U današnjem tekstu ćemo govoriti o divljim svinjama i svinjskoj kugi i tome koliko ona može biti opasna. Uzročnik svinjske kuge jeste virus, tzv. RNK virus koji pripada rodu Pestivirus iz porodice Flaviviridae. Sam opstanak ovog virusa u spoljašnoj sredini zavisi isključivo od temperature, vlažnosti, pH sredine kao i drugih hemijskih supstanci. Naučno je dokazano da ovaj virus, kada je zaštićen od delovanja UV zraka, ostaje infektivan od 6 pa sve do 24 dana, a njegovom dugom opstanku pogoduju okoline bogate belančevinama i sredine u kojima postoji niska temperatura.
Virus svinjske kuge u mesu može da ostane infektivan i pri temperaturi od 4 stepena i do 85 dana. Ukoliko se ovaj virus nađe u zamrznutom mesu, gde je temperatura ispod nule, njegov period opstanka može da iznosi čak 4 godine. Kada se nađe u mesu koje stoji na nekoj sobnoj temperaturi, ovaj virus gubi svoju efektivnost nakon 4 do 5 dana. Za razliku od tog mesa, virus svinjske kuge, u sušenom mesu može da bude infektivan od 17 do 190 dana. Svi ovi podaci dokazuju činjenicu da je virus svinjske kuge otporniji na niske temperature te stoga duže opstaje u hladnijim sredinama. Dok pri većim temperaturama gubi svoje dejstvo.
Šta doprinosi pojavi i razvoju ovog virusa kao i svinjske kuge?
Glavni činioci rizika kod pojave ovog virusa su: Ishrana svinja termički neobrađenih ostataka hrane, nekontrolisan promet svinja i proizvodnje svinjskog mesa, kontak svinja sa drugim divljim svinjama bilo da je taj kontakt direktan ili indirektan. Još jedna stavka koja se može uvrstiti u glavne činioce jeste nesprovođenje strogih biosigurnosnih mera na farmi gde se uzgaja stoka.
Znakovi na osnovu kojih možete prepoznati ovo oboljenje su u suštini dosta različiti. Najčešći simptomi koji se javljaju kod stoke obolele od ovog virusa su sledeći: Svinje su često promukle, mrzovoljne odnosno ne ustaje im se, dok su im očni kapci gotovo slepljeni sasušenim sekretom. Nakon 4 do 8 dana od kada se jave ovakvi simptomi mogu se javiti i problemi sa probavom, suv kašalj, kao i česte konvulzije i tremor ali samo ukoliko je zahvaćen i nervni sistem. Na koži obolele svinje mogu se zapaziti crvenilo, osip, koža može često da ima cijanotičan izgled te se tako može javiti čak i nekroza kože (i to najčešće u predelu repa).
Ukoliko se oboljenje javi kod krmače, onda najčešće dolazi do odbacivanja ploda, odnosno pobačaja. U nekim slučajevima se može desiti da znakovi same bolesti nestanu, ali se nakon kraćeg oporavka simptomi ponovo vraćaju što nam govori da je bolest i dalje prisutna. Zbog nespecifične kliničke slike koja se javlja, ovaj tok bolesti se najčešće stručno naziva „atipična svinjska kuga“. Patoanatomski znakovi otkriveni kod svinjske kuge su: krvarenje u ždrelu, bubrezima, slezeni, crevima itd.
Ono što je jako bitno da svaki vlasnik svinja zna je sledeće:
1. Hrana koja se koristi za ishranu svinja mora biti ispravna, odnosno ne sme biti termički neobrađena, jer kao što smo već napomenuli, takva hrana često može biti nosioc virusa svinjske kuge.
2. Svaku kupovinu ili prodaju svinja trebate vršiti pod nadzorom veterinara, kako bi ste bili sigurni da ne kupujete ili prodajete obolelu svinju.
3. Bitno je i da sprovodite odgovarajuću higijenu na svojoj farmi kako bi na vreme sprečili pojavu jednog ovakvog virusa koji vam može naneti mnogo štete.
4. Postarajte se da domaće svinje ne dođu u kontakt sa divljim svinjama (zato što divlje svinje često mogu biti izvor zaraze).
5. Svaku promenu koju uočite kod stoke obavezno prijavite veterinaru kako bi se što pre počelo sa lečenjem.
Ne znamo kakva je situacija u našoj zemlji kada je u pitanju nadoknada za usmrćene svinje ovim virusom, ali znamo da kod naših komšija kao što je Hrvatska postoji nadoknada za ovakav gubitak. To bi bilo to što se svinjske kuge tiče.
Sada ćemo pisati o divljoj svinji i o njihovim karakteristikama.
Za divlju svinju slobodno možemo reći da je jedna veoma teška i masivna životinja. Na teritoriji naše zemlje ova svinja može da teži i do 200 kilograma. Divlja svinja ima dosta karakterističan izgled. Naime na njoj razlikujemo kratak vrat, snažnu muskulaturu i veliku glavu koja se završava izduženom njuškom, a njuška se završava takozvanom rilom koja joj služi za lakše nalaženje hrane.
Rilo na divljoj svinji predstavlja koštanu formaciju. Na rilo se nalaze dve nozdrve koje su pokrivene vlažnom sluznicom. Na ovoj životinji isto možemo zapaziti sitne oči i krupne uši koje su istovremeno uspravne i prekrivene gustom čekinjom. Ta čekinja koja prekriva uši kao i ostatak tela može biti različitih boja. Boja čekinje zavisi od vrste divlje svinje kao i njenog životnog doba. Udovi su im kratki i možemo reći dosta mršaviji za razliku od prednjih udova.
slika preuzeta sa sajta sxc.hu
Trebate znati da je divlja svinja papkari njihovi papci se završavaju sa četiri prsta, dok je prvi potpuno atrofičan. Divlja svinja je jedina životinja među papkarima koja je svaštojed. Ova životinja je jedini predstavnik svoje porodice koja živi u našim šumama i istovremeno je predak domaće svinje. Kada je u pitanju razlika između mužjaka i ženki postoji ta razlika u izgledu njuške. Naime, po pravili, mužjaci imaju tupastiju njušku sa razvijenim očnjacima, odnosno kljovama, koji izlaze izvan trupa labrnje.
Kod divlje svinje kljove predstavljaju efikasno i poprilično opasno odbrambeno oružje. Još jedna manja razlika između mužjaka i ženki divljih svinja je u pramenu dlake.
Divlja svinja je noćna životinja sa velikim terenom, tako da joj se ne dešava da joj hrana promakne. Naseljava uglavnom terene bogate visokim deblom, odnosno smrče, jelove, hrastove i bukove šume. U svom staništu, divlja svinja, obavezno traži da ima mesta sa vodom ili pak blatnjavo zemljište kako bi mogla da se valja u blatu i time hladi u toku leta. Preko dana ova životinja ostaje skrivena i odmara se, odnosno skuplja energiju za noćni pohod. Kao što smo već napisali, divlja svinja je svaštojed tako da se hrani korenjem, žirom, miševima, žabama, kukuruzom itd.
Ima odlično razvijeno čulo njuha zbog čega se može videti da se koristi u policijske svrhe kao i za pronalaženje tartufa. Čulo vida im nije na zavidnom nivou, ali može se reći da dobro reaguju na pokret. Odrasle krmače najčešće žive u grupama, i te grupe sačinjavaju svinje mladog uzrasta, dok mužjaci provode dosta samački život i približavaju se grupama samo kada se približava vreme parenja.
Na taj način, odrasli mužjaci istiskuju mlade mužjake iz grupe, te se oni odvajaju i formiraju svoje grupe. Period parenja pada najčešće između novembra i januara i to samo jednom u toku godine.
Ženke postaju polno zrele između osam i dvadeset meseci života, dok sa druge strane mužjaci iako su polno zreli ne pare se pre nego što dostignu 18 meseci života. Krmače se prase posle 4 meseci od parenja i uglavnom prasi od tri pa sve do deset mladih. Prvih 10 do 15 dana mladi ostaju u brlogu zato što su kao mladi izuzetno osetljivi na hladnoću. U tom periodu mladi imaju uzdužne prugice na svom krznu, i te prugice ostaju na krznu do mesec dana.
U našoj zemlji divlja svinja gotovo da nema neprijatelja koji bi mogli na neki način da joj ugroze život. Jedina prava pretnja po divlje svinje su vuk i medved. Ova divlja životinja je itekako podložna parazitskim oboljenjima, te se konzumiranjem njenog mesa može preneti i na druge životinje ili pak na čoveka. Upravo smo zbog toga skrenuli pažnju na činjenicu da svoju stoku trebate da čuvate da ne dođu u kontakt sa divljom svinjom, zato što lako može doći do prenosa zaraze.
Mlade divlje svinje često bivaju usmrćene u saobraćaju. Divlje svinje su jako plodne, i zahvaljujući tome ih ima jako puno na teritoriji naše zemlje. Kada ih je previše, ove životinje mogu da budu jako štetne. Naime, kada se nađu u velikom broju, onda divlje svinje prave štetu na poljoprivrednim usevima. Upravo zbog toga se često organizuju dodatni lovovi na ove životinje.
Sa druge strane organizuju se i akcije kao što je sejanje šumskih proplanaka različitim kulturama koje odgovaraju ovoj divljoj životinji i sve to sa ciljem da se održe što dalje od poljoprivrednih useva. U narodu se ženka naziva krmača ili divlja svinja, a za mužjaka se uzima ime „vepar“. Divlje svinje se najčešće love metodom dočeka sa visokih zaseda ili prigonom. U lovu divljih svinja jako je bitno da lovac sa sobom poveda psa koji je dresiran za ovakav lov, da ne bi prilikom lova uznemiravao druge životinje.
Lov na divlje svinje prigonom je jedan od najuzbudljivijih lova, barem tako kažu lovci. Kada smo ih pitali zašto je tako, rekli su nam da je to zbog činjenice da je divlja svinja jedna veoma jaka i otporna životinja koja može dosta da ugrozi sigurnost lovca. Tako da smo došli do zaključka da je adrenalin taj koji ovu vrstu lova čini jednom od najuzbudljivijih na svetu.
Što se tiče oružja koje se koristi za lov na divlje svinje, postoji zakonom propisano oružje koje se može koristiti. Tako imamo, prema zakonu o lovstvu za odstrel divlje svinje koriste se samo puške sa olučenim cevima i sačmarice. Međutim ukoliko se malo dublje zaviri u sam zakon i u podzakonskim aktima za odstrel divlje svinje najmanja dopuštena kinetička energija zrna na 100 metara je 2500 džula, a najmanja težina zrna mora da iznosi 8,2 grama.
Što se tiče daljine, najveća dopuštena daljina gađanja u lovu na divlju svinju iznosi 150 m.
Za sam kraj želimo još jednom da skrenemo pažnju na činjenicu da je ova divlja životinja itekako opasna i da je često uzročnik pojave svinjske kuge kod domaćih životinja. Upravo zbog toga želimo od vas da više povedete računa o tome da vaša stoka ne dolazi u kontakt sa divljim svinjama. Na taj način bićete zaštićeni od gubitka svoje stoke.
