Kao što većina vas već zna, keder se veoma povremeno koristi kao varalica u ribolovu na ovim prostorima. Međutim ono što je zanimljivo kod ovakvog ribolova, odnosno kod korišćenja kedera kao varalice su sistemi za montažu kojih ima dosta, ali su dva osnovna. Ukoliko se već duže vreme bavite ribolovom, onda ste možda i sami probali neki sistem u kojim može keder da se upotrebi kao varalica.
U daljem tekstu ćemo govoriti baš o ta dva sistema i objasniti princip rada. Prvi sistem (sistem u kome se keder koristi kao varalica) koji ćemo spomenuti je sistem koji je osmislio beograđanin Albert Drašković . Svi mi znamo da mrtva ribica, odnosno keder, predstavlja jedan od najefikasnijih mamaca za lov smuđa kao i da povremeno na njega dođu štuka i som. Drašković sistem je veoma pouzdan, i ne samo to, već je i više od 3 decenije jedan od najzastupljenijih sistema, kako u Evropi tako , pa i šire. Dakle ovaj sistem datira još iz dvadesetog veka, odnosno 1967 godine kada je beograđanin Albert Drašković osmislio sistem sa kederom kao varalicom.
Ovaj sistem je toliko proslavio Alberta da je čak u Francuskoj, u njegovu čast, održano međunardno varaličarsko takmičenje pod nazivom “Svetski kup u pecanju na jezeru Karnasjer – Zlatni Draško”. Jedna od glavnih prednosti ovog sistema je to što keder ne spada ni posle više uzastopnih zabačaja, dok se u vodenoj struji ponaša kao da je živ.
slika preuzeta sa sajta izradavaralica.blogspot.com
Sistem se pravi tako što se mrtva ribica, odnosno keder, kroz usta navuče na žicu, a nakon toga se prednji kraj te žice iskrivi u stranu. Jednom kada sve to završite, onda trebate oko glave kedera, odnosno iza škrga, namotati parče druge (ali ovog puta mekane) žice i na nju treba da se pričvrsti olovno otežanje. Na samom kraju se u telo ribice sa obe strane ubodu dve male trokrake udice, na predvezima različite dužine, čiji se slobodni krajevi provuku kroz škrge i u usta vežu za olovnu glavu.
Jednom kada sklopite sistem kako treba, budite sigurni da vam keder neće spasti ni jednog trenutka, a isto tako ni riba koju budete upecali. Još jednom kažemo da je to jedna veoma velika, i možemo reći, glavna karakteristika ovog sistema. Što se tiče metode pecanja može se reći da se lovi slično kao klasičnim džigovanjem sa silikonskim varalicama.
Sistem se zabaci, a nakon toga se pusti da legne na dno, što može da se primeti blagim opuštanjem najlona. Nakon toga je potrebno da se vrh štapa podigne u vis, pa da se ponovo obori, a višak strune namota. Nakon ovkog postupka, potrebno je sačekati malo, i onda opet ponoviti ceo process. Kada je u pitanju lov smuđa, onda se obično koriste kederi koji su do nekih 12 centimetara dužine, dok se za soma i štuku mogu montirati i mnogo veći komadi. Kada koristite sistem “Drašković” obratite pažnju da ne kontrirate odmah čim grabljivica zagrize mamac.
Morate ostati smireni i sačekati da prođe malo vremena, pa tek onda energično započeti kontriranje. Istina, ukoliko planirate ovakav ribolov da sprovedete u delo, onda će vam definitivno trebati malo robusniji pribor, prvenstveno zbog boljeg vođenja sistema kroz vodu ali isto tako i zbog činjenice da se na ovaj sistem mogu doći kapitalni primerci ribe. Dakle, “Drašković” je jedan odličan sistem koji koristi keder kao varalicu, i svakako bismo vam savetovali da jednog dana isprobate ovaj sistem, ukoliko naravno to već niste uradili.
Više puta predstavljani sisitemi
U časopisu “Ribolov“ postoji jedan dosta dobar članak vezan za ovu tematiku, odnosno o kederu kao varalici. Ovaj metod pecanja može na prvi pogled da zavara gotovo svakog ribolovca, odnosno može vam na prvi pogled delovati dosta prosto, ali verujte nam, uopšte nije tako. Ovo je jedna od težih tehnika u pecanju, koja zahteva dosta dobro poznavanje ribolova i iskustva u pecanju.
U Srbiji se na našim velikim rekama, kao što su: Dunav, Sava, Tisa, Tamiš, mogu često videti ribolovci koji baš koriste ovaj sistem pecanja. Jedna od velikih prednosti ovakvog načina ribolova u odnosu na ribolov sa uobičajnim montiranjem živog kedera se ogleda u tome što nekim montažama koje se koriste za muvanje možemo kedera adekvatno prezentovati i na nekim veoma nepristupačnim mestima, na kojima bismo inače morali da koristimo neke druge tehnike ribolova.
Kada pričamo o montiranju, možemo reći da je jedna od najednostavnijih montaža za varaličarenje na kedera upravo navlačenjem na udicu sa džig glavom.
Udica mora da se provuče kroz usta i telo, pa da se onda izvuče na leđa. Kako imamo situaciju da je keder direktno oslonjen na olovo koje udara o dno, a i trpi dosta veliki pritisak prilikom samog zabacivanja i povlačenja, relativno brzo može da se ošteti, te ga zato treba često menjati.
Trajnost mu se može donekle produžiti tako što mu se usta zatvore pomoću komada bakarne žice, čime se znatno sprečava da voda vrši pritisak na unutrašnjost i smanjuje otpor pri povlačenju, ali se to ne isplati na terenima sa obiljem krša, na kojima se kederi u svakom slučaju brzo habaju i mnogo kidaju.
Ovde smo predstavili dva uobičajna sistema za montažu pri ribolovu kada se koristi keder kao varalica. Neophodno je eksperimentisanje, ne mora se slepo držati komercijalnih rešenja koja se mogu kupiti u prodavnicama. Ne može da škodi da sami montiramo jedan sistem za ribolov, pa kada ga isprobamo na vodi vršimo prepravke.
Takođe ne može škoditi ni korišćenje dodatnih mirisa da bi se mamci učinili atraktivnijim za predatore. I ovde važi pravilo da ako se ponudi veća ribica, i ulov će biti veći osim kod ribolova štuke koja nema strah da pojuri i plen koji nije u srazmeri sa njemom veličinom.