U prolećnom periodu, kada je voda još uvek hladna, a bela riba više skoncentrisana na mrest, potrebno je izbegavati grub pribor, jer tada riba uzima mamac ispitivački.

Tanki monofili dijametra 0,16mm, tanke manje udice i lagani plovci do dva grama težine pravi su izbor pribora za probirljivu belu ribu.

Njeno primamljivanje, koje se obavlja bacanjem primame (hrane) u vodu na mesto može znatno uticati na uspeh ili neuspeh ribolova. Naime, veće količine nekvalitetne hrane, krupne zrnaste hrane mogu negativno uticati na ishod ribolova, pa zato ako nemate kvalitetnu hranu bolje je pecati bez primame.

Jedan od vrlo bitnih preduslova za efikasnu kontru u ribolovu su savršeno oštre udice. Smuđaroši bi o ovome morali posebno da vode računa, jer smuđ čim oseti ubod širom otvara čeljusti i trese glavom kako bi se oslobodio udice. Tupa udica nedovoljno prodire kroz čeljust i često samo sklizne o koščato nepce smuđa.

Ovo je najčešci slučaj kada se lovi džigovima, odnosno sa jednom udicom okrenutom na gore. S obzirom da smuđaroši love na terenima gde je dno popločano kamenjem ili prekriveno školjkama, pre ili kasnije se vrh udice istupi.

Zbog toga bi sastavni deo pribora morao biti brus, koji se provuče sa unutrašnje strane vrha udice, koju treba ravnomerno polegnuti celom dužinom na brus i povlačiti, pazeći da to uvek radite pod istim uglom. Pri tome je takođe važno da se udica pomera po brusu, a ne obrnuto.To je jedini ispravan način za oštrenje udice.

Da li ste nekada pomislili kako da neku od vaših varalica učinite još izazovnijom za grabljivicu koju lovite? Ja jesam i to je bio razlog da sam se "bacio" na kuvanje vrlo neobičnih specijaliteta. O čemu se radi? Manji šedovi sa zadebljanim radnim delom repa i malom površinom papučice idealni su za eksperimentisanje.

Izmena silikonaca

Recept: U posudu sa proključalom vodom ubaciti takve šedove. Dok se oni krčkaju uzmite višeslojni karton i nekoliko čioda, pri čemu ne treba preterati sa dužinom kuvanja, dovoljno je nekoliko sekundi.

Posle toga vadite jednog po jednog šeda iz posude, pa ih jednom čiodom probodite kroz glavu, fiksirajući ga istovremeno za karton.

Uhvatite ga potom za papučicu na repu i razvucite za trećinu njegove dužine. Tako razvučenog fiksirajte probadanjem drugom čiodom, kroz koren papučice i karton. Na zabadanje ove druge čiode posebno obratite pažnju, jer ce od mesta zabadanja zavisiti položaj i ugao papučice.

 VMC Fastgrip udice su prepoznatljive po tri kontra kuke u blizini svog vrha. U pitanju je koncept koji se razlikuje od uobičajnih udica na tržištu koje imaju jednu kontra kuku.

Samo su kontrakuke kod Fastgripa manje veličine, koje na taj način izazivaju manja oštećenja na tkivu ribe. Ali kako se nalaze tri u nizu, takođe spređavaju da riba sklizne sa udice. Kreatori ovog dizajna za udice kažu da udica ima dobre rezultate u akciji uhvati i pusti.

Za izradu ovih udica se u početku koristio čelik HC 80, što znači da je u pitanju legura vanadijuma i čelika sa visokom koncentracijom karbona.

VMC Fastgrip udice su se u startu proizvodile samo za šaranski ribolov, ali su se vremenom pojavili i modeli sa drugačijim oblicima i veličinama, namenjeni nekim drugim tehnikama ribolova.

Ovom prilikom ću opisati način lova smuđa u situaciji koja je bliža znatno većem broju ribolovaca, na klasičnom „T“ šporu. Najinteresantniji za ribolov je njegov čeoni deo na koji tok reke prvo nailazi i u njega najsnažnije udara. To je razlog da ga krasi ogroman brzak iza kojeg tok dobija vrtložno kretanje pored kojeg čekaju smuđevi!

Brzak nastaje jer špor odbija maticu reke koja udarajuci u celo špora „krajca“ ovaj njegov deo, usled čega voda na tom mestu obično izloka kanal pozamašne dubine. Zbog toga je dubina najveća na čelu špora, jer matica odatle premešta materijal sa dna ka zadnjem delu špora i tamo zaplićava teren.

Na mestu sa najbržim protokom vode smuđu za videla ne pada na pamet da izađe u potragu za hranom, već će radije vrebati plen na delu sa umerenim tokom, gde mu matica može naneti koji zalogaj tačno ispred usta. Upravo su to razlozi što se prvo treba odlučiti za detaljnije ispitivanje delova špora sa umerenijim tokom, pa tek potom u kasnijim satima krenuti ka brzaku.

 Pribor koji treba koristiti u lovu jaza bi trebao biti lagana mašinica kapaciteta 100m/0,30mm, štap dužine 2,7 do 3m, težine bacanja do 30gr, pri cemu treba imati vršnu (brzu) akciju. Za lov ove grabljivice bice dovoljni i najloni debljine do 0,25mm. Ovako lagan pribor za varaličarenje je vrlo bitan, jer se u pecanju jaza koriste male i lake varalice, koje se grubljim i jačim priborom ne bi mogle zabacivati na potrebnu daljinu.

Najčešće korišćene varalice kada je u pitanju ribolov jaza su manji vobleri, spineri, džigovi i strimeri. Jun je period kada jaz izlazi iz mresta, a omiljena hrana mu postaju larve. Jedan od najomiljenijih zalogaja mu je larva vilinog konjica, koja se upravo u tom periodu nalazi u fazi podizanja sa dna ka površini. Zbog obilja tih larvi, nije ga lako uloviti na bilo vrstu mamca, a pogotovo ne na varalicu.

Zanimljiv YouTube kanal - https://www.youtube.com/@zanimljivsajt?sub_confirmation=1 . Volim prirodu i sve što ona pruža – ako i vas to zanima, pogledajte moj kanal i pronađi dosta zanimljivosti.

Prava sezona za varaličarenje jaza počinje od jula, kada se u ishrani preorjentiše na riblju mlad. Najbolje je u ribolov izlaziti u sumrak i rano ujutro. Najpovoljniji je vodostaj pred porast i prvi dan porasta, a idealni tereni su mali potopljeni šporovi, prelivi sa dnom od trulih grana, odnosno mesta koja vrve od larvi račića. Uobicajeni, a rekao bih i neprevaziđeni sistem je kombinacija strimera sa voblerom.

Leti smo prilikom ribolova pretraživali kamena uzvišenja preko kojih voda ubrzava i aeriše se. Ta toliko atraktivna letnja mesta zimi su čista propast, jer tada je tu voda najhladnija i najbrža, a smuđ u isto vreme izuzetno racionališe svoju aktivnost. Promene konfiguracije dna su mesta koja neodoljivo privlače smuđa, ali moramo razlikovati njihovu „podobnost“ u zavisnosti od vremena godine i vremenskih uslova.

Ribolov smuđa zimi

Omiljeni „kamenjari“ mogu zimi biti dva sasvim suprotna pola naših pecaroških želja. S jedne strane takva mesta mogu biti previše hladna, s druge gotovo idealna.

Kojem će se od ta dva carstva prikloniti „naš“ kamenjar zavisi ne samo od njega već i od brzine protoka vode preko njega, dubine, količine kamenja i slično.

Idealan kamenjar za zimski ribolov smuđa izgledao bi ovako: iza pojasa proredenog kamenja pruža se peščano dno limana, preko kojeg voda jedva teče. Na takvim mestima bela riba stvara svoje krtoge pa su to mesta na kojima se prikrada i smuđ.

Jasno je da u ribolovu pored znanja i veštine treba imati i sreće. Osim okolnosti koje su omogućile susret grabljivice i varalice postoji niz radnji, od kontrole do prihvatanja ulova, kako bi borba sa ribom bila uspešno okončana.

Neblagovremeno određivanje ili izostavljanje tih radnji vrlo često dovodi do neuspeha. Nema tog ribolovca koji je izvadio sve zakačene ribe, mada ima i onih koji tvrde da im se nikada nijedna riba nije otkačila. Teško je priznati sostvenu grešku, ali i kada grešimo postoje stvari na koje ne možemo da utičemo.

Ako su otkačinjanja češća i veća od 10 procenata realizovanih uboda, valja nam vratiti film unazad i analizirati najčešće slučajeve.