Lov na divlje svinje pogonom je kod nas praktično manje zastupljen nego lov čekanjem. Razlog za to jeste jednim delom zabrana lova sa goničima u nekim oblastima, a drugim delom jer je neophodno mesecima pripremati psa pre vođenja u lov. A priprema psa pored vremena koje treba odvojiti, zahteva i iskustvo da se prepozna štene koje će pravilnom obukom postati dobar pomoćnik u lovu na divlje svinje.
Kerovi koji se koriste u lovu na divlju svinju bi se mogli podeliti u dve grupe, prvi su psi koji se koriste za pogon, a druga su psi koji rade krvni trag. Za bilo koju od ove dve opcije pas mora biti rođen, mora da genetski poseduje potencijal za akciju, koju će potom lovac kroz obuku da podigne na viši nivo.
Rase koje se koriste za lov na divlje svinje na našim prostorima su uglavnom: srpski gonič, posavski gonič, trobojni gonič, oštrodlaki istarski gonič, brak jazavičar, oštrodlaki jazavičar i nemački lovni terijer. Dosta često se na terenu mogu sresti u lovu i mešanci ovih rasa, gde lovci uparuju pse sa dobrim lovačim nagonom, radi dobijanja pasa sa što boljim lovnim osobinama.
U delovima gde je zabranjeno korišćenje goniča, akcenat je na brak jazavičarina, oštrodaklim jazavičarima, nemačkim lovnim terijerima i slovački kopov.
Bitne stvari pri dresuri pasa
Jadna od važnijih stvari u obuci kerova za lov divlje svinje jeste obuka sa ciljem da pas zadrži fokus na tragu divlje svinje i da ga tragovi druge divljači zanimaju u što je moguće manjoj meri. Lovci za postizanje ove osobine pasa imaju nekoliko opcija koje koriste pri dresuri, sa tim da svaki od njih ima svoje varijacije, koje su pre svega uslovljene sa terenom gde vrše obuku pasa.
Uobičajno je da se psi koji se koriste pri lovu divljih svinja prvo puštaju u gateru, ali se ubrzo počnu naizmenično izvoditi i u prirodu, da bi stekli osećaj za drugačije terene i uslove od onih u gateru.
Uobičajno je da se mladi psi puštaju uz prisustvo starijih i iskusnjih pasa, jer na taj način se postižu bolji rezultati. Mlađi psi prate i usvajaju ponašanje starijih i iskusnijih pasa. Kada se psi izvedu u prirodu, poželjno je da se nađu svežiji tragovi divljih svinja, a može da se obiđe teren oko kaljužišta, jer će se tamo u letnjim mesecima sigurno naći svežih tragova, čiji miris i manje iskusni psi mogu da prate.
Obuka pasa za rad na krvnom tragu, čija je pomoć od velike pomoći u praktičnom lovu divlje svinje je specifična. Potrebno je u rasi odvojiti liniju pasa koja ima genetski potencijal za rad na krvnom tragu, pa od štenadi još dodatnom selekcijm odvojiti one koji su koji pokazuju naizraženije osobine. Selekcija se obavlja kad su štenad stara dva meseca. A prava obuka može početi posel tri meseca starosti, kada se pred pse mogu postavljati krvni tragovi dužine 40m.
O obuci pasa za lov na divlje svinje je napisano više knjiga, i na Internetu se može naći dosta tekstova, tako da se nebih previše zadržavao u ovom tekstu oko obuke, jer je namena teksta da pruži početnicima neke osnovne informacije o upotrebi pasa prilikom lova na divlje svinje.