Divokoze spadaju u divljač koja se ređe lovi kod nas jer je samo mestimično zastupljena na našim prostorima i lovne dozvole se izdaju u ograničenombroju. Nalazi se uglavnom na nepristupačnom terenu i veoma je oprezna životinja što lovcima nimalo ne olakšava.
Prilikom lova uvek se ide pratiocom koji dobro poznaje teren i zna gde treba ići,a ako dođe do problema tu je da pomogne. Kada se divljač primeti pratilac ostaje blizu mesta odakle su ugledali divljak, a lovac sam produžava lov na divokozu jer je manja šansa da bude primećen.
Jedna od stvari na koju treba obratiti pažnju jeste kretanje metka nakon hica, jer se divljač često nalazi značajno iznad ili ispod položaja lovca. Neke mera udaljenosti do koje bi trebalo gađati jeste 150 m, mada se uglavnom puca i sa manjih rastojanja.
Osnovno o divokozi
Ne spada u preterano krupnu divljač, divojarci mogu imati težinu od preko 40 kilograma, a u visinu mogu narasti do 80 cm. I divojarac i dvokoza imaju rogove koji se prilikom lova smatraju trofejima, oni su kod ove divljači stalni i ne odbacuju se tokom godine. Latinski naziv za divokozu je Rupicapra rupicapra Linnaeus.
Kreće se u krdima, više se puta tokom dana hrani u kraćim periodima dok ostatak vremena miruje preživajući to što je pojela. U krdima se uglavnom nalaze ženke sa divojaradima i mlađim mužjacima. Divokoza obično ojari jedno mlado (ređe dva komada) tokom maja ili juna meseca. Ženke postaju polno zrele tokom druge godine života a mužjaci u četvrtoj godini (mada moraju sačekati još koju godinu da mogu savladati starije i iskusne mužjake). Za mužjaka se koriste ponegde nazivi gams, a za mlado kozle.
Prema godišnjim dobima menja se i boja dlake kod divokoza, pa ćete tokom leta videti da je svetlije smeđa, dok zimska bude tamnije smeđa. Zimska dlaka je 12 cm, a letnja je dužine oko 4 cm. Boja dlake na glavi je svetlija sa tamnom prugom od gornje usne koja se proteže prema očima.
Stanište gde se zadržavaju je više vezano za izgled samog terena nego za nadmorsku visinu. U nekom prethodnom periodu se pretpostavljalo da će se divokoze zadržavati na većim nadmorskim visinama gde prestaje pojas šume i počinje pojas planinskog bilja. Međutim pokušaji naseljavanja u predelima kanjona reke Drine i uz Dunav u predelu Đerdapske klisure su bili uspešni, pa se sad kao nadmorska visina za boravak divokoze navodi od 100 do 2 500 metara. Sad se i tim predelima organizuje lov na divokozu.
Lovna sezona na ovu divljač:
- divojarac - 01.07.-31.01.
- divokoza i divojare - 01.09.-31.01.
Krdo vode starije ženke i one budno motre da li se možda pojavila koja opasnost. Prema nekim procenama u svim lovištima u centralnoj Srbiji ima oko 700 jedinki. Prosečan životni vek za njih je 25 godina. Inače je na teritoriji Evrope zabeleženo postojanje nekoliko različitih podvrsta divokoza
Zbog predela gde boravi pretnju za nju predstavlja samo vuk, dok za divojarad pretnju može predstavljati lisica i orao. Dosta dobro podnose zimu sa snegom, a kreću se uvek prema terenima gde je vetar raščistio teren od snega pa se mogu neometano hraniti.
Na terenima gde borave i gde se hrane divokoze nemaju drugih konkurenata kad je hranjenje u pitanju.
Način lova i oružije
Zbog mesta gde živi ova lov na divokozu spada u zahtevnije načine lova. Izuzetno je oprezna i kao neka preporuka kada je nabolje ići na u lov na ovu divljač se navodi novembar mesec. To je vreme kada se pare i povremeno dolazi do borbi divojaraca kad im popusti pažnja što omogućava da lovac može prići bliže.
Izgled terena ima za posledicu da u prostoru gde boravem nema nikakvih ljudskih aktivnosti, tako da ne mogu da se nikako priviknu za razliku od divljih svinja ili jelenova. Zbog nedostatka aktivnosti ljudi u predelu gde borave pojava čoveka kod njih odmah izaziva povećanje opreza, prema nekim verzijama mogu da vas primete i ako ste od nje udaljeni 500 metara.
Za lov divokoze se koristi samo karabin i to najčešće u kalibrima 308 win, 243 win, .270 win i 7x64. Ređe se mogu videti puške u kalibru 300 win mag i 7mm Rem Mag. Sad oko izbora kalibra i oko težine zrna bi se još moglo dosta pisati, ali svako treba za sebe da odluči šta mu tačno najbolje leži.
Upotreba optičkih nišana je veoma korisna i poželjno je da budu što kvalitetniji. Neka mera za njih koja bi se mogla nazvati univerzalnom jeste 3.5-10x50. Takođe i upotreba dogleda je izuzetno poželjna jer se može pregledati širi teren baz mnogo kretanja. na taj način se i same divokoze manje uznemiravaju. kada se pomoću njega vidi divljač, može se bolje osmotriti okolina i odabrati pravac kuda je najbolje prići.
Zbog zahtevnosti lova je potrebno biti u dobroj kondiciji, sa sobom poneti osnovu opremu koja bi trebala zatrebati, dovoljno hrane i vode. Ukoliko uslovi nisu dobri za kretanje po krševitom terenu ili za lov ne treba izlaziti (neposredno nakon kiše ili kad je magla). Treba voditi računa da nakon odstrela treba po tom teško prohodnom terenu nositi odstreljenu životinju.
Dešavalo se prethodnih godina da ove divljači slabo bude u planu za lov, pa se moralo ići u druge države, najčešće u Makedoniju ili Sloveniju. Jedna od najpopularnijih zemalja gde se love divokoze jeste Novi Zeland gde su one naknadno naseljene ali su se veoma dobro prilagodile.
U nekim prethodnim periodima je bilo krivolova, pa se spominje da su dolazili sa psima goničima u lov na divokozu. Takvo ponašanje je sramota i dobra je stvar što se dobrim delom stalo na put tim lopovima.
