- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Na našim prostorima se dosta govori o lovačkom naoružanju, noževima za lov i psima koji pomažu lovcima, a ostali elementi opreme su nekako zanemareni. Jedan detalj je preterano zanemaren iako je od velike važnosti za dobar lov, a to su lovačke čizme. Teži se nekim univerzanim modelima, da su dobre leti i zimi, za duže hodanje i za mirovanje na čeki.
Čizme bi se ugrubo mogle podeliti na dva tipa, prema tome od kojeg su materijala. Prvi materijal je guma i to je ono što se kod nas najviše naziva čizmama, druga opcija su neki drugi materijali ili čak kombinacija gume sa drugim materijalima.
Oko ovakvog pogleda se neće svi složiti jer za neke su čizme samo one gumene, dok su ostale cipele. Oko ovoga se može pametovati jako dugo, ali je na kraju bitno samo ono kako se one pokažu na terenu. Čizme za lov bi se mogle da budu podeljene u dve grupe u zavisnosti hoće li se koristiti za aktivan lov (gde se dosta pešači) ili za pasivan (sa više mirovanja).
Bitne osobine
Izbor na tržištu je zaista velik, pa je pre početka i razmišljanja o tome kakva nam obuća za lov treba potrebno videti kakvi su uslovi na terenu i u kom godišnjem dobu se najviše lovi. Kako je finansijska situacija dosta loša, ljudi se trude da odaberu neki model koji bi se mogao nazvati univerzalnim.
Opisaćemo neke stvari na koje treba malo više obratiti pažnje, nešto se previše naglašava pri promociji dok se neke druge stvari često prećute od strane prodavaca. Kao prednosti se nude opcije delimičnog otvraranja čizmi sa cibzarom ili pertlama radi lakšeg obuvanja i kasnije skidanja sa noge, zatim je tu opcija da se prave kombinovanjem materijala da bi se od svega iskoristilo što više. Veoma često lovačke čizme pri vrhu imaju kaiščić za zatezanje, što sprečava sneg da upada unutra.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Među najpopularnijim vrstama sitnije divljači na našim prostorima se pored fazana nalazi divlji zec. Pored dodatka u nazivu divlji koriste se povremeno i evropski ili obični zec. Latinski naziv mu je Lepus europaeus.
Na našim prostorima se najčešće lovi u brdskim predlima sa psima goničima, dok se u ravnici lovi tako što se lovci rasporede u potkovicu (polukrug). Da bi se obavila dodatna zaštita, pozicije u lovištu gde se puštaju divlji zečevi se stavlja pod zabranu lova na par godina, dok lovci određuju samo nekoliko dana godišnje kad se može loviti ova divljač. Popularnost lova dovodi do toga da u nekim predelima praktično nestaje, ali se ponovnim naseljavanjem radi na tome da se situacija zadrži u ravnoteži.
Divlji zec i kunić su dve različite vrste, mada ih ljudi tokom razgovora veoma često mešaju. Kod nas se kunići drže kod kuće radi gajenja, dok su zečevi divlje životinje koje je praktično nemoguće držati zatvorene. Ukoliko se desi da primetite mladunca divleg zeca u prirodi ne treba ga nikako uzimati i dirati rukama. Ako se to uradi majka će ga odbaciti i uginuće od gladi.
Opis i stanište
Njegov izgled bi se mogao opisati kao savršen za prikrivanje, a građa je stvorena za trčanje. Divlji zec može narasti u visinu do 30 cm, a dužina sa ispruženim nogama može biti i malo preko 70 cm. Boja mu je smeđa koja pomalo vuče na sivo, sa tim da se na vrhovima ušiju nalaze tamnije obojeni delovi koji su crne boje. Boja dlake na stomaku je sivkasto bela.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Divokoze spadaju u divljač koja se ređe lovi kod nas jer je samo mestimično zastupljena na našim prostorima i lovne dozvole se izdaju u ograničenombroju. Nalazi se uglavnom na nepristupačnom terenu i veoma je oprezna životinja što lovcima nimalo ne olakšava.
Prilikom lova uvek se ide pratiocom koji dobro poznaje teren i zna gde treba ići,a ako dođe do problema tu je da pomogne. Kada se divljač primeti pratilac ostaje blizu mesta odakle su ugledali divljak, a lovac sam produžava lov na divokozu jer je manja šansa da bude primećen.
Jedna od stvari na koju treba obratiti pažnju jeste kretanje metka nakon hica, jer se divljač često nalazi značajno iznad ili ispod položaja lovca. Neke mera udaljenosti do koje bi trebalo gađati jeste 150 m, mada se uglavnom puca i sa manjih rastojanja.
Osnovno o divokozi
Ne spada u preterano krupnu divljač, divojarci mogu imati težinu od preko 40 kilograma, a u visinu mogu narasti do 80 cm. I divojarac i dvokoza imaju rogove koji se prilikom lova smatraju trofejima, oni su kod ove divljači stalni i ne odbacuju se tokom godine. Latinski naziv za divokozu je Rupicapra rupicapra Linnaeus.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Na terenu kod nas je to jedna od slabije zastupljenih rasa, međutim kada se priča o traženju ranjene divljači pas svetog Huberta (Chien de Saint-Hubert) se uvek navede kao primer. Ova rasa se u samom startu razvijala kao gonič krupne divljači sa selekcijom da može slediti trag ukoliko je životinja ranjena. Zahvaljujući uspešnosti selekcije u tom pravcu, počeli su se uspešno koristiti za traženje ljudskih begunaca, a za tu namenu se i danas koriste. Naziv na engleskom za ovu rasu je Bloodhound.
Spada među veće rase pasa jer je se u startu koristio prilikom lova na jelene i divlje svinje, kao gonič što je doprinelo tome da ima veoma dubok i specifičan lavež. Na tragu je veoma uporan, ali kada sustigne divljač ne nasrće na nju nego je oblajava da bi lovci znali gde se nalazi.
Usled manjeg broja primerakaove rase koji se mogu sresti na našim prostorima, desi se da ih pomešaju sa dve rase koje imaju sličnu namenu. To su Bavarski planinski krvoslednik i Hanoverski krvoslednik koji se takođe nalaze u grupi goniča, a pre svega se koriste kao krvoslednici (psi koji traže ranjenu divljač)
Izgled
Pas svetog Huberta je krupan sa robusnim izgledom, dlaka je kratka i dosta oštra. Boje u kojima se može naći su crna, crna sa smeđim poljima, smeđa sa crnim plaštom i smeđa koja može biti u nekoliko raznih nijansi. Bele mrlje su dozvoljene da postoje na grudima i na nogama.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Mađarska vižla ( Hungarian vizsla ) je rasa pasa koji su namenjeni za pomoć kada je u pitanju lov na sitnu divljač kao što su fazan i zec. Vremenom zbog svoje dobre naravi se sve više počinje gajiti i kao porodičan pas.
Tragovi iz istorije ove rase se mogu naći i u zapisima koji potiču od pre više vekova, gde su opisivani psi korišćeni za sličnu namenu, veoma slične građe i boje. U razvoju rase su dosta učestvovali i nemački ptičari, a u jednom periodu i turski lovački psi.
Vremenom su lovci na terenu razvili dva varijeteta koji su na kraju priznati priznati kao različite rase : mađarska kratkodlaka vižla ( FCI 57 ) i mađarska oštrodlaka vižla ( FCI 239 ). Osnovna razlika među njima je u dužini dlake. Nalaze se u sedmoj FCI grupi gde su ptičari i seteri.
Temperament
Mađarska vižla je rasa kod koje je izražen visok nivo energije kod pasa, takođe su odani, brižni i nežni. To su psi koji traže da im vlasnici posvete pažnju, a ako je nedobiju staviće do znanja cviljenjem i umiljavanjem da im to nedostaje.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Vajmarski ptičar je pas koji će svakako biti zapažen kada se pojavi negde. Kada ga ugledaju, ljude prvo privuče njegova boja dlake, potom njegova veličina i na kraju aktivnost. Iako ima veliki broj stavki koje su vezane za njih, a jedna je ključna: to je rasa pasa namenjena za pomoć u lovu, lovački pas.
Ima mnogo lovačkih rasa koje su popularne, kao na primer: zlatni retriver, engleski koker španijel, bigl, labrador retriver. Međutim vajmarski ptičar se nalazi na drugomm kraju niza jer je za ovu rasu jako dugo važilo pravilo da je neophodno polaganje lovačkih ispita i iz toga ima veoma jak lovački instinkt. Iz tog razloga je potrebna odgovarajuća dresura.
Iz tog razloga bilo kakva ideja o držanju u stanu je nešto o čemu ne treba ni razmišljati, a sa druge strane se podrazumeva dosta fizičke aktivnosti svaki dan. Fizička aktivnost ne podrazumeva samo proste šetnje, nego je potrebno pustiti psa da povremeno pretraži malo teren u potrazi za divljači.
Poreklo ove rase pasa
Poreklo je nejasno jer kao i mnogi drugi psi namenjeni za pomoć pri lovu na ptice, vajmarski ptičar se bolje isprofilisao tokom 19 veka. Ima rase je vezano za aristokratu koji je započeo selekciju i dao prve smernice o izgledu psa i njegovom karakteru. I tokom tog ranog perioda ga je koristilo plemstvo i radi toga se naziva aristokratom među psima.
kako se ova pasmina počela razvijati u Nemačkoj, akcenat je bio na malo jačoj građi psa i na njegovoj svestranosti u lovu. Krajni rezultat jeste pas koji se koristio kao ptičar, ali je mogao da pomogne i tokom lova na visoku divljačna primer to su srndać, divlja svinja ili jelen.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Kada je u pitanju lov lisice na našim prostorima to podrazumeva da je reč o crvenoj lisici. Duga je tradicija lova lisca i ostalo je zabeleženo da je lisica štetočina te da je treba radi toga loviti. Taj pečat će još dugo vremena da nosi sa sobom.
Lisica je najrasprostranjenija od svih kopnenih mesojeda. Naziv „crvena (riđa) lisica“ je direkno povezan sa bojom njenog krzna. Ta boja je najčešće riđo-braon sa dosta različitih nijansi. Zanimljiva je činjenica da ima čak 40 podvrsta riđe lisice.
Ljudi su vekovima lovili lisice, postavljali im veoma dobre i efikasne zamke, ali uprkos tome ova životinja je i dalje jedna od najbrojnijih vrsta. Smatramo da je tajna njihovog preživljavanja to što se veoma lako prilagođavaju svakoj sredini. Najpoznatiji prizor kada se spomene lov na lisice jeste lovaca na konjima u crvenim frakovima koje okružuje veliki broj pasa rase bigl. Takav lov na lisice u Engleskoj je bio vekovna tradicija, na žalost sada je zabranjeno.
Mužjak crvene (riđe) lisice je dužine negde oko 110 – 112 cm, a teži nešto blizu 11 kg. Za ženku crvene lisice stoji da je dugačka oko 108 cm, a teška oko 6 kg. Teritorija jedne lisice se prostire na 10 hektara u naseljenim mestima, dok u prirodi mogu da zauzmu teritoriju i od 2000 hektara.
- Detalji
- Napisao: Vejin Nikola
- Kategorija: Lov
Preticanje pri pucanju na divljač koja se nalazi u pokretu zavisi direktno od same brzine kretanja te divljači i njene udaljenosti od lovca. Preticanje prilikom nišanjenja na divljač pre svega zavisi u velikoj meri i od brzine zamaha kojim lovac nanosi pušku pri preticanju, a isto tako zavisi i od ugla pod kojim se divljač kreće od lovca ili ka lovcu.
Treba napomenuti da se preticanje pri nišanjenju uglavnom dešava kada je u pitanju lov fazana ili zeca. Na ovaj način se mogu loviti i druge divljači, ali ove dve životinje su najčešća meta lovcima koji koriste preticanje pri nišanjenju. Zec u punom trku dostiže neverovatnih 15 metara u sekundi, što je neverovatno brzo, dok približno istu brzinu dostižu i fazani kao i jerebice.
Kada je reč o šumskoj šljuki, možemo reći da je onda čak upola sporija od zeca i fazana, dok recimo divlje patke mogu da lete brzinom od 15 pa sve do 25 metara u sekundi. Poznata je činjenica da sva krupna divljač u punom trku može da pređe oko 15 metara za jednu sekundu.
