Za sve koji vole boravak u prirodi

divlja svinja

  • Izbor puške za lov divlje svinje

    Divlja svinja je u našim lovištima divljač koja je prilično brojna. Bar je tako u lovištima koja se nalaze u blizini većih vodotoka. Veoma je popularna za lov, pre svega zbog dostupnosti, a isto tako zbog svoje veličine. Lovi se na više načina i na osnovu toga se treba pristupiti odabiru tipa puške i kalibru.

    Lovci mogu da biraju prilikom lova, da li će pokušati sa pogonom ili će divlju svinju čekati na čeki. Već od odabira načina lova, mogu se sagledati smernice za odabir oružija. Kod nekih lovaca je i dalje aktuelno razmišljanje da treba tražiti univerzalan kalibar i pušku za više načina lova. U praksi se prikazalo da ako se malo više računa povede o ovome i nabavi se puška samo za tip lova koji lovcu najviše odgovara, to vodi u dobre rezulatate. Ukoliko neko ima više različitih metoda kako voli da lovi, trebalo bi da razmisli o nabavci bar dve različite puške.

    Koji kalibar za karabin ?

    Karabini su dobar izbor za lov divlje svinje sa čeke, i za takav lov je potrebno da je puška upucana na udaljenosti od 150 – 200 metara. U svetu se prilikom lova sa čeke puca u nekim situacijama na daljinama do 1000 m, ali u našim uslovima ne bi trebalo razmišljati o hicima na udaljenosti preko 300 metara.

  • Lov na svinje sa čeke

    Lovačka čeka je veoma dobar način da se love divlje svinje, omogućava bolju vidljivost na terenu što je dobro za lakše uočavanje divljači i za samu sigurnost lovaca. Ovakav način lova ima neke svoje specifičnosti i o njimaćemo pisati, potrebno je znati malo o ponašanju svinja, o pravilnom odabiru odabiru lovačke puške i kalibra municije ali i o sigurnosti tokom samog lova.

    Čeke za lov bi se mogle ugrubo podeliti na stacionirane i na one montažne. Bilo bi pogrešno reći da je neka od njih bolja, svaka ima svoje prednosti i mane. Stabilne čeke u lovištima su nešto na šta je divljač naučila i čega se ne boji, a sa druge strane montažne pružaju veću pokretljivost kao i šansu da se postavljaju na mestima gde ova divljač izlazi periodično.

    Njihovim korišćenjem se povećava i sama sigurnost lovaca koji imaju priliku da bolje vide oko sebe, ali i da budu bolje viđeni od strane drugih lovaca. Sa druge strane pošto se ne nalaze na zemlji manja je šansa da će divljač osetiti njihov miris i pobeći.

    Oprema i vreme

    Lov svinje sa čeke se obično obavlja rano ujutru ili predveče, u smiraj dana. Kako je bolja preglednost terena i postoji oslonac za oružije povremeno se puca na divljač koja je na udaljenosti većoj od 100. Na terenu je situacija takva da se većinom puca na udaljenostima od 50 pa do 80m. Za ove potrebe se koriste karabini koji bi trebali biti prethodno kvalitetno upucani, na sto metara bi sve trebalo biti u prečniku od 5 cm.

  • Psi za lov na divlju svinju

    Lov na divlje svinje pogonom je kod nas praktično manje zastupljen nego lov čekanjem. Razlog za to jeste jednim delom zabrana lova sa goničima u nekim oblastima, a drugim delom jer je neophodno mesecima pripremati psa pre vođenja u lov. A priprema psa pored vremena koje treba odvojiti, zahteva i iskustvo da se prepozna štene koje će pravilnom obukom postati dobar pomoćnik u lovu na divlje svinje.

    Kerovi koji se koriste u lovu na divlju svinju bi se mogli podeliti u dve grupe, prvi su psi koji se koriste za pogon, a druga su psi koji rade krvni trag. Za bilo koju od ove dve opcije pas mora biti rođen, mora da genetski poseduje potencijal za akciju, koju će potom lovac kroz obuku da podigne na viši nivo.

    Rase koje se koriste za lov na divlje svinje na našim prostorima su uglavnom: srpski gonič, posavski gonič, trobojni gonič, oštrodlaki istarski gonič, brak jazavičar, oštrodlaki jazavičar i nemački lovni terijer. Dosta često se na terenu mogu sresti u lovu i mešanci ovih rasa, gde lovci uparuju pse sa dobrim lovačim nagonom, radi dobijanja pasa sa što boljim lovnim osobinama.

  • Slovački kopov

    Za lov krupnije divljači su se najbolje pokazale rase goniča koje su kroz dugogodišnju selekciju došle do savršenstva kao pomoć pri lovu. Međutim ta njihova specijalzovanost je toliko savršena da je njhova upotreba zabranjena u ravničarskim krajevima, da bi se i divljači dala neka šansa.

    U ravnici se koriste kratkonoge rase kao goniči divljači, od čega su se tri izdvojile: nemački lovni terijerbrak jazavičar i slovački kopov. Ove rase se uglavnom koriste za lov divlje svinje.

    U ovom tekstu ćemo se pozabaviti slovačkim kopovima, koji su zasluženo cenjeni od strane lovaca na divlje svinje. Veoma su uporni na tragu, glasno se javljaju dok gone i ako se ukaže prilika držaće divljač u mestu objavljavajući je. Karakteristike su mu dobre, dobri su i ne tuku se sa drugim psima tokom lova, a divljač gone u razumnim granicama.

    Ova rasa pasa se povremeno naziva slovački gonič ili crni šumski lovački pas. U zemljama engleskog govornog područja se ponekad Slovačka pomeša sa Slovenijom, pa ovu rasu nazivaju Slovenski kopov. U 18 veku se počelo raditi na selekciji i uvedena je zabrana uparivanja sa drugim rasama

    Izgled i standard

    Rasa slovački kopov je svrstana u 6 grupu FCI (Goniči, tregači po krvi i srodne rase), a broj stndarda je 244. Uopštene proporcije tela su pravougaone, a boja je crna sa paležnima.

  • Svinjska kuga i divlje svinje

    U današnjem tekstu ćemo govoriti o divljim svinjama i svinjskoj kugi i tome koliko ona može biti opasna.  Uzročnik svinjske kuge jeste virus, tzv. RNK virus koji pripada rodu Pestivirus iz porodice Flaviviridae. Sam opstanak ovog virusa u spoljašnoj sredini zavisi isključivo od temperature, vlažnosti, pH sredine kao i drugih hemijskih supstanci. Naučno je dokazano da ovaj virus, kada je zaštićen od delovanja UV zraka, ostaje infektivan od 6 pa sve do 24 dana, a njegovom dugom opstanku pogoduju okoline bogate belančevinama i sredine u kojima postoji niska temperatura.

    Virus svinjske kuge u mesu može da ostane infektivan i pri temperaturi od 4 stepena i do 85 dana. Ukoliko se ovaj virus nađe u zamrznutom mesu, gde je temperatura ispod nule, njegov period opstanka može da iznosi čak 4 godine. Kada se nađe u mesu koje stoji na nekoj sobnoj temperaturi, ovaj virus gubi svoju efektivnost nakon 4 do 5 dana. Za razliku od tog mesa, virus svinjske kuge, u sušenom mesu može da bude infektivan od 17 do 190 dana. Svi ovi podaci dokazuju činjenicu da je virus svinjske kuge otporniji na niske temperature te stoga duže opstaje u hladnijim sredinama. Dok pri većim temperaturama gubi svoje dejstvo.

    Šta doprinosi pojavi i razvoju ovog virusa kao i svinjske kuge?

    Glavni činioci rizika kod pojave ovog virusa su: Ishrana svinja termički neobrađenih ostataka hrane, nekontrolisan promet svinja i proizvodnje svinjskog mesa, kontak svinja sa drugim divljim svinjama bilo da je taj kontakt direktan ili indirektan. Još jedna stavka koja se može uvrstiti u glavne činioce jeste nesprovođenje strogih biosigurnosnih mera na farmi gde se uzgaja stoka.

  • Trag divlje svinje

    Lov na divlje svinje podrazumeva poznavanje ove divljači. Kako se divlja svinja na ovim prostorima najčešće lovi čekanjem, od velike je koristi znati kako izgledaju tragovi divlje svinje. Na taj način ćemo moći da utvrdimo kuda se kreće i gde se zadržava. Divlja svinja ima običaj da se kreće istim stazama i da dolazi na ista mesta da se hrani nekoliko dana za redom. Iako divlja svinja ostavlja dosta različitih tragova, za lovce su najzanimljiviji tragovi nogu i mesta gde je svinja tražila hranu rijući po zemlji.

    Tragovi nogu kuda je divlja svinja prolazila su dobar pokazatelj, jer ona dosta često koristi iste staze za kretanje, dok kada je upitanju hranjenje, dešava se da se pojedine lokacjie koriste sezonski i u kraćem vremenskom periodu.

    U poljoprivrednim usevima mogu se pronaći tragovi prisustva divljih svinja i na osnovu toga zaključiti neke stvari. Na primer u kukuruzu je to jasno uočljivo, a ako se obrati pažnja može se videti i da li su divlje svinje tuda samo u prolazu ili su u blizini pa redovno posećuju njivu.

    divlja svinja trag na zemlji

Sportski ribolov, lov i sve aktivnosti u prirodi