- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
U toku godine promene vodostaja i zamućenost vode su svakodnevna pojav, ali se najveće promene de&šavaju tokom proleća i jeseni. Zimi zbog snega koji se zadržava na planinama reke imaju slab dotok, pa je vodostaj obično nizak. Dolaskom proleća i topljenjem snega, pritoke donose veće količine vode, što dovodi do porasta vodostaja velikih reka i njihovog zamućenja.
Porastom temperature, život u vodi se aktivira, ribe napuštaju svoja zimska boravišta i kreću u potragu za hranom. Tada su najbolja mesta za ribolov ušća pritoka koje nose u sebi obilje riblje hrane. Sve u vodi tada živne, a jata sitnih riba prilaze obali i površini, hraneći se larvama i hranjivim materijama koje su donele nabujale pritoke.
Vodostaj na rekama
U većim rekama tok je obično ubrzan, pa su ribe primorane da pridju obali gde je matica slabija. Pri visokoj, jakoj i mutnoj vodi često se na metar od obale love kapitalni primerci ribe. Leti, kada se padavine prorede, reke opadaju i postaju bistrije, ribe se povlače u dubinu izbegavajući svetla nezaklonjena mesta.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Karakteristično stanište smuđa je duboka voda sa kamenitim ili peskovitim dnom, sa stalnim režimom kiseonika 7mg po litru i prosečnom temperaturom od 10 do 18 C. Idealna temperatura za ishranu i mrest smuđa je od 10 do 14 C. Smuđ se mresti u proleće, pri optimalnoj temperaturi vode od 12 C. Ženka postaje polno zrela u trećoj godini života, a mužjak u drugoj.
Mrest traje dve do tri nedelje, u zavisnosti od temperaturnog režima vode, tendencije vodostaja i opštih meteoroloških uslova.
Smuđ je migratorna riba, stalno je u pokretu i u proseku prelazi po 30km dnevno. Ribolov smuđa može se svrstati u srednji varaličarski , prema čemu se bira odgovarajuca oprema. Prema veličini i borbenosti ribe, kao i uslovima i metodama ribolova bira se štap koji bi trebao biti dug od 2,7 do 3,3m težine bacanja do 50gr, brze akcije gornjom trecinom.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Bucov ima izuzetno razvijeno čulo bočne linije, odlično vidi i razlikuje boje. mresti se od polovine aprila do polovine maja, pri temperaturi od 18-22 C, na dubini od 1,5-2m, na peščanom ili šljunkovitom dnu i na delu reke sa sporijim tokom.
Sve do prve godine života hrani se planktonom, nakon čega prelazi na mlađ drugih vrsta riba.
Bucov je dnevna grabljivica, ali se po mesečini i tihom vremenu, bez vetra, hrani noću. Kada lovi kreće se u površinskim slojevima vode, a najveći deo vremena provodi na dnu.
Lovi na svim mestima na kojima je grupisana sitna bela riba. To su uglavnom limani, ušća manjih pritoka, prelivi preko šporova i većih prepreka u vodi.
Aktivnost bucova je prepoznatljiva po bočnim zaokretima u površinskom lovu. Ribu lovi u okretu, s glave i bočno i to ribice koje se kreću uzvodno iz jata. Ako je jato kedera veće, grupa bucova ga razbija i lovi one jedinke koje su se u begu odvojile i predstavljaju lak, jasno definisan plen.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Iako nije autohtona vrsta ribe, od 2004 na snazi je zabrana lova basa u periodu mresta.
Mnogi ljubitelji lova ove atraktivne grabljivice, koji poštuju propise su uskraćeni zbog nepromišljeno određene zabrane lova i to u trajanju od čak tri meseca ( od 15 marta do 15 juna).
Zašto je baš toliko poseban, zašto zabrana traje toliko dugo, ako znamo da sam čin mresta traje 10 do 20 dana, pri optimalnoj temperaturi vode od 16 C, pitanja su iskusnih ribolovaca koji mnogo bolje poznaju ovu ribu od onih koji zabranjuju njegov lov.
Kada je bas aktivan ?
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Bandar ( Perca fluviatilis ) naseljava donje tokove reka, plavna područja, bare i kanale, a ima ga i u jezerima. Riba je hladnih voda i na severu Evrope naraste do veličine od preko 1,5kg, dok na našem klimatskom području zbog neodgovarajućih uslova retko dostiže težinu vecu od 0,8kg. Mresti se u proleće, u Martu i Aprilu, pri temperaturi vode od 14 stepeni, na sličan način kao i ostale ribe iz familije grgeča.
Mlađ bandara se u prvoj godini života hrani planktonom i larvama, i u tom periodu ga proždiru štuka i ostale grabljivice. U drugoj godini počinje da u ishrani koristi mlađ drugih vrsta riba Ali i kada odraste ne odriče se faune dna i beskičmenjaka. Krupniji bandari love samostalno i borave na većim dubinama, dok se jata manjih bandara dižu u srednje slojeve i love do same površine.
Prisustvo bandara u površinskim slojevima je uočljivo po prštanju i begu malih ribica u jednom smeru, jer ih bandar progoni odozgo i pravolinijski. Kada jato bandara lovi pri obali i bliže površini, utrkuju se izmedu sebe i varalicu najčešce zgrabi najkrupniji u jatu.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Karakteristična staništa štuke su stajaće vode, jezera, močvare, rukavci i zalivi, kanali kao i sporo tekuće vode. Štuka lovi iz zasede, pa zato naseljava mesta sa puno zaklona i prepreka u vodi kao što su potopljena stabla, zatravnjeni tereni uz trsku, oko lokvanja i granja... Retko boravi na mestima bez zaklona, i tada najčešce na dnu, u nekom udubljenju, ili pored strmijeg odseka.
Ima karakterističan mehanizam lova. Kada je aktivna, nepomična je u zaklonu, ne rasteruje jata riba, vec čeka da se usamljena riba (plen) sama približi. Kada identifikuje plen, zauzima položaj i kada se ribica nađe na određenoj distanci i ostvari se ključni nadražaj, sledi napad.
Štuka nije migratorna vrsta ribe i njene selidbe su uslovljene količinom hrane kao i potrebom odgovarajućih uslova za mrest. Po visokoj i nadolazećoj vodi štuka migrira u plavnu zonu za jatima bele ribe, a krajem zime, pri temperaturi vode od +5 C se seli na područja sa mekim podvodnim biljem, na kome polaže ikru. Inkubacioni period ikre traje 18 do 23 dana.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Som je izuzetno grabljiva riba, lovi plen iz zasede i samo se u izuzetnim prilikama upušta u površinski lov. Živi u najdubljim mestima u reci, limanima, pored šporova, mostovskih stubova, u rupama na rečnom dnu i u krošnjama potopljenih stabala. Noću, po mutnoj vodi, kao i po nevremenu praćenom grmljavinom izlazi iz skloništa i lovi uz obalu, pri površini.
Usamljenik je i život provodi na jednoj lokaciji , izuzev ako ga viša sila natera da promeni logu. Jedino se za vreme mrestne migracije somovi skupljaju u veće grupe i sele na plavnu zonu radi mresta.
Som se mresti u maju i junu pri optimalnoj temperaturi vode od 20 C. Mrest se odvija na plavnoj zoni, na dubini 1,5-2m, na žilama adventivnog korenja vrbe, sa kojih mužjak i ženka pokretima repa predhodno ociste mulj i pesak. Nakon polaganja ikre, na gnezdu ostaje ženka da cuva ikru i potomstvo od manjih grabljivica. Pri optimalnim uslovima inkubacija oplodene ikre traje od 48 do 65 casova.
