U ovom članku ćemo govoriti o obuci pasa, a poseban akcenat ćemo staviti na obuku lovačkog psa. Naime, za svakog lovačkog psa kažemo da mora biti dobro izdresiran ukoliko želimo da postignemo dobar rezultat u samom lovu. Postoje više vrste obuka. Neki tvrde da su jedne metode dobre i uspešne, drugi tvrde suprotno itd. Naravno, postoje dobre i loše obuke pasa.
Zbog toga ćemo se što više pozabaviti time, kako bi vam bolje približili samu materiju dresure pasa. Postoji jedna lepa stara izreka koja glasi: Neobučen i nekulturan pas može samo da šteti lovu, te ih takve treba izbegavati.
Zato, ukoliko imate mladog lovačkog psa, bolje vam je da što pre počnete sa dresurom, jer će vam kasnije mnogo više služiti u lovu, nego da ostane tako neobučen. Moramo priznati da smo u poslednje vreme primetili to da je danas mnogo više neobučenih pasa, verovatno zbog ubrzanog načina života koji vodimo danas. Mnogi smatraju da se obuka pasa treba prepustiti mladim lovcima, i mi u potpunosti podržavamo ovakvu jednu zamisao.
Danas postoje jako puno tih knjiga iz kojih se može naučiti sama obuka pasa. Znači da je glavni faktor volja da se to realizuje u praksi.
Različiti tipovi dresure
U zavisnosti od vrste pasa razlikuju se više vrsta dresure. Tako postoje dresure goniča, ptičara itd. Uspeh same obuke pasa ne zavisi samo od psa već i od znanja i veštine koju dreser ima. Pre svega dolazi do poverenja i ljubavi između psa i čoveka jer sam vlasnik psa stvara neku vrstu naklonosti, poslušnosti i odanosti psa.
{adselite}
O tome ko sve može vršiti obuku pasa postoje različita mišljenja. Sa jedne strane neki smatraju da svako može vršiti obuku pasa. Mi, sa druge strane, mislimo da je to neostvarljivo, jer za obuku morate raspolagati određenim sposobnostima i sklonostima a ne samo voljom. Ko ima sposobnosti za učenje i pritom nabavi nekog dobrog psa, takvom lovcu neće biti teško da postigne dobar uspeh. Nažalost, jako često, ljudi koji nemaju smisla za učenje pokušavaju da postignu isti rezultat, ali je to u većini slučajeva neuspešno.
O obučavanju pasa nema posebnih tajni. Što se tiče dresera postoje dve osnovne vrline koje mora posedovati. To su: upornost i doslednost. Razlike između dobrog i lošeg dresera nisu samo znanje ili iskustvo, već je tu jako bitno i njegovo držanje. Kako kažu stariji lovci, dobar dreser nikada ne priznaje poraz! Mora istrajati do kraja, sve dokle učenik (u ovom slučaju pas) primi poruku. Kao što smo rekli, mora biti i dosledan jer se obuka pasa vrši po tačno određenom rasporedu.
Jedan prost primer: Ukoliko pas ne posluša zapovest dresera jedan dan, dobar dreser to ne sme zaboraviti, već mu mora tu vežbu ponoviti uporno i dosledno do uspeha. Pri samom učenju, veliku i bitnu ulogu imaju i ljubazne reči. Konstantno nagrađivanje za pravilno izvršenje neke vežbe je sama osnova koja se nikada ne sme zaboraviti. Kada se vrši obuka pasa, nikada se ne koristi grub rečnik, već mirni izrazi i ljubazne reči, jer pas to može osetiti.
Sada ćemo reći nešto o obuci pasa na pucanj. Naime za ovu metodu obuke, mnogi kažu da ne spada u naročito složene obuke, međutim i ovde kao i u svakoj drugoj metodi postoje par trikova. Ukoliko je pas dosta plašljiv, onda može doći do izvesnih poteškoća kada se primenjuje ova vrsta metode.
Jedan od najboljih i najpouzdanijih načina da se sam pas navikne na pucanj jeste postepeno približavanje zvuka pucnja na mestu na kome se održava obuka.
Za ovakvu jednu metodu bi najbolje mesto bilo strelište. Za vreme samog gađanja pas se dovodi do blizine strelišta na nekom dugom povodniku zajedno sa dreserom koji ga šeta. Ukoliko dreser primeti neke znake straha, odmah posle pucnja treba početi sa igrom i na taj način mu odvući pažnju.
Sa druge strane, ukoliko je pas mnogo plašljiv koristi se metoda huškanja protiv pomoćnika kako bi se odvukla pažnja.
Pas se vrlo često može navići na pucnjavu i na mestu gde je dresiran. U početku se naravno uvek puca sa neke veće razdaljine, a kasnije se približava u zavisnosti od prilagođavanja psa. Mnogi praktikuju to da paljbu vrše i posle prekida obuke. Ovde isto važi da dreser počinje sa igrom kad god uoči strah kod psa.
Vremenom pas prestaje da se plaši, zbog toga što mu ti jaki i iznenadni pucnji ne štete na bilo koji način. To se ponavlja nekoliko puta u toku dana. Jako bitno za ovu metodu obuke je to da se kod psa mora razviti potpuna ravnodušnost na pucnjavu, bez obzira da li je noć ili dan.
