- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Riba šaran je pored pastrmke najpoznatija slatkovodna riba na našim prostorima. Razlog za to jeste intenzivan uzgoj i velika ponuda u ribarnicama, tako da i oni koji se na bave pecanjem su čuli za ovu riblju vrstu. Za ribolovce on osim ukusnog mesa ima još dve veoma bitne karakteristike, veoma je borben kad se upeca i može narasti prilično velik. Lov šarana može biti na dubinu ili na plovak.
Osnovna podela bi bila na divljak (sa krljušti) i tovni šaran (bez krljušti), mada je ralno ima jako mnogo različitih vrsta koje su razvijane i selektovane za ribnjački uzgoj. Sticajem različitih okolnosti, najčešće plavljenjam ribnjaka od obližnjih reka, dolazilo je do širenja tih šarana iz ribnjaka u redovne vodotokove. A povremeno se pristupalo i organizovanom puštanju tih ribnjačkih vrsta radi poribljavanja
Latinski naziv za šarana jeste Cyprinus carpio i najpoznatija je riba iz svog roda. Postoje neki nazivi mada se dosta njih može pročitati, ovde ćemo navesti dva od nekoliko Cyprinus carpio morpha regina i Cyprinus carpio morpha hungaricus. U tu grupu šaranskih riba spadaju još deverika, linjak, babuška, pa čak i bucov. Spisak je značajno širi od ovoga što sam ja naveo, ali sam spomenuo najznačajnije.
Dužina do koje može narasti je veća od 1 metar, a kapitalnim primercima se mogu smatrati primerci teži od 10 kilograma. Povremeno se desi da se pri lovu šarana upeca matica težine i preko 20 kilograma. Telo je uglavnom izduženo kod primeraka iz divljine, dok ribnjačke vrste imaju malo više zbijeno telo, ali to i nije jedina razlika jer se mogu uvideti i različitosti u pogledu pokrivenosti krljuštima.
Kako se uglavnom hrani pri dnu usta su prilagođena tom načinu života, a karakterističnost jeste i to što se uz usta nalaze 4 brka. Iako je glava prilagođena hranjenju pri dnu, on će uspešno uzimati hranu iz srednjih slojeva pa i sa površine vode. Boja se kreće u različitim nijansama smeđe, sa tim da je stomak uvek značajnije svetao. Još jedna osobina koja ga krasi jeste opreznost.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
U vodama na našim prostorima se nalazi tri vrste koje žive oduvek, ali se pojavljuju i vrste koje dolaze sa drugih kontinenata. Dve su vrste rakova zakonom kod nas stavljene pod stalnu zaštitu od lova: rečni rak i potočni rak (kamenjar). Na žalost kod nas se malo pažnje posvećuje praćenju stanja populacije, pa deluje da su mere o zaštiti donete preventivno a ne na osnovu stanja na terenu.
Ovo sve na terenu može delovati pomalo zbunjujuće jer su ljudi upoznati da u slatkim vodama Dunavskog sliva žive rakovi i podela bi išla po principu da ako je ulovi na nekoj reki onda je rečni, ako je iz bare tad je barski rak, a kad je iz nekog potoka tad se radi o potočnom raku. Međutim da bi se precizno odredilo o kojoj vrsti raka je reč treba pregledati kako izgleda rostrum (deo glave kod usta)
Sa naučne strane broj rakova u našim vodama je značajno veći, jer imaju i dve vrste rakova koje su stigle sa drugih kontinenata.. Međutim na terenu se uglavnom primećuju veliki primerci, pa se o njima i najviše priča. Postoji priča da rakovi mogu da opstanu samo u vodama koje su čiste od hemiskog zagađenja, ali za vrste koje se tek pojavljuju ima najava da su mnogo otpornije.
Domaće vrste rakova
U ovu grupu spadaju autohtone vrste rakova, one koje su prisutne oduvek, rečni rak (Astacus Astacus), rak potočni (Austropotamobius torrentium) i barski rak (Astacus leptodactylus). Tačno razlikovanje vrsta u pitanju se najpreciznije može odraditi po obliku rostruma.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Linjak je u Srbiji riba koja je trajno zaštićena lovostajem, nije dozvoljen njegov ribolov i nošenje kući. Ova riba je usled nekoliko razloga postala veoma retka i sad je na nama, pecarošima i ljubitelima prirode da pomognemo da se poveća populacija.
Kako je do smanjenja brojnosti počelo pre nekih 35 godina otprilike, bilo je dosta vremena da se razviju razne priče zašto je ugrožen, kako treba da se odradi njegova zaštita. Neke od tih ideja i priča su neverovatno fantastične. Linjak je poznat i pod latinskim imenom Tinca tinca.
Izgled liinjaka se prilično razlikuje od ostalih riba u našim vodama i veoma ga je teško pomešati sa nekom drugom vrstom. Iako ima telo koje po proporcijama liči na većinu riba iz roda šarana, ali je višezbijeno. Po površini, preko krljušti se nalazi sloj sluzi koji dodatno štiti ribu. Karakterističn je i izgled peraja koja su u velikoj meri zaobljena.
Riba linjak ime jedan par brkova koji pomađu pri pronalaženju hrane. Boja tela se prilagođava staništu i kreće se od smeđe do žute, sa jakim prelivima zelene. Leđa i gornji deo bokova su tamnije boje od stomaka. Hrani se hranom biljnog porekla, kao i insektima i manjim beskičmenjacima koje pronalazi pri dnu.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
U našim vodama som spada među najveće ribe koje možete upecati, težina mu može biti i preko 100 kilograma. To je riba koja ima karakterističan izgled tela, nema krljušti a oko usta se nalazi 6 brkova.
Mada mogu narasti veliki, kao trofejni primerci se mogu računati i oni teži od 30 kg. Som je najčešće aktivan noću, u sumrak i jutro. Veoma je zanimljivo da je aktivan i kada je kiša i nevreme je, razlog zašto ga to podstiče na povećanu aktivnost je nepoznat.
Ribolov soma je najčešće na dubinu ili varaličarenjem, a za njega se koristi i posebna tehnika koja se zove bućkanje. Kada se ulovi pruža dosta jak otpor uglavnom trudeći se da ode prema preprekama, a ako je veći nabija prema dnu.
Zaštićen je lovostajem u kasno proleće tokom perioda mresta, a takođe i merom minimalne dužine tako da se somovi kraći od 60 cm vraćaju nazad u vodu.
Osnovne stvari o somu
Riba som ima telo koje je izduženo, na prednjem delu prošireno i zbijeno pa se postepeno sužava prema kraju. Telo je smeđe-sive boje različitih nijansi, nema krljušti nego je prekriveno sa slojem sluzi. Stomak je malo svetlije boje.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Bucov je jedna od retkih riba grabljivica koja nema zube. Najčešće ga možete naći na većim i otvorenim vodama bez obzira da li su tekuće ili stajaće, ali veoma retko u delovima koji su zatravljeni. Poznat je pod nazivima belun i bolen, spada u familiju šaranskih riba.
Napad pri vijanju kedera mu je silovit i dosta se često za njega koristi naziv raub. Prilikom tih jakih udara koji su dosta blizu površine vode mogu se primetiti virovi koje napravi. Dok su manji kreću se u jatima, ali odrasli primerci su samostalni ili ponekad u veoma malim grupama.
Kapitalni bucovi su oni preko 6 kilograma, njih možemo nazvati trofejima. Za njihovo pecanje se koriste najčešće varalice, mada sitniji komadi mogu da sse uhvate i na crviće ili gliste.
Dosta često ga svrstavaju u grupu bele ribe jer ima malo više kostiju, a delom je to vezano jer se nalazi u familiji šarana.
Osnovne informacije o bucovu
Bucov je riba koja ima izduženo telo, boja je po leđima tamno siva sa prelivima, a bokovi i stomak su svetliji, srebrnkasti. Usta su dosta duboko usađena u glavu što omogućava da se široko otvore. Kao i ostale ribe iz te familije imaju neku varijantu zuba unutar ždrela.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Bas je riba koja je u Evropu doneta iz Severne Amerike, pa je tako stigao i do naših krajeva. Mada je u postojbini veoma cenjena riba kod nas nije postigao baš veliku popularnost.
Jedan od razloga manje popularnosti može biti manja veličina prosečnih primeraka koji se upecaju, dok drugi je verovatno prostor koji nastanjuju a to su mirnije vode koje nisu toliko zastupljene. Ti tereni gde se lovi su uglavnom u Vojvodini pa se tako može naći u kanalima za navodnjavanje.
Trofejnim primercima se mogu kod nas smatrati komadi teži od 2,5 kg. Latinski naziv ove ribe jeste Micropterus salmoides. Jedan od lokalnih naziva koji je pokušaj prevođenja orginalnog imena jeste velikousti pastrmski grgeč.
Mada je veliki otpor prema novo pridošlim vrstama, situacija je takva kakva jeste. Bas je u svakom slučaju bolji od druge dve vrste koje su takođe stigle iz Severne Amerike (terpan i sunčica).
Osnovni podaci o ribi bas
Ova riba liči na bandara, ali za razliku od njega ima značajno veću glavu i nesrazmerno velika usta. Na leđima se nalaze dva peraja koja imaju meke žbice, za razliku od bandara koji u prvom peraju na leđima ima koštane žbice.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Jedna od napopularnijih riba grabljivica na našim vodama je smuđ (Stizostedion lucioperca), koji je poznat još pod nazivima baron, staklenooki i šiljev. Zapravo naše vode naseljavaju dve vrste smuđa ali je razlika u njihovom izgledu veoma mala. Osnovna razlika je što smuđ kamenjar (Stizostedion volgensis) naraste značajno manji, retko budu teži od 4 kilograma. Za razliku od njega redovan smuđ može imati težinu preko 10 kg u vodama sa povoljnim uslovima.
Najčešće se lovi na dubinu ili varalicama, dok je na plovak veoma redak ulov. Nije toliko usamljenička riba kao štuka na primer, tako da se na jednom mestu u isto vreme može nalaziti nekoliko riba koje su pribložno iste veličine.
Najaktivniji su predveče i ujutru dok im se aktivnost smanjuje preko dana. Imaju dobro razvijeno oko i bočnu liniju što im omogućava da uspešno love na većim dubinama. zadražavaju se na kamenjarima i oko panjeva što koriste kao zgono mesto da lekše ulove male ribe.
Osnovne informacije o smuđu
Izgled mu je izdužen sa vretensatim oblikom tela. Boja mu je po gornjem delu bokova i leđa siva sa primesima zelenkaste ili smeđe u zavisnosti od toga gde živi, a ima i poprečne šare tamnije boje po bokovima (najčešće 8 komada). Donji deo bokova i stomak su mu svetlo sivi.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Ribolov
Bandar je grabljivica koja ne naraste velika u našim vodama, kapitalnim primercima se mogu smatrati oni teži od 1 kg. Latinski naziv za ovu ribu jeste Perca fluviatilis, a lokalnih naziva ima nekoliko koja su vezana za karakteristično leđno peraje ili za velike oči: bulješ, okan, kostereš, grgeč, kostro.
Dok su manje veličine uglavnom se kreću u jatima, dok kako rastu tako im se smanjuje broj u jatima. Veliki primerci se kreću pojedinačno, ali ih uvek ima nekoliko oko prepreka u vodi. On uvek nekako dođe tokom ribolova kao usputni ulov, njega ribolovci ne idu da pecaju ciljano.
Kako je dosta usamljen u svojoj familiji kod nas, teško ga je pomešati sa drugim vrstama riba Telo mu je nabijeno, zelenkaste boje i sa smeđim šarama u raznim nijansama. Na leđima se nalaze dva leđna peraja od kojih prednje ima koštane žbice i ako se ne pazi kad se riba prihvati izvan vode može se desiti da se neoprezi ribolovac lako ubode.
