- Details
- Written by: Vejin Nikola
U našim vodama som spada među najveće ribe koje možete upecati, težina mu može biti i preko 100 kilograma. To je riba koja ima karakterističan izgled tela, nema krljušti a oko usta se nalazi 6 brkova.
Mada mogu narasti veliki, kao trofejni primerci se mogu računati i oni teži od 30 kg. Som je najčešće aktivan noću, u sumrak i jutro. Veoma je zanimljivo da je aktivan i kada je kiša i nevreme je, razlog zašto ga to podstiče na povećanu aktivnost je nepoznat.
Ribolov soma je najčešće na dubinu ili varaličarenjem, a za njega se koristi i posebna tehnika koja se zove bućkanje. Kada se ulovi pruža dosta jak otpor uglavnom trudeći se da ode prema preprekama, a ako je veći nabija prema dnu.
Zaštićen je lovostajem u kasno proleće tokom perioda mresta, a takođe i merom minimalne dužine tako da se somovi kraći od 60 cm vraćaju nazad u vodu.
Osnovne stvari o somu
Riba som ima telo koje je izduženo, na prednjem delu prošireno i zbijeno pa se postepeno sužava prema kraju. Telo je smeđe-sive boje različitih nijansi, nema krljušti nego je prekriveno sa slojem sluzi. Stomak je malo svetlije boje.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Bucov je jedna od retkih riba grabljivica koja nema zube. Najčešće ga možete naći na većim i otvorenim vodama bez obzira da li su tekuće ili stajaće, ali veoma retko u delovima koji su zatravljeni. Poznat je pod nazivima belun i bolen, spada u familiju šaranskih riba.
Napad pri vijanju kedera mu je silovit i dosta se često za njega koristi naziv raub. Prilikom tih jakih udara koji su dosta blizu površine vode mogu se primetiti virovi koje napravi. Dok su manji kreću se u jatima, ali odrasli primerci su samostalni ili ponekad u veoma malim grupama.
Kapitalni bucovi su oni preko 6 kilograma, njih možemo nazvati trofejima. Za njihovo pecanje se koriste najčešće varalice, mada sitniji komadi mogu da sse uhvate i na crviće ili gliste.
Dosta često ga svrstavaju u grupu bele ribe jer ima malo više kostiju, a delom je to vezano jer se nalazi u familiji šarana.
Osnovne informacije o bucovu
Bucov je riba koja ima izduženo telo, boja je po leđima tamno siva sa prelivima, a bokovi i stomak su svetliji, srebrnkasti. Usta su dosta duboko usađena u glavu što omogućava da se široko otvore. Kao i ostale ribe iz te familije imaju neku varijantu zuba unutar ždrela.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Bas je riba koja je u Evropu doneta iz Severne Amerike, pa je tako stigao i do naših krajeva. Mada je u postojbini veoma cenjena riba kod nas nije postigao baš veliku popularnost.
Jedan od razloga manje popularnosti može biti manja veličina prosečnih primeraka koji se upecaju, dok drugi je verovatno prostor koji nastanjuju a to su mirnije vode koje nisu toliko zastupljene. Ti tereni gde se lovi su uglavnom u Vojvodini pa se tako može naći u kanalima za navodnjavanje.
Trofejnim primercima se mogu kod nas smatrati komadi teži od 2,5 kg. Latinski naziv ove ribe jeste Micropterus salmoides. Jedan od lokalnih naziva koji je pokušaj prevođenja orginalnog imena jeste velikousti pastrmski grgeč.
Mada je veliki otpor prema novo pridošlim vrstama, situacija je takva kakva jeste. Bas je u svakom slučaju bolji od druge dve vrste koje su takođe stigle iz Severne Amerike (terpan i sunčica).
Osnovni podaci o ribi bas
Ova riba liči na bandara, ali za razliku od njega ima značajno veću glavu i nesrazmerno velika usta. Na leđima se nalaze dva peraja koja imaju meke žbice, za razliku od bandara koji u prvom peraju na leđima ima koštane žbice.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Jedna od napopularnijih riba grabljivica na našim vodama je smuđ (Stizostedion lucioperca), koji je poznat još pod nazivima baron, staklenooki i šiljev. Zapravo naše vode naseljavaju dve vrste smuđa ali je razlika u njihovom izgledu veoma mala. Osnovna razlika je što smuđ kamenjar (Stizostedion volgensis) naraste značajno manji, retko budu teži od 4 kilograma. Za razliku od njega redovan smuđ može imati težinu preko 10 kg u vodama sa povoljnim uslovima.
Najčešće se lovi na dubinu ili varalicama, dok je na plovak veoma redak ulov. Nije toliko usamljenička riba kao štuka na primer, tako da se na jednom mestu u isto vreme može nalaziti nekoliko riba koje su pribložno iste veličine.
Najaktivniji su predveče i ujutru dok im se aktivnost smanjuje preko dana. Imaju dobro razvijeno oko i bočnu liniju što im omogućava da uspešno love na većim dubinama. zadražavaju se na kamenjarima i oko panjeva što koriste kao zgono mesto da lekše ulove male ribe.
Osnovne informacije o smuđu
Izgled mu je izdužen sa vretensatim oblikom tela. Boja mu je po gornjem delu bokova i leđa siva sa primesima zelenkaste ili smeđe u zavisnosti od toga gde živi, a ima i poprečne šare tamnije boje po bokovima (najčešće 8 komada). Donji deo bokova i stomak su mu svetlo sivi.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Bandar je grabljivica koja ne naraste velika u našim vodama, kapitalnim primercima se mogu smatrati oni teži od 1 kg. Latinski naziv za ovu ribu jeste Perca fluviatilis, a lokalnih naziva ima nekoliko koja su vezana za karakteristično leđno peraje ili za velike oči: bulješ, okan, kostereš, grgeč, kostro.
Dok su manje veličine uglavnom se kreću u jatima, dok kako rastu tako im se smanjuje broj u jatima. Veliki primerci se kreću pojedinačno, ali ih uvek ima nekoliko oko prepreka u vodi. On uvek nekako dođe tokom ribolova kao usputni ulov, njega ribolovci ne idu da pecaju ciljano.
Kako je dosta usamljen u svojoj familiji kod nas, teško ga je pomešati sa drugim vrstama riba Telo mu je nabijeno, zelenkaste boje i sa smeđim šarama u raznim nijansama. Na leđima se nalaze dva leđna peraja od kojih prednje ima koštane žbice i ako se ne pazi kad se riba prihvati izvan vode može se desiti da se neoprezi ribolovac lako ubode.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Kada se spomene bela riba vrste koje se pod tim pojmom podrazumevaju u slatkim vodama nisu precizno definisane. Pored toga dodatnu gužvu mogu u celoj priči napraviti i razni lokalni nazivi, kao i zastupljenost različitih ribljivh vrsta na drugačijim vodotocima.
U osnovi je to naziv koji se koristio za različitu vrstu ribe koja je u nekom ranijem periodu bila više zastupljena i iz tog razligo manje cenjena kod kupaca. Vremena su se promenila jer su neke domaće vrste postale veoma retke a vrste riba poput babuške su postale veoma zastupljene.
Mada se taj naziv dosta koristi, malo je tekstova koji se bave time vrstama bele ribe, a oni koji postoje uglavnom obrađuju morske ribe. Često se može čuti da se u ovu grupu svstavaju manje vredne ribe, pune kostiju ili manje ukusne, ali to su sve stereotipi koji vladaju i koji se prenose bez ikakvog proveravanja. Stvarno stanje je da su sve vrste veoma bitne u ekosstemu i da su ukusne kad se kvalitetno pripreme za jelo.
Navešćemo najčešće vrste bele ribe: bucov, deverika, jaz (protfiš), mrena, klen, babuška, sabljar, crvenperka, bodorka, skobalj, šljivar, beovica, kesega, krupatica, plotica. Ovom spisku će mnogi zameriti da se neke vrste neopravdano nalaze na njemu, dok će drugi reći da nedostaju vrste kao što je karaš, linjak ili bandar. Kako ne postoji precizan spisak, nabrojali smo one najčešće koje se u ribarnicama proaju pod nazivom bela riba.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Ribolov varalicama je zanimljiv velikom broju ribolovaca jer nudi mogućnost brzog menjanja mesta. Prilikom odlaska u ribolov se ne nosi mnogo pribora što daje priliku za veću pokretljivost. Sa druge strane ta opcija da se ne nosi mnogo pribora u nekim situacijama može da predstavlja i nedostatak, jer se na vodi primeti da je kod kuće ostao model na koju riba ide.
Najsigurniji način za popunjavanja kutije sa varalicama je savetovanje sa kolegama koji već imaju iskustva pri ovakoj vrsti pecanja. Praksa je najbolji način da se utvrdi da li neki tip varalica ima sve što treba na određenom ribolovnom terenu, kao i koji je model se najbolje pokazao. Ovo savetovanje se uvek pokaže dobro jer su neke vrste varalica napravljene za to da se na njih upeca ribolovac, dok su na vodi neupotrebljive.
Početnicima može biti priličan problem u samom startu jer ima dosta različitih modela, a dodatnu pometnju mogu napraviti i neki lokalni nazivi za varalice. U nekim krajevima se svi vobleri prosto nazivaju Rapala, a za sve leptire se koristi naziv Meps. Kada se svemu tome dodaju još i razlike u bojama jasno je da se postavlja zaista veliki izazov pred nekog početnika, šta prvo da nabavlja.
- Details
- Written by: Vejin Nikola
Ove ribe nema na delu Dunava koji protiče kroz našu zemlju, međutim pre izgradnje Đerdapske brane moruna se često hvatala na Dunavu. Ona je poznata i pod imenom beluga i evropska jesetra, a latinski naziv morene jeste Huso huso. Spada u grabljivice i može narasti do neverovatnih dimenzija.
Najveću je slavu stekla na osnovu jajašaca od kojih se dobija kavijar, a to je i razlog zašto se veoma mnogo lovila. Krajem dvadesetog veka je razvijen sistem gde se jajašca izmuzu iz ženke koja je spremna za mrest bez ugrožavanja njenog života. Pre toga je svaka riba morala biti ubijena da bi se došlo do ikre.
Najveća slatkovodna riba
Moruna se nalazi u porodici riba koje se nazivaju štitonoše zbog specifičnih zadebljanja na koži koje se prostiru u pet redova duž tela ribe. One imaju skelet od hrskavice, a po telu im se nalaze spomenuta pločasta zadebljanja koje delimično vrše ulogu krljušti. Njeno telo je je manje vretenasta i više zbijena nego druge njoj srodne vrste riba.
Mogu narasti veoma velike, kao najveći primerak koji se priznaje da je tačan jeste od 1571kg koji su ribari uhvatili u delti Volge. Pored veličine je i njen životni vek veoma dug, prema nekim navodima može živeti duže od 100 godina. Oko ovih podataka treba biti veoma oprezan, jer ljudskoj mašti nema granice.
