna. Ova vrsta psa ima poseban lavež (karakterističan).

    Temperament kod bigla

    Sada ćemo reći par reči o temperamentu ovih pasa. Bigl je pun ljubavi, sladak i nežan pas. Kada vidi svog vlasnika, jako je ushićen i radostan. Tu svoju radost pokazuje na svakom koraku pozdravljajući ih mašući repom. Ovo je jako društven, hrabar i izuzetno inteligentan pas. Generalno, bigl je jako dobar sa svima, kako sa ljudima,decom, tako i sa ostalim psima.

    Međutim, zbog svojih lovačkih instikta nije poželjno da se ostavi sa drugim kućnim ljubimcima npr. mačka ili slično, osim ukoliko se ranije nije družio sa mačkama i drugim kućnim životinjama dok su još bili mladi.

  • Mađarska vižla

    Mađarska vižla ( Hungarian vizsla ) je rasa pasa koji su namenjeni za pomoć kada je u pitanju lov na sitnu divljač kao što su fazan i zec. Vremenom zbog svoje dobre naravi se sve više počinje gajiti i kao porodičan pas.

    Tragovi iz istorije ove rase se mogu naći i u zapisima koji potiču od pre više vekova, gde su opisivani psi korišćeni za sličnu namenu, veoma slične građe i boje. U razvoju rase su dosta učestvovali i nemački ptičari, a u jednom periodu i turski lovački psi.

    Vremenom su lovci na terenu razvili dva varijeteta koji su na kraju priznati priznati kao različite rase : mađarska kratkodlaka vižla ( FCI 57 ) i mađarska oštrodlaka vižla ( FCI 239 ). Osnovna razlika među njima je u dužini dlake. Nalaze se u sedmoj FCI grupi gde su ptičari i seteri.

    Temperament

    Mađarska vižla je rasa kod koje je izražen visok nivo energije kod pasa, takođe su odani, brižni i nežni. To su psi koji traže da im vlasnici posvete pažnju, a ako je nedobiju staviće do znanja cviljenjem i umiljavanjem da im to nedostaje.

  • Navikavanje psa na povodnik

    Ovaj vid dresure pasa nije uopšte jednostavan kao što se to većini čini. Nije tako jednostavno prići nepoznatom psu i staviti mu oko vrata ogrlicu ili povodnik i od njega očekivati da se ponaša kako treba. Prva i osnovna stvar je to da dreser koji je tu da psa navinke na povodnik bude sa psom što češće kako bi se pas što više navikao na njegovo prisustvo i kako bi stekao neku vrstu poverenja.

    Isto tako, dreser je zadužen da psa upozna sa svim predmetima i opremom za dresuru za koju planira da koristi u toku samog procesa dresure.

    U većini slučajeva se pas navikava na povodnik dok je još štene. Međutim, postoje slučajevi gde se pas obučava na povodnik i u kasnijim godinama. U svakom slučaju je poželjno da vašeg psa što pre naviknete na ogrlicu, ukoliko to niste uradili do sada.

    navikavanje psa na povodac

  • Nemački lovni terijer - osnove obuke

    Nemački lovni terijer ( German hunting terrier ) FCI 103, je poznat kao svestrano upotrebljiv lovački pas. Pod tim pojmom podrazumevamo da je pas obučen i voljan da radi na zemlji, pod zemljom i u vodi. Iako je Nemački lovni terijer relativno mlada rasa, sa jasno zacrtanim ciljevima i stogom selekcijom, postignuti su odlični rezultati.

    Obuka lovnog terijera treba da počne sa navršena tri meseca, i to tako što će se štenetu davati sveže kože kunića ili lisica, ako je to moguće. Kroz igru, psi će se upoznati sa mirisima divljači. Paralelno sa davanjem koža divljači štenetu, vreme je da se počne sa radom i u veštačkom rovu, koji se pravi od dasaka.

    Kroz veštački rov se pre toga provuče koža divljači, koja prilikom povlačenja ostavlja jasan trag za mladog psa.

    Sa 5 meseci Nemački lovni terijer se počinje izvoditi u polje, ako je ikako moguće na neke terene gde ima i vodenih površina. Prilikom takvih izvođenja, pas će se početi sretati i sa svežim tragovima. Vremenom će se desiti da prilikom tih šetnji kroz polje mladi pas digne kojeg zeca ili fazana.

  • Osnovno o brak jazavičaru

    Brak jazavičar(Dahsbrak) je vrsta psa koji se sve češće može videti kod nas u Srbiji i uopšte na celom Balkanu. Naime, brak jazavičar spada u Alpske jazavičare, a pored brak jazavičara, u grupu Alpskih jazavičara spadaju još i sledeće vrste pasa: vestfalski brak-jazavičar i planinski brak-jazavičar.

    Alpski brak jazavičar je favorizovan od strane prestolonaslednika Rudolfa Habzburškog i uz princa je bio na nekoliko obimnih lovačkih izleta od Egipta do Turske, čime je polako počelo širenje popularnosti ove rase.

    Danas je ova rasa i dalje retka van svoje rodne zemlje, ali kako pokazuju istraživanja, ova se rasa sve više širi po celom svetu. Koliko smo mogli da primetimo, u Srbiji se najčešće može naići na brak jazavičara u odnosu na ostale dve pomenute rase. Pošto je današnja tema o brak jazavičaru, više ćemo se osvrnuti na ovu vrstu psa.

    Brak jazavičar

  • Pas svetog Huberta kao pomoćnik u lovu

    Na terenu kod nas je to jedna od slabije zastupljenih rasa, međutim kada se priča o traženju ranjene divljači pas svetog Huberta (Chien de Saint-Hubert) se uvek navede kao primer. Ova rasa se u samom startu razvijala kao gonič krupne divljači sa selekcijom da može slediti trag ukoliko je životinja ranjena. Zahvaljujući uspešnosti selekcije u tom pravcu, počeli su se uspešno koristiti za traženje ljudskih begunaca, a za tu namenu se i danas koriste. Naziv na engleskom za ovu rasu je Bloodhound.

    Spada među veće rase pasa jer je se u startu koristio prilikom lova na jelene i divlje svinje, kao gonič što je doprinelo tome da ima veoma dubok i specifičan lavež. Na tragu je veoma uporan, ali kada sustigne divljač ne nasrće na nju nego je oblajava da bi lovci znali gde se nalazi.

    Usled manjeg broja primerakaove rase koji se mogu sresti na našim prostorima, desi se da ih pomešaju sa dve rase koje imaju sličnu namenu. To su Bavarski planinski krvoslednik i Hanoverski krvoslednik koji se takođe nalaze u grupi goniča, a pre svega se koriste kao krvoslednici (psi koji traže ranjenu divljač)

    Izgled

    Pas svetog Huberta je krupan sa robusnim izgledom, dlaka je kratka i dosta oštra. Boje u kojima se može naći su crna, crna sa smeđim poljima, smeđa sa crnim plaštom i smeđa koja može biti u nekoliko raznih nijansi. Bele mrlje su dozvoljene da postoje na grudima i  na nogama.

  • Psi za lov na divlju svinju

    Lov na divlje svinje pogonom je kod nas praktično manje zastupljen nego lov čekanjem. Razlog za to jeste jednim delom zabrana lova sa goničima u nekim oblastima, a drugim delom jer je neophodno mesecima pripremati psa pre vođenja u lov. A priprema psa pored vremena koje treba odvojiti, zahteva i iskustvo da se prepozna štene koje će pravilnom obukom postati dobar pomoćnik u lovu na divlje svinje.

    Kerovi koji se koriste u lovu na divlju svinju bi se mogli podeliti u dve grupe, prvi su psi koji se koriste za pogon, a druga su psi koji rade krvni trag. Za bilo koju od ove dve opcije pas mora biti rođen, mora da genetski poseduje potencijal za akciju, koju će potom lovac kroz obuku da podigne na viši nivo.

    Rase koje se koriste za lov na divlje svinje na našim prostorima su uglavnom: srpski gonič, posavski gonič, trobojni gonič, oštrodlaki istarski gonič, brak jazavičar, oštrodlaki jazavičar i nemački lovni terijer. Dosta često se na terenu mogu sresti u lovu i mešanci ovih rasa, gde lovci uparuju pse sa dobrim lovačim nagonom, radi dobijanja pasa sa što boljim lovnim osobinama.

  • Slovački kopov

    Za lov krupnije divljači su se najbolje pokazale rase goniča koje su kroz dugogodišnju selekciju došle do savršenstva kao pomoć pri lovu. Međutim ta njihova specijalzovanost je toliko savršena da je njhova upotreba zabranjena u ravničarskim krajevima, da bi se i divljači dala neka šansa.

    U ravnici se koriste kratkonoge rase kao goniči divljači, od čega su se tri izdvojile: nemački lovni terijerbrak jazavičar i slovački kopov. Ove rase se uglavnom koriste za lov divlje svinje.

    U ovom tekstu ćemo se pozabaviti slovačkim kopovima, koji su zasluženo cenjeni od strane lovaca na divlje svinje. Veoma su uporni na tragu, glasno se javljaju dok gone i ako se ukaže prilika držaće divljač u mestu objavljavajući je. Karakteristike su mu dobre, dobri su i ne tuku se sa drugim psima tokom lova, a divljač gone u razumnim granicama.

    Ova rasa pasa se povremeno naziva slovački gonič ili crni šumski lovački pas. U zemljama engleskog govornog područja se ponekad Slovačka pomeša sa Slovenijom, pa ovu rasu nazivaju Slovenski kopov. U 18 veku se počelo raditi na selekciji i uvedena je zabrana uparivanja sa drugim rasama

    Izgled i standard

    Rasa slovački kopov je svrstana u 6 grupu FCI (Goniči, tregači po krvi i srodne rase), a broj stndarda je 244. Uopštene proporcije tela su pravougaone, a boja je crna sa paležnima.

  • Uvod u seriju tekstova o obuci lovačkih pasa

    U ovom članku ćemo govoriti o obuci pasa, a poseban akcenat ćemo staviti na obuku lovačkog psa. Naime, za svakog lovačkog psa kažemo da mora biti dobro izdresiran ukoliko želimo da postignemo dobar rezultat u samom lovu. Postoje više vrste obuka. Neki tvrde da su jedne metode dobre i uspešne, drugi tvrde suprotno itd. Naravno, postoje dobre i loše obuke pasa.

    Zbog toga ćemo se što više pozabaviti time, kako bi vam bolje približili samu materiju dresure pasa. Postoji jedna lepa stara izreka koja glasi: Neobučen i nekulturan pas može samo da šteti lovu, te ih takve treba izbegavati.

    Zato, ukoliko imate mladog lovačkog psa, bolje vam je da što pre počnete sa dresurom, jer će vam kasnije mnogo više služiti u lovu, nego da ostane tako neobučen. Moramo priznati da smo u poslednje vreme primetili to da je danas mnogo više neobučenih pasa, verovatno zbog ubrzanog načina života koji vodimo danas. Mnogi smatraju da se obuka pasa treba prepustiti mladim lovcima, i mi u potpunosti podržavamo ovakvu jednu zamisao.

    Lovački pas u lovu

Sportski ribolov, lov i sve aktivnosti u prirodi