Slovački kopov

16. 03. 15

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

Za lov krupnije divljači su se najbolje pokazale rase goniča koje su kroz dugogodišnju selekciju došle do savršenstva kao pomoć pri lovu. Međutim ta njihova specijalzovanost je toliko savršena da je njhova upotreba zabranjena u ravničarskim krajevima, da bi se i divljači dala neka šansa.

U ravnici se koriste kratkonoge rase kao goniči divljači, od čega su se tri izdvojile: nemački lovni terijerbrak jazavičar i slovački kopov. Ove rase se uglavnom koriste za lov divlje svinje.

U ovom tekstu ćemo se pozabaviti slovačkim kopovima, koji su zasluženo cenjeni od strane lovaca na divlje svinje. Veoma su uporni na tragu, glasno se javljaju dok gone i ako se ukaže prilika držaće divljač u mestu objavljavajući je. Karakteristike su mu dobre, dobri su i ne tuku se sa drugim psima tokom lova, a divljač gone u razumnim granicama.

Ova rasa pasa se povremeno naziva slovački gonič ili crni šumski lovački pas. U zemljama engleskog govornog područja se ponekad Slovačka pomeša sa Slovenijom, pa ovu rasu nazivaju Slovenski kopov. U 18 veku se počelo raditi na selekciji i uvedena je zabrana uparivanja sa drugim rasama

Izgled i standard

Rasa slovački kopov je svrstana u 6 grupu FCI (Goniči, tregači po krvi i srodne rase), a broj stndarda je 244. Uopštene proporcije tela su pravougaone, a boja je crna sa paležnima.

Na glavi se jasno vidi nadobrvni greben, nos je crne boje a oči su tamne. Slovački kopov ima uši nešto iznad linije očiju, srednje su dužine i imaju zaobljeni kraj.

Na vratu ne treba da ima višak kože, a leđa trebaju biti ravna i srednje duga. rep je u produžetku gornje linije, usađen nešto niže, srednje je snažan i doseže do skočnoga zgloba. Slovački kopov rep nosi blago spušten kad pas odmara, a sabljast kad je psu privučena pažnja.

Koža treba dobro da prileže i da bude bez viška, boja dlake je crna sa braon do crveno mahagoni boje oznaka (paleži). Visina grebena mužjaka 45-50 cm, a ženki 40-45 cm. Težina bi trebala da se kreće između 15-20 kg.

Slovački kopovi mogu da imaju sledeće greške u izgledu :Nezgrapno, zdepasto telo,  Preteška glava,  Preklopljene usne,  Nekompletno zubalo,  Predgriz ili podgriz,  Svetle oči, opušteni ili prezategnuti kapci,  Prelagane uši, šiljaste,  Višak kože na vratu (podgušnjak),  Meka leđa,  Ravan rebarni koš (teška mana),  Upadljivo predug rep, rep nošen iznad gornje linije pri odmoru,  Nekorektni stavovi nogu,  Meke šape,  Prekratka dlaka, bez podlake, preduga dlaka, talasasta,  Druga boja sem crne, bele oznake, nejasna granica između boja,  Preveliki pas.

Međutim u nekim krajevima je manje zastupljen pa ga mogu pomešati i sa balkanskim goničem, koji ipak ima značajno više na sebi smeđe boje. Da bi se izbegle moguće komplikacije kasnije, štene je nabolje kupiti iz odgajivačnice koja ima dugogodišnju tradiciju gajenja ove rase pasa.

Upotreba u lovu

Teoretski da bi se dobio kvalitetan i dobar slovački kopov potrebno je da se upare roditelji koji su lovno upotrebljivi i uklapaju se u izgled predviđen standardom. U najvećem broju slučajevaje to sasvim tačno, međutim desi se da psi ne budu istrajni na tragu ili nelaju dok gone divlje svinje. Ponekad se pojavi situacija da pas ne oblajava na tragu, ali kad drži d. svinju u mestu lavež mu je jasan ili obrnuta situacija. Takvi psi bi se trebali isključiti iz daljeg priploda.

Kod nas se uglavnom upotrebljavaju u ravničarskim predelima i blago brdovitima, jer je na terenima ispod 500 metara nadmorske vidsine ograničena upotreba dugonogih goniča.

kopov

Karakteristile slovačkog kopova u lovu su veoma dobre i devedesetih godina su se dosta često ukrštali sa drugim rasama radi dobijanja pasa koji bi se što bolje pokazali u lovu. Relativno mali broj poznavaoca obe rase i u tom periodu raširena korupcija su omogućili da deo tih mešanaca i dobije rodovnike. Takođe još da spomenemo da divljač zaštićenu lovostajem je zabranjeno loviti upotrebom pasa koji nisu lovački, nemaju rodovnik i položen ispit u radu.

Obuka mladih kerova bi se trebala obavljati uz pomoć starijih i iskusnih, da se puštaju zajedno na trag tokom pogona divlje svinje, jer na taj način se postižu dobri rezultati. Dosta se često desi da mlad pas ne oblajava pri samim počecima obuke, međutim kasnije se to koriguje uz starije pse.

Nisu baš dobri za držanje u stanovima, jer su dosta energični psi. Slovački kopovi se mogu držati napolju i tokom zime jer im hladnoća ne smeta toliko. Ni u pogledu načina hranjenja nemaju nekih posebnih zahteva, jedino da obroci budu obilni u skladu sa aktivnostima kerova na terenu.

Zahvaljujući dugogodišnjoj selekciju u matičnoj zemlji gde su se krostili samo za lov divlje svinje i grabljivica. Iz tog razloga kada štenad slovačkog kopova počnu od malena da rade sa odraslim psima na terenu, posle nema problem da će tokom lova dugo da gone srne ili divlje zečeve. Zbog dobrog njuha i nagona da gone trag mogu da pomognu kao krvoslednici u lovištu kada se traži ranjena divljač.

Obuka mladih pasa počinje sa 4 meseca, kada se privikavaju na druge kućne ljubimce i domaće životinje. U tom periodu se može početi sa privikavanjem da se voze automobilima, što će biti posle dosta često kad se vode u lovište. Obuka u lovištu (i gateru) počinje kad psi imaju više od 6 meseci i poželjno je da sa njima tada bude stariji i iskusan pas. Karakteristike slovačkog kopova su takve da obuka u lovištu prolazi bez većih problema.

Nije dozvoljeno preuzimanje tekstova sa zanimljiv.org bez pismenog odobrenja. Sva prava na tekstove su zadržana. © Tri zvezde
Kontakt | MarketingMapa sajta | Uslovi korišćenja | Politika privatnosti | Pecanje kao odmor za živce