Krpelji su insekti koji postaju aktivni čim se temperatura podigne u proleće, a svoje aktivnosti završavaju sa zahlađenjem u jesen. Postoji nekoliko vrsta, ali kako su veoma slične i po izgledu i po ponašanju, sve nose zajednički naziv krpelj. Kada dođu na domaćina, krpelji traže pogodno mesto na kome će ostvariti ubod i hraniti se krvlju.
Posle izvesnog vremena hranjena uvećana do neprepoznatljivosti u odnosu na početni hranjena, ženka krpelja se tada otpusti sa domaćina i na zemlji polaže jaja.
Jaja krpelja se u proleće razviju u larve koje pronalaze svoje prve domaćine, sitne životinje kao što su glodari. Larve zatim rastu do jeseni, a zatim miruju preko zime da bi se na proleće aktivirale i pretvorili u mlade krpelje, svoju najagresivniju fazu.
Menjaju više domaćina tokom svog života, počevši od prvog zaraženog, krpelji mogu svakom narednom preneti zarazne bolesti.
Kako dolazi do promene vremenskih prilika, krpelj polako širi svoje prisustvo prema severu. Tako da se u poslednje vreme krpelji nalaze i u područjima na kojima je njihovo prisutvo bilo nezamislivo.
Kako se vadi krpelj ?
Najkraće rečeno kod lekara, ili ako bi se dugo trebalo čekati do lekara, onda ga je dobro izvaditi odmah, pa potom posetiti lekara. Najveći, ali ne i jedini razlog tolike brige jeste prenošenje lajmske bolesti ( spiroheta borelia burgdorferi ). Za tu bolest je karakteristično da se pojavi crvenilo oko mesta gde se krpelj nalazio. Pogrešno je to pripisati blagoj upali kao u slučaju uboda nekih drugih insekata i ne otići odmah do lekara.
Pojave lajmske bolesti su retke, međutim zbog komplikacija koje se mogu javiti ukoliko se lečenju ne pristupi odmah bolest zna da uzme maha. Prilikom vađenja krpelja nema potrebe da se on pre toga maže nekim tečnostima, kao što su benzin ili petrolej.
Veća količina krpelja se može naći na pozicijama gde se okupljaju životinje, jer su im oni dobri domaćini. Kao primer možemo uzeti mesta gde se napasaju ovce, ili u urbanim sredinama parkove gde se izvode psi u šetnje. Kod pasa se krpelji jako često pojavljuju i ima nekih bolesti koje znaju prenositi među psima. Od njih je svakako najčešća piroplazmoza, koja je izuzetno opasna za pse.
U slučaju da je pas zaražen, prvi simptomi su pokunjenost psa i povišena temperatura. Nije neophodno psa voditi kod vetereinara, radi vađenja krpelja, to možete učiniti sami, ali ukoliko se pojave simptomi bolesti kod psa bolje ga je što pre odneti kod veterinara.
