- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Vajmarski ptičar je pas koji će svakako biti zapažen kada se pojavi negde. Kada ga ugledaju, ljude prvo privuče njegova boja dlake, potom njegova veličina i na kraju aktivnost. Iako ima veliki broj stavki koje su vezane za njih, a jedna je ključna: to je rasa pasa namenjena za pomoć u lovu, lovački pas.
Ima mnogo lovačkih rasa koje su popularne, kao na primer: zlatni retriver, engleski koker španijel, bigl, labrador retriver. Međutim vajmarski ptičar se nalazi na drugomm kraju niza jer je za ovu rasu jako dugo važilo pravilo da je neophodno polaganje lovačkih ispita i iz toga ima veoma jak lovački instinkt. Iz tog razloga je potrebna odgovarajuća dresura.
Iz tog razloga bilo kakva ideja o držanju u stanu je nešto o čemu ne treba ni razmišljati, a sa druge strane se podrazumeva dosta fizičke aktivnosti svaki dan. Fizička aktivnost ne podrazumeva samo proste šetnje, nego je potrebno pustiti psa da povremeno pretraži malo teren u potrazi za divljači.
Poreklo ove rase pasa
Poreklo je nejasno jer kao i mnogi drugi psi namenjeni za pomoć pri lovu na ptice, vajmarski ptičar se bolje isprofilisao tokom 19 veka. Ima rase je vezano za aristokratu koji je započeo selekciju i dao prve smernice o izgledu psa i njegovom karakteru. I tokom tog ranog perioda ga je koristilo plemstvo i radi toga se naziva aristokratom među psima.
kako se ova pasmina počela razvijati u Nemačkoj, akcenat je bio na malo jačoj građi psa i na njegovoj svestranosti u lovu. Krajni rezultat jeste pas koji se koristio kao ptičar, ali je mogao da pomogne i tokom lova na visoku divljačna primer to su srndać, divlja svinja ili jelen.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Kada je u pitanju lov lisice na našim prostorima to podrazumeva da je reč o crvenoj lisici. Duga je tradicija lova lisca i ostalo je zabeleženo da je lisica štetočina te da je treba radi toga loviti. Taj pečat će još dugo vremena da nosi sa sobom.
Lisica je najrasprostranjenija od svih kopnenih mesojeda. Naziv „crvena (riđa) lisica“ je direkno povezan sa bojom njenog krzna. Ta boja je najčešće riđo-braon sa dosta različitih nijansi. Zanimljiva je činjenica da ima čak 40 podvrsta riđe lisice.
Ljudi su vekovima lovili lisice, postavljali im veoma dobre i efikasne zamke, ali uprkos tome ova životinja je i dalje jedna od najbrojnijih vrsta. Smatramo da je tajna njihovog preživljavanja to što se veoma lako prilagođavaju svakoj sredini. Najpoznatiji prizor kada se spomene lov na lisice jeste lovaca na konjima u crvenim frakovima koje okružuje veliki broj pasa rase bigl. Takav lov na lisice u Engleskoj je bio vekovna tradicija, na žalost sada je zabranjeno.
Mužjak crvene (riđe) lisice je dužine negde oko 110 – 112 cm, a teži nešto blizu 11 kg. Za ženku crvene lisice stoji da je dugačka oko 108 cm, a teška oko 6 kg. Teritorija jedne lisice se prostire na 10 hektara u naseljenim mestima, dok u prirodi mogu da zauzmu teritoriju i od 2000 hektara.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Preticanje pri pucanju na divljač koja se nalazi u pokretu zavisi direktno od same brzine kretanja te divljači i njene udaljenosti od lovca. Preticanje prilikom nišanjenja na divljač pre svega zavisi u velikoj meri i od brzine zamaha kojim lovac nanosi pušku pri preticanju, a isto tako zavisi i od ugla pod kojim se divljač kreće od lovca ili ka lovcu.
Treba napomenuti da se preticanje pri nišanjenju uglavnom dešava kada je u pitanju lov fazana ili zeca. Na ovaj način se mogu loviti i druge divljači, ali ove dve životinje su najčešća meta lovcima koji koriste preticanje pri nišanjenju. Zec u punom trku dostiže neverovatnih 15 metara u sekundi, što je neverovatno brzo, dok približno istu brzinu dostižu i fazani kao i jerebice.
Kada je reč o šumskoj šljuki, možemo reći da je onda čak upola sporija od zeca i fazana, dok recimo divlje patke mogu da lete brzinom od 15 pa sve do 25 metara u sekundi. Poznata je činjenica da sva krupna divljač u punom trku može da pređe oko 15 metara za jednu sekundu.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Srndać (Capreolus capreolus) je šumska životinja koja je uglavnom rasprostranjena na području centralne Evrope.
Što se tiče njihove rasprostranjenosti, bitno je napomenuti da je istočna granica ove vrste postavljena od Ladoškog jezera prema Crnom moru, ali pre toga zaobilazi strepe (Kumo-Manične) i skreće prema Balkanu. Kada je reč o zapadnoj granici, možemo reći da se ona kreće od skandinavskih planina uz zapadnu obalu Briatnije pa sve do Gibraltara. Na balkanu je ova životinja veoma rasprostranjena. U Hrvatskoj ih ima najviše, čak 29 procenata.
Kada govorimo o njihovom izgledu, možemo reći da sam izgled srndaća ukazuje na skladno, vitko, i vrlo pokretljivo telo. Noge su im naročito vitke. Papci su im uglavnom crne boje. Uprkos tome što imaju veoma vitke noge, srndaći nisi baš najbolji trkači. Rep im je kratak i takoreći jedva vidljiv. Odrastao srndać ima 32 zuba, dok lane (mladunče srndaća) sa druge strane, ima samo 20 mlečnih zuba.
Ova životinja se kreće hodom, kasom i skokom. Srdnać je veoma dobar plivač, Mada kad se pogleda njegov izgled to se ne bi moglo baš reći. Za razliku od nekih drugih životinja, kao što su svinje i jeleni, srndać se nikad ne kaljuža.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Prilikom odlaska u prirodu, pred nas će se postaviti određeni izazovi koje treba da savladamo, a da bi ih savladali i dobro se proveli potrebno je da se dobro pripremimo. Na taj način će nam boravak u prirodi biti pravo i istinsko zadovoljstvo, ali ako krenemo nepripremljeni ili slabo pripremljeni desiće se to da ćemo sebe dovesti u veoma nezgodnu situaciju.
Kad krećemo treba da obratimo pažnju na dve stvari: prva je koliko ostajemo a druga da li idemo sa nekim ili sami. Od toga će zavisiti količina i izbor opreme koju ćemo sa sobom poneti.
Obratite pažnju i na količinu stvari
Ukoliko idemo sa nekim, tada se potrebe uduplavaju ali nam se u isto vreme i otvara mogućnost da ponesemo dodatne stvari. Što se tiče vremena koje planiramo provesti ako idemo na jedno popodne dovoljno će biti poneti malo osnovnih stvari, ali ako idemo na nekoliko dana tad se povećava količina opreme da ne bude nekih iznenađenja. U ovom tekstu su nabrojane neke osnovne stvari
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Trajno zaštićene vrste divljači su nešto o čemu se na dosta mesta mogu pročitati neke poluinformacije i nekakve liste koje su nepotpune. Zapravo je na tom spisku trajno zaštićenih vrsta se nalazi 7 vrsta sisara i 10 vrsta ptica. Da malo to približimo ljudima objavljujemo taj spisak sa kratkim opisom svake životinje i njenom slikom.
Neke su poznatije životinje kao na primer mrki medved ili veliki tetreb poznate su svima, a tu se nalaze i slabije poznate vrste kao što su stepski tvor ili barska šljuka bakasitna za koju opet sa druge strane velika većina nije nikad čula.
Na osnovu člana 21 zakona o lovstvu i divljači ( Službeni glasnik Republike Srbije broj 18/10 ) donet Pravilnik o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta divljači - pravilnik je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije broj 9/12.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Rakuno pas (Nyctereutes procyonoides ) takođe je poznat kao magnut ili tanuki. Poreklo im je iz istočne Azije i to je jedina vrsta koja je opstala iz roda Nyctereutes. Rakun pas je dobio ime po svom izgledu, odnosno zbog toga što podseća na rakuna, sa kojim nije blisko povezan. Populacija ove vrste istočnoazijskog psa je opala u poslednjih nekoliko godina i to zbog lova.
Trgovina krznom, urbanizacija, napuštanje ljubimaca i bolesti koji se mogu preneti između njih su samo neki od razloga zbog kojeg je ova populacija pasa u opadu u poslednjih par godina.Nakon što se ova vrsta proširila i na centralnu i zapadnu Evropu, rakuno pas počinje da se tretira kao potencijalno opasna invazivna vrsta pasa.
Odakle rakunopsi dolaze
U Evropi se pojavila iz Rusije i to prvo u Finskoj oko 1930 godine. O rakunopsu kao stalnom stanovniku Finske se može govoriti tek u periodu od 1950 godine. Posle tog pojavljivanja, svoje teritorije je širio u proseku za 40 kilometara godišnje.
Lobanje rakunopasa su veoma slične onim iz južnoameričkih lisica, mada genetska istraživanja otkrivaju da nisu blisko povezani. Njihove lobanje su male, ali snažne građe i umereno su izdužene sa uskim jagodičnim lukovima. Ukoliko pogledamo projekcij same lobanje, možemo slobodno reći da su im lobanje dobro razvijene. Tzv. Sagitalni greben na lobanji je posebno dobro razvijen u starijim životinjama.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
U današnjem tekstu ćemo govoriti o divljim svinjama i svinjskoj kugi i tome koliko ona može biti opasna. Uzročnik svinjske kuge jeste virus, tzv. RNK virus koji pripada rodu Pestivirus iz porodice Flaviviridae. Sam opstanak ovog virusa u spoljašnoj sredini zavisi isključivo od temperature, vlažnosti, pH sredine kao i drugih hemijskih supstanci. Naučno je dokazano da ovaj virus, kada je zaštićen od delovanja UV zraka, ostaje infektivan od 6 pa sve do 24 dana, a njegovom dugom opstanku pogoduju okoline bogate belančevinama i sredine u kojima postoji niska temperatura.
Virus svinjske kuge u mesu može da ostane infektivan i pri temperaturi od 4 stepena i do 85 dana. Ukoliko se ovaj virus nađe u zamrznutom mesu, gde je temperatura ispod nule, njegov period opstanka može da iznosi čak 4 godine. Kada se nađe u mesu koje stoji na nekoj sobnoj temperaturi, ovaj virus gubi svoju efektivnost nakon 4 do 5 dana. Za razliku od tog mesa, virus svinjske kuge, u sušenom mesu može da bude infektivan od 17 do 190 dana. Svi ovi podaci dokazuju činjenicu da je virus svinjske kuge otporniji na niske temperature te stoga duže opstaje u hladnijim sredinama. Dok pri većim temperaturama gubi svoje dejstvo.
Šta doprinosi pojavi i razvoju ovog virusa kao i svinjske kuge?
Glavni činioci rizika kod pojave ovog virusa su: Ishrana svinja termički neobrađenih ostataka hrane, nekontrolisan promet svinja i proizvodnje svinjskog mesa, kontak svinja sa drugim divljim svinjama bilo da je taj kontakt direktan ili indirektan. Još jedna stavka koja se može uvrstiti u glavne činioce jeste nesprovođenje strogih biosigurnosnih mera na farmi gde se uzgaja stoka.
