Velika droplja - Otis tarda je kod nas veoma ugrožena ptičija vrsta. Poznata je po tome što je to najteža ptica koja može da leti.
Velika droplja je najteža ptica letačica na svetu. Njihova neverovatna težina uglavnom iznosi od 10 pa sve do 16 kg. Najteža velika droplja zabeležena u istoriji je težila čak neverovatnih 21 kg! Ova ptica naseljava Evropu i Aziju. Mužjaci velike droplje mogu biti dugački 90 do 110 cm, dok sa rasponom krila mogu da dostignu veličinu od 2,1 pa sve do 2,5 metara.
Kod odraslih mužjaka se zapaža smeđi gornji deo tela i beli donji deo sa sivim vratom i glavom. Kada dođe sezona parenja, mužjaci droplje dobiju dugačka i tanka bela pera koja im najčešće rastu na samom vratu i to ispod korena kljuna. Po nekoj statistici rađenoj prethodnih godina, utvrđeno je da su ženke te koje su manje, tako da je utvrđeno da su mužjaci veći za nekih 30%.
Brojnost velike droplje
Po nekoj proceni stručnjaka, smatra se da u svetu ima čak između 31.000 do 38.000 jedinki ove ptice. U Evropi su velike droplje najzastupljenije u predelu Španije i Portugalije. Kod nas se velika droplja najčešće može naći u predelu Banata (na severu).
Bez obzira što je ova vrsta ptice ujedno i najteža ptica, ona nema nikakvih problema sa letenjem. Čak možemo reći da leti duže od zdepastih nojeva, koji su im na neki način slični. Krila ove ptice su dosta dugačka i snažna, tako da kada oseti opasnost, velika droplja, najčešće pokušava da poleti i time izbegne tu opasnost. Noge su joj isto itekako prilagođene za hodanje. Na nogama imaju samo 3 snažna velika prsta na čijoj se donjoj površini nalaze polukružna zadebljanja. Ta razlika u veličini kod mužjaka i ženki se najbolje zapaža kod velikih vrsta, gde se jasno vidi da je mužjak veći za čak 1/3 od same ženke.
Kod sitnijih vrsta se ta razlika i ne primećuje tako jasno. Perje kod velike droplje ima pre svega zaštitnu ulogu. Njihova gornja strana tela je uglavnom smeđa sa određenim prugama, što im omogućava da se uklope u spoljašnju sredinu. Perje na trbušnoj strani je različito obojeno kod svih vrsta ove ptice. Kod mnogih vrsta se na krilima nalaze crno – bele pegice koje se ne vide na zemlji.
Ali se zato jasno uočavaju kada ptica poleti. Za razliku od ženki, mužjaci imaju karakterističnu boju perja, naročito u periodu parenja. Ono što je karakteristično za droplje je to što svoj život isključivo provode na zemlji, a ne i na drvću, žbunju i sličnim mestima kao što to čine određene ptice. Često se mogu videti u sred stada jer tu mogu na miru loviti hranu bez opasnosti od predatora. Samo mali broj populacija ove ptice su stanarice, dok su većina njih selice.
Ishrana im je itekako raznovrsna, te se velika droplja najbolje može opisati kao svaštojed. Hrana koja preovlađuje kod većine je biljna hrana. Hrane se mladicama, cvetovima, listovima, plodovima i semenima itd. Takođe se mogu često hraniti i insektima kao što su gmizavci, glodari i dr.
Zanimljiva činjenica za veliku droplju je to što može da izdrži jako dugo bez vode. Period razmnožavanja pada u vreme obilnih kiša, kada hrane ima jako puno. Mužjaci u tom periodu izvode takozvani „svadbeni ples“ za vreme kog mogu da naduju vrat u obliku lopte proizvodeći određene zvukove koji se nazivaju „bubnjanje“. Sitnije vrste, sa druge strane, koje žive u visokoj travi skaču dosta visoko ili kratko preleću kako bi bili uočljivi sa velike udaljenosti.
Kod velike droplje ne postoji ta drugotrajna veza mužjaka i ženke, već se posle oplođenja ženka sama stara o jajima, a kasnije i o mladuncima.Ženka najčešće snosi od 1 do 6 jaja u intervalu od nekoliko dana. Inkubacioni period kod ove životinje iznosi 20 – 25 dana. Mladucni su odmah posle nekoliko sati po piljenju spremni da sami napuste gnezdo.
Na sajtu B 92 imaju tri zanimljiva teksta o trenutnom stanju velike droplje kod nas.
U potrazi za poslednjim dropljama
Misterija nestanka droplji iz Mokrina
Iščezla najveća ptica Srbije - velika droplja
